Platformu su sačinili predstavnici albanskih stranaka i lokalnih institucija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na osnovu referenduma o političkoj i teritorijalnoj autonomiji Albanaca, iz marta 1992.
Tekst je usaglašen, a u narednih nekoliko dana prihvatiće ga politički zvaničnici i predstavnici albanske nacionalne zajednice, kaže Skender Dostani lider Demokratske unije doline.
"Na tom sastanku smo se dogovorili da formiramo radnu grupu koja je sačinjena od po jednog člana iz svake partije, tako da je ta radna grupa radila dosad i inkorporirala sve četiri političke partije i dogovorili smo sa zajedničkom platformom ide u četvrtak ili najkasnije u petak u skupštinu svih odbornika Albanaca triju skupština koji će privatiti ili odbiti tu političku platformu."
Prvi odgovor koji je usledio iz Beograda glasi da Albanci na jugu Srbije sva sporna pitanja svog položaja moraju da rešavaju u Beogradu, a ne u Prištini. Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković:
"Pa ne znam zašto im je toliko stalo da ostanu bez prava. Pa ja to ne razumem zato što ne vidim koje je to albansko pravo u Preševu i Bujanovcu je pogaženo, osporeno. Je li im ugroženo pravo života, je li im ugrožena sloboda kretanja, je li im ugroženo imovinsko pravo, je li imaju svoje organe vlasti, je li imaju svoj jezik, svoju kulturu - imaju. Ništa od svega ovoga Srbi u onim enklavama na Kosovu i Metohiji nemaju."
Savetnik srpskog predsednika Dušan Bataković u ovom postupku albanske zajednice sa juga Srbije vidi pokušaj da se uspostavi etnička Albanija, što je suprotno i rukovodećim načelima Kontakt grupe. Ako Srbima na Kosovu bude omogućeno priključenje Srbiji, platforma Albanaca na jugu Srbije predviđa traženje promene granica, kako bi opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pripale Kosovu, stoji u tekstu platforme. Međutim Dušan Bataković tu daje sledeći odgovor:
"Kada bi Srbi na Kosovu živeli pod istim uslovima kao što žive Albanci u Preševu, onda bismo lakše došli do rešenja. Ali sve dok to ne bude slučaj, uopšte nema razloga da o tom pitanju raspravljamo, jer oni nisu ugroženi u Preševu. Nema te vrste ugroženosti koju ima srpska zajednica tako da je taj paralelizam u ovom trenutku nepotreban."
Pokušaj da se priča o autonomiji Albanaca na jugu Srbije lansira u ovom trenutku je više nego jasna i za predsednicu Koordinacionog centra za Kosovo Sandu Rašković Ivić. Ona ipak misli da za međunarodnu zajednicu to nije tema o kojoj se u ovom trenutku treba raspravljati.
"To nema nikakve veze sa Kosovom i Metohijom i oko te stvari postoji zaista veoma jedinstven stav u Srbiji i srpskoj političkoj sceni, a takođe smo to uspeli I da objasnimo i međunarodnom faktoru, tako da ta priča koju Albanci pokušavaju da plasiraju ovog trenutka sa juga Srbije za međunarodnu zajednicu nije tema."
Po mišljenju analitičara ključni motiv za objavljivanje platforme Albanaca na jugu Srbije je da se ojača pozicija Prištine u pregovorima o statusu Kosova. Takvo mišljenje zastupa Đorđe Vukadinović, uz obrazloženje da ne može biti simetrije između položaja Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije.
"Dakle, pošto tu nema simetrije, teško da može biti i u ovom drugom smislu. U okviru neke konačne priče vrlo je moguće da će stepen nijihove lokalne samouprave evoluirati ka nekoj formi autonomije, ne onakve kakva će biti nuđena Srbima na Kosovu, ali verovatno veća nego što u ovom trenutku imaju, što mislim da oni na to i računaju. Dakle, ne očekuju oni punu simetriju."
*****
Predstavnici institucija i političkih partija na Kosovu ne žele da komentarišu najave u medijima da će u političkoj platformi za rešavanje pitanja Preševske doline biti zahtev za autonomijom, odnosno ukoliko dođe do podele Kosova, zahtev za priključenje Kosovu. Politički analitičari smatraju da je to logičan zahtev.
Politički predstavnici kosovskih Srba, pak, smatraju da je to deo taktičke igre i dobro sinhronizovanih aktivnosti Albanaca.
Politički analitičar iz Prištine Shkelzen Maliqi kaže kako postoji paralelizam između položaja Srba, na severu Kosova i Albanaca u Preševskoj dolini i kako to podstiče da i Albanci iz preševske doline traže ono što traže Srbi na Kosovu:
«To je u neku logično, ne znam koliko to može da se ostvari, ali pošto postoji taj paralelizam, broj stanovnika, teritorija, prava koje manjina treba da ima i evropskim zakonima, to istovremeno može da služi i kao ograničenje za težnje za podelom Kosova. Ako međunarodni faktor bude protiv podele, to je argument plus. Međutim ukoliko bi eventualno neko kasnije odlučio da dođe do podele, onda bi po toj logici i Preševo, Medveđa i Bujanovac trebale da pripadnu Kosovu.»
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović najave zahteva za autonomijom i priključenjem Kosovu od strane političkih predstavnika Albanaca u Preševskoj dolini smatra deo taktičke igre Albanaca:
«Ja to shvatam kao deo taktičke igre, tako da kažem, jer albanski politički koprus ima dosta dobru sinhronizaciju delovanja. Ne bih se začudio da se sličnim zahtevom pojave i Albvanci u Makedoniji.»
Prema njegovim tvrdnjama , realno, o ostvarivanju tih zahteva ne može biti reči:
«Realno i objektivno, o tome nema ni govora. Kako postoje opcije koje preferira međunarodna zajednica, a medju njima se ne nalazi podela, ali se podela ne isključuje. I ukoliko do podele dođe, to se ni na koji način ne može vezivati sa jugom Srbije, osim ukoliko se i direktnom paketu ne nađe i Republika Srpska, što znači predefinisanje odnosa u Federaciji Bosne i Hercegovine.“
Tekst je usaglašen, a u narednih nekoliko dana prihvatiće ga politički zvaničnici i predstavnici albanske nacionalne zajednice, kaže Skender Dostani lider Demokratske unije doline.
"Na tom sastanku smo se dogovorili da formiramo radnu grupu koja je sačinjena od po jednog člana iz svake partije, tako da je ta radna grupa radila dosad i inkorporirala sve četiri političke partije i dogovorili smo sa zajedničkom platformom ide u četvrtak ili najkasnije u petak u skupštinu svih odbornika Albanaca triju skupština koji će privatiti ili odbiti tu političku platformu."
Prvi odgovor koji je usledio iz Beograda glasi da Albanci na jugu Srbije sva sporna pitanja svog položaja moraju da rešavaju u Beogradu, a ne u Prištini. Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković:
"Pa ne znam zašto im je toliko stalo da ostanu bez prava. Pa ja to ne razumem zato što ne vidim koje je to albansko pravo u Preševu i Bujanovcu je pogaženo, osporeno. Je li im ugroženo pravo života, je li im ugrožena sloboda kretanja, je li im ugroženo imovinsko pravo, je li imaju svoje organe vlasti, je li imaju svoj jezik, svoju kulturu - imaju. Ništa od svega ovoga Srbi u onim enklavama na Kosovu i Metohiji nemaju."
Savetnik srpskog predsednika Dušan Bataković u ovom postupku albanske zajednice sa juga Srbije vidi pokušaj da se uspostavi etnička Albanija, što je suprotno i rukovodećim načelima Kontakt grupe. Ako Srbima na Kosovu bude omogućeno priključenje Srbiji, platforma Albanaca na jugu Srbije predviđa traženje promene granica, kako bi opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pripale Kosovu, stoji u tekstu platforme. Međutim Dušan Bataković tu daje sledeći odgovor:
"Kada bi Srbi na Kosovu živeli pod istim uslovima kao što žive Albanci u Preševu, onda bismo lakše došli do rešenja. Ali sve dok to ne bude slučaj, uopšte nema razloga da o tom pitanju raspravljamo, jer oni nisu ugroženi u Preševu. Nema te vrste ugroženosti koju ima srpska zajednica tako da je taj paralelizam u ovom trenutku nepotreban."
Pokušaj da se priča o autonomiji Albanaca na jugu Srbije lansira u ovom trenutku je više nego jasna i za predsednicu Koordinacionog centra za Kosovo Sandu Rašković Ivić. Ona ipak misli da za međunarodnu zajednicu to nije tema o kojoj se u ovom trenutku treba raspravljati.
"To nema nikakve veze sa Kosovom i Metohijom i oko te stvari postoji zaista veoma jedinstven stav u Srbiji i srpskoj političkoj sceni, a takođe smo to uspeli I da objasnimo i međunarodnom faktoru, tako da ta priča koju Albanci pokušavaju da plasiraju ovog trenutka sa juga Srbije za međunarodnu zajednicu nije tema."
Po mišljenju analitičara ključni motiv za objavljivanje platforme Albanaca na jugu Srbije je da se ojača pozicija Prištine u pregovorima o statusu Kosova. Takvo mišljenje zastupa Đorđe Vukadinović, uz obrazloženje da ne može biti simetrije između položaja Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije.
"Dakle, pošto tu nema simetrije, teško da može biti i u ovom drugom smislu. U okviru neke konačne priče vrlo je moguće da će stepen nijihove lokalne samouprave evoluirati ka nekoj formi autonomije, ne onakve kakva će biti nuđena Srbima na Kosovu, ali verovatno veća nego što u ovom trenutku imaju, što mislim da oni na to i računaju. Dakle, ne očekuju oni punu simetriju."
*****
Predstavnici institucija i političkih partija na Kosovu ne žele da komentarišu najave u medijima da će u političkoj platformi za rešavanje pitanja Preševske doline biti zahtev za autonomijom, odnosno ukoliko dođe do podele Kosova, zahtev za priključenje Kosovu. Politički analitičari smatraju da je to logičan zahtev.
Politički predstavnici kosovskih Srba, pak, smatraju da je to deo taktičke igre i dobro sinhronizovanih aktivnosti Albanaca.
Politički analitičar iz Prištine Shkelzen Maliqi kaže kako postoji paralelizam između položaja Srba, na severu Kosova i Albanaca u Preševskoj dolini i kako to podstiče da i Albanci iz preševske doline traže ono što traže Srbi na Kosovu:
«To je u neku logično, ne znam koliko to može da se ostvari, ali pošto postoji taj paralelizam, broj stanovnika, teritorija, prava koje manjina treba da ima i evropskim zakonima, to istovremeno može da služi i kao ograničenje za težnje za podelom Kosova. Ako međunarodni faktor bude protiv podele, to je argument plus. Međutim ukoliko bi eventualno neko kasnije odlučio da dođe do podele, onda bi po toj logici i Preševo, Medveđa i Bujanovac trebale da pripadnu Kosovu.»
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović najave zahteva za autonomijom i priključenjem Kosovu od strane političkih predstavnika Albanaca u Preševskoj dolini smatra deo taktičke igre Albanaca:
«Ja to shvatam kao deo taktičke igre, tako da kažem, jer albanski politički koprus ima dosta dobru sinhronizaciju delovanja. Ne bih se začudio da se sličnim zahtevom pojave i Albvanci u Makedoniji.»
Prema njegovim tvrdnjama , realno, o ostvarivanju tih zahteva ne može biti reči:
«Realno i objektivno, o tome nema ni govora. Kako postoje opcije koje preferira međunarodna zajednica, a medju njima se ne nalazi podela, ali se podela ne isključuje. I ukoliko do podele dođe, to se ni na koji način ne može vezivati sa jugom Srbije, osim ukoliko se i direktnom paketu ne nađe i Republika Srpska, što znači predefinisanje odnosa u Federaciji Bosne i Hercegovine.“
