Dostupni linkovi

logo-print

Afera Agrobanka: Hoće li 'krupne ribe' ostati nekažnjene


Zatišje u aferi Agrobanka prekinuto je saopštenjima bivšeg guvernera centralne banke i ministra finansija. I dok se najavljuje da u ovom procesu niko neće biti pošteđen, analitičari veruju da će se najkrupnije ribe i ovog puta izvući nekažnjeno.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić saopštio je da su gubici u Agrobanci stvarani godinama, ali da je tek za vreme njegovog mandata toj banci oduzeta dozvola za rad.

U pisanoj izjavi, Šoškić postavlja i pitanje zašto tadašnji guverner Mlađan Dinkić 2002. godine nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke. Netačno je, navodi dalje Šoškić, i da je rukovodstvo Narodne banke Srbije prošle i ove godine opstruisalo istragu.

Promptno mu je odgovorio Mlađan Dinkić, prozvani ministar finansija i privrede, koji je saopštio da je Agrobanka do 2003. godine, što se poklapa sa njegovim guvernerskim mandatom, imala pozitivan kapital i da bi Šoškić umesto “smešnih optužbi, trebalo istražnim organima da objasni šta je za vreme svog mandata činio ili nije činio povodom enormnih gubitaka Agrobanke”.

Milan Ćulibrk, novinar NIN-a, koji se iscrpno bavi ovom aferom, otkriva da će istragom narednih dana biti obuhvaćene i kompanije nekih krupnih domaćih biznismena, među kojima su i „Rudnap grupa“ Vojina Lazarevića, „Farmakom“ Miroslava Bogićevića, „Zekstra“ Dragana Đurića i drugih.

On za naš radio kaže da su za poslovanje Agrobanke pre svega odgovorni izvršni direktori banke i predstavnici državnog kapitala, da je simptomatično da je uhapšeni Milan Antonić bio direktor te banke čitavih dvadeset godina i da predstavnici državnog kapitala nisu podržali zahtev za njegovo smenjivanje:

„Zna se da su predstavnici stranih akcionara u par navrata tražili smenu direktora Antonića, ali nisu imali podršku ni predstavnika države niti nezavisnih članova Upravnog odbora. U Upravnom odboru Agrobanke nisu bili samo predstavnici akcionara i države, već i nezavisni članovi, medju kojima su bili dekani Pravnog i Ekonomskog fakulteta i jedan član Saveta za borbu protiv korupcije“, podseća Ćulibrk.

Miroslav Prokopijević

Miroslav Prokopijević

Istraga u aferi Agrobanka nastavlja se, ali ona može lako završiti samo na izvršiocima, a da vrh političke piramide koji je morao stajati iza kontaminiranih kredita teških 300 miliona evra, godinama deljenih po kodeksu Alajbegove slame – ostane nekažnjen, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

To za naš program kaže Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije:

“Ako vi jurite ove koji su dobili dva-tri, eventualno pet miliona evra, a one koji su dobili deset, dvadeset, trideset i šezdeset ne jurite – odna je vrlo jasna poruka. Ti veći krediti su se dobijali verovatno uz pomoć političara, i to ne ovih sa lokalnog nivoa nego nekih od najkrupnijih, verovatno bi istraga u tom pravcu vrlo brzo dovela i do nekih krupnijih riba. Kako ni u drugim aferama nisu bile dotaknute te krupnije ribe, ne verujem da će i ovog puta biti dotaknute”, kaže Prokopijević.

'Odbrana' državnog interesa

Milan Ćulibrk takođe upućuje na najviše ešelone vlasti i kaže da vrh političke piramide ne bi smeo biti izostavljan iz istrage.

Upitan da li istraga treba da obuhvati i veze koje je sa Agrobankom imao bivši premijer Mirko Cvetković, Ćulibrk podseća:

„I gospodin Cvetković je imao veze sa Agrobankom jer je svojevremeno kao ministar finansija potpisao ugovor sa Agrobankom, po kojem je ta banka bila obavezna da u roku od godinu dana od države otkupi akcije iz državnog portfelja, a država je bila, pojedinačno, najveći akcionar. Takodje komandna odgovornost postoji jer je u vreme kada je ta banka propadala on bio ministar finansija, a ujedno i premijer. Kao predstavik vlade i ministarstva finansija morao je ili je trebalo da zna šta se dešava sa 20% udela države u toj banci“, objašnjava Ćulibrk:

Podsetimo, državni interes u Agrobanci branio je i Cvetkovićev poslovni partner, vlasnik konsultantske kuće "CES Mekon" Zvonimir Nikezić, čija firma je, uzgred, dok je Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju učestvovala u mnogim neuspelim privatizacijama. I Nikezić je, kako navode mediji, iako član Upravnog odbora Agrobanke, 2010. godine od te banke uzeo kredit u iznosu od 44 miliona dinara za potrebe svoje firme.

Istovremeno je Dušana Nikezića, sina Zvonimira Nikezića i svog dugogodišnjeg saradnika, Cvetković postavio za državnog sekretara ministarstva finansija kojim je, nakon takozvane rekonstrukcije vlade, predsedavao uporedo sa vršenjem premijerske funkcije.

Postavlja se pitanje ko je i zašto poslao zeca da čuva kupus, ko je odgovoran za flagrantni sukob interesa nastao odlukom da vlasnik privatne firme Zvonimir Nikezić štiti interese države.

Miroslav Prokopijević lakonski komentariše:

“To je krajnje zanimljivo rešenje, kao i to da rodjak ili bliski saradnik dobije kredit. U Nemačkoj ili Norveškoj za takve stvari se ide vrlo brzo u zatvor – i to na prilično pristojan broj godina. Ali, u Srbiji se radi svašta”.

Dragomir Janković, konsultant Evropskog ekonomskog instituta iz Brisela kaže za Radio Slobodna Evropa da se primeri ovakve prakse ne mogu naći u normalnom svetu:

„Ako imate osobu koja je vlasnik privatne firme, ona nema interes da štiti interese države ili državne firme. Verujem da je ministarstvo finansija odlučivalo o predstavnicima države u upravnim odborima banaka u kojima država ima vlasništvo. Pa, gde ćete eklatantniji primer sukoba interesa nego što je taj“, konstatuje Janković.

Naš sagovornik dodaje da se u svetu mogu naći primeri da privatna kompanija bude angažovana da štiti interes države, ali da se to striktno reguliše ugovorom koji predviđa i sankcije ukoliko državni interes bude oštećen, kao i da se takav odabir privatnih kompanija vrši preko tendera. Od svega toga, dodaje, daleko je izbor Nikezića i drugih za članove Upravnog odbora Agrobanke.

Upitan da li bi odgovornost za aferu Agrobanka, imajući u vidu klupko sukoba privatnih i državnih interesa na relaciji Cvetković – otac i sin Nikezić, trebalo da snosi i sam bivši premijer, Janković kaže:

„Mislim da odgovornost treba da seže prema Cvetkoviću zato što smatram da je on pre svega odgovoran. Ukoliko je to što ste naveli tačno, mislim da je odgovornost pre svega njegova jer je bio na čelu najvišeg organa izvršne vlasti u državi“.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG