Dostupni linkovi

logo-print
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je Srpsku akademiju nauka i umetnosti da učestvuje u rešavanju kosovskog problema. Pozvao je „umne ljude“ na jedinstvo i na patriotizam.

Spremajte se, dramatično je poručio Nikolić u zdanju nad kojim i dan danas stoji senka Memoranduma, idejne platforme Velike Srbije iz 80-ih godina u predvečerje raspada Jugoslavije i ratova u 90-im godinama. Kakav je odgovor akademika?

Ako je suditi po domaćim medijima, najpoznatiji srpski akademik iz vremena zla Dobrica Ćosić, dan posle poziva akademicima da se spreme za rešvanje kosovskog problema, već je stigao u predsednikov kabinet. Izjavio je dnevniku "Blic" da će predsedniku nešto predložiti, odbivši da kaže šta.

“Mislim da je njegova ideja da nas pita za savet stigla dockan, ali i ja bih to učinio na njegovom mestu”, kažu da je rekao Ćosić i da smatra da članovi Akademije, bez obzira na sve, ipak treba da se uključe u rešavanje problema.

Premijer Ivica Dačić slično misli o pozivu Akademiji. Novinar RSE Milan Nešić ga je pitao šta misli o tome što se predsednik Nikolić konsultuje sa SANU o Kosovu. Odgovor je bio kratak.”Korisno.” Primedbu našeg novinara o kontroverznoj ulozi Akademije u pripremi ratova 90-ih, Dačić je ignorisao i samo dodao:”Korisno je, ali je kasno.”

To je bio jedini komentar drugog čoveka države dan pošto se predsednik sa dozom patetike obratio akademicima.

“Uskoro ću, ovih dana, da vas zamolim da se posavetujemo i odlučimo kako da povedemo državu i narod kroz jedno od najvećih iskušenja koja očekujemo- rešavanje sudbine KIM. Vas, ugledne, umne i odgovorne srpske patriote koji mogu da sagledaju uzroke i posledice. Spremajte se!”

Prisutni akademici su, činilo se, ostali ravnodušni na predsednikov poziv. Predsednik Akademije Nikola Hajdin je odmah prokomentarisao da rešenje za Kosovo treba da nadju država i politika, a ne nauka, nauka može da da poneki savet. Matija Bećković, da je poziv trebalo da stigne na početku a ne na kraju kosovske drame.

Mi smo pitali akademika Dragoslava Mihailovića može li i hoće li Akademija da prihvati Nikolićev poziv.

„Može da pomogne Vladi nekim mišljenjima, nekim zaključcima...Ne verujem da će Srbija dopustiti da se od nje odcepi takav jedan veliki i važan komad zemlje".

Na opasku da to znači da će iz Akademije stići samo "ne damo Kosovo", Mihailović odgovara: "Tako je. Čak će taj odgovor biti reskiji, jer je poslednjom odlukom Haškog tribunala postalo jasno da su neke velike sile rešile da unište Srbiju“.

Svetlana Velmar Janković

Svetlana Velmar Janković

Književnica i članica Akademije Svetlana Velmar Janković kaže za RSE da bi ova naučna ustanova, oslanjajući se na loša iskustva iz 80-ih godina, trebalo da ostane van politike.

„Ja mislim da treba, ono što smo zajedno sa predsednikom Hajdinom odlučili svojevremeno, a to je da se Akademija nauka u potpunosti posveti nauci i umetnosti. Politika je stvar političara,“ rekla je Velmar Janković i prokomentarisala naše podsećanje na Memorandum, politički dokument pisan u Akademiji sredinom devedesetih. „Može biti dogovora, razgovora, ne nikakvih memoranduma. Jer, Akademija nije politička ustanova, nego naučna. Teško da sada može Akademija da dodje kao pokriće. To ne može da se očekuje“, kategorična je Svetlana Velmar Janković.

Očigledno da se moraju doneti važne, krupne odluke, o kojima je govorio i premijer Dačić, komentariše književnik Filip David, mislivši na izjavu da je za Kosovo potreban jedan novi Dejton. Zato se traži potpora Akademije. David, međutim, podseća na neslavno uplitanje Akademije u dnevnu politiku u 80-im godinama u pripremi jugoslovenskog raspada. Tadašnji dokument koji je sačinjen i nikada verifikovan u Srpskoj akademiji, Memorandum, smatra se idejnom osnovom koncepta Velike Srbije.

„Matija Bećković je izjavio što nas niste pitali na početku, medjutim upravo je problem u tome što su na početku političke vlasti, Milošević i njegovo okruženje, pitali Akademiju. Miloševićeva politika je prihvatila Memorandum i na njemu ja zasnivala svoj politički program. I sada se opet traži od te intelektualne javnosti, koju bi trebalo da predstavlja Akademija, podrška za platformu koja još nikome nije poznata. Očigledno je da se pripema odlučniji rez u dosadašnjoj politici“, kaže Filip David koji smatra da je Nikolićevo obraćanje SANU običan politički trik.

Na pitanje na kakav rez u politici misli, da li na priznavanje Kosova za šta se traži pokriće Akademije, David kaže:“Kakve god se odluka donese, to će biti izgovor za nju. Ako ona bude negativna, da nema više razgovora sa Kosovom, pozivaće se na Akademiju. A ako bude stav drugačiji, da treba napraviti odlučan rez, u šta ja sumnjam, onda će se opet pozivati na Akademiju: evo, dobili smo podršku najumnijih, kako oni kažu, ljudi Srbije. Ali, očigledno u Srbiji raste antievropsko raspoloženje, tako da bih pre očekivao da ta odluka bude negativna“.

Podsetimo, deo akademika, autora Memoranduma, bio je na direktnoj vezi sa kosovskim Srbima koji su se pobunili sredinom 80-ih godina, kada je na tom talasu na vlast došao Slobodan Milošević, a sa nje otišao “nacionalno kolebljiv” Ivan Stambolić.

Miloševićevu politiku na Kosovu je Stambolić nazvao “olako obećanom brzinom”. Tada je zapaljena vatra na Kosovu, da bi se sukcesivno palila i u drugim delovima tadašnje Jugoslavije, kako bi se ostvarila ideja o Srbiji sa granicama koje, nadamo se, samo još Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu i danas sanja.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG