Dostupni linkovi

logo-print

Amnesty kritikovao regiju zbog diskriminacije manjina


Romi u romskom naselju u Beogradu

Romi u romskom naselju u Beogradu

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) objavila je u četvrtak godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu.

Kada je u pitanju Srbija, AI je u godišnjem izveštaju kritikovao stanje u srpskim zatvorima, napade na Rome i diskriminaciju Albanaca na jugu Srbije.

"Za zatvore se ne izdvaja dovoljno sredstava, prenatrpani su, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja", kaže se u izveštaju na čijem početku se podseća da su vlasti prošle godine uhapsile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, posle čega je Evropska unija dodelila zemlji status kandidata za članstvo.

Organizacija navodi da i dalje traju napadi na Rome, kao i da se nastavlja njihovo prisilno premeštanje iz nehigijenskih naselja u Beogradu, podsećajući na slučaj izmeštanja romskih porodica iz naselja Belvil.

U poglavlju posvećenom diskriminaciji, "Amnesti" je kritikovao Srbiju zbog diskriminacije Albanaca na jugu zemlje, posebno u pogledu njihovog obrazovanja. Ocenjuje se i da je Vlada otkazavši Paradu ponosa posle pretnji desničarskih organizacija "prekršila svoju obavezu o garantovanju slobode izražavanja i okupljanja".

U delu posvećenom Kosovu, organizacija "Amnesti" je kritikovao vlasti u Prištini zbog "kumulativne" diskriminacije nad Romima, Aškalijama i Egipćanima, i podsetila na izveštaj OEBS-a u kome je ocenjeno da nisu stvoreni adekvatni uslovi za njihovu integraciju.

"Amnesti" je, takođe, kritikovao i rad Euleksa što je u njegovom radu prioritet dat slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, što vodi u "kontinuirano nekažnjavanje za nerešene slučajeve ratnih zločina".

AI u izveštaju Hrvatsku kritikuje zbog sporog procesuiranja zločina nad Srbima, ali i diskriminaciju manjina, kako etničkih, tako i seksualnih.

Iako su predsednik Ivo Josipović i sudske vlasti uložili određene napore za rešavanje pitanja iz ratne prošlosti, hrvatska vlada nije preduzela dovoljne korake, pa je generalno uzevši, napredak u procesuiranju ratnih zločina spor, navodi AI.

Dodaje se da se u Hrvatskoj Romi suočavaju s diskriminacijom u pristupu ekonomskim i socijalnim pravima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje.

U delu izveštaja o BiH navodi se da su institucije na nivou države, uključujući pravosuđe, slabljene tokom prethodne godine.

"Napredak u rešavanju slučajeva ratnih zločina ometan je političkim preprekama da se poboljša regionalna saradnja, uključujući i neuspeh da se uklone pravne prepreke izručenju lica osumnjičenih za ratne zločine između BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore", upozorava se u izveštaju.

Amnesti internešnel ukazuje i na probleme u oblasti zaštite i podrške svedocima.

"Mere za podršku i zaštitu svedoka u slučajevima procesuiranim na nižim nivoima, a koje su identifikovane u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina kao neophodne, i dalje ne postoje", kaže se u izveštaju i napominje se da je ta situacija odvraćala žrtve od traženja pravde.

Napominje se da je u BiH održivost povratka ostala problem, jer bi se eventualni povratnici susreli sa diskriminacijom "u pristupu pravima na zdravstenu zaštitu, penzije, socijalnu zaštitu i zaposlenje".

U izveštaju se naglašava da vlasti nisu uspele da provedu presudu Evropskog suda za ljudska prava od decembra 2009. godine u slučaju "Sejdić - Finci".

Staviti narod ispred profita

AI navodi da hrabrost koju su protiv nepravde pokazali demonstranti širom sveta u prethodnoj godini nije naišla na adekvatan odgovor svetskih vođa - od lokalnih do međunarodnih.

Arapsko proleće učinilo je da 2011. godina bude godina aktivizma, ali uprkos sve učestalijim protestima protiv povreda prava godina je bila "depresivno prepoznatljiva" i po "vladama svih političkih opredeljenja koje su nastavljale da deluju selektivno i kakva god da je bila njihova retorika, nastojale su da podrede ljudska prava svojim sopstvenim oportunističkim interesima", stoji u izveštaju.
Dim iznad Rastana, uporišta sirijskih pobunjenika, maj 2012.

Dim iznad Rastana, uporišta sirijskih pobunjenika, maj 2012.


Podvukavši da je sirijska vlada glavni kupac oružja koje proizvode ruske firme, AI je kritikovao Rusiju i Kinu što su blokirale međunarodne akcije protiv smrtonosnog režima Damaska. Navodi se da su Rusija i Kina učinile da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) izgleda "umorno, bez rešenja i nesposobno" u ulozi čuvara svetskog mira.

"Ono što smo videli u proteklih 12 meseci, kada je približno 9.000 Sirijaca ubila njihova vlada, bila je nesposobnost SB UN da efikasno deluje. Rusija i Kina su uložile veto na rezoluciju koja je bila pred Savetom bezbednosti, a nije ni bila veoma oštra rezolucija. Ali u ovom slučaju to samo pokazuje kako dve zemlje koje su među šest najvećih svetskih trgovaca oružjem mogu da glasaju više razmišljajući o svom džepu nego o ideji da je njihova dužnost da sačuvaju međunarodni mir i bezbednost", istakao je Widney Brown, viši direktor za Međunarodno pravo i pravdu u AI.

U izveštaju se takođe kritikuje Saudijska Arabija i zapadne zemlje koje okreću glavu na upotrebu sile protiv demonstranata u Bahreinu. Salil Shetty, glavni sekretar Amnesty Internationala rekao je da je "vreme da se dobrobit naroda stavi ispred korporacija i prava ispred profita".

"Poruka AI nije upućena samo liderima u jednom delu sveta. Loše vođstvo je globalni fenomen u protekloj godini, tako da je ova poruka upućena liderima svih vlada, pogotovo zemalja u razvoju, a ovde ne mislim samo na Rusiju i Kinu. Poruka je da ne smeju da zaborave da imaju međunarodne obaveze i odgovornost. Građani ovih zemalja pozivaju na okončanje represije, pozivaju na poštovanje njihovih prava i da pravda bude bitnija od zarade. Nemojte da izneverite ove ljude", poručio je on.

AI takođe kritikuje unutrašnju politiku vlasti u Rusiji, Belorusiji, Uzbekistanu, Turkmenistanu i Azerbejdžanu, gde su nasiljem razbijani protesti i hapšeni opozicioni lideri.
XS
SM
MD
LG