Dostupni linkovi

logo-print

2005: Putinov korak unazad


Nova himna sa starim imidzom. Simboli su Vladimiru Putinuveoma vazni, a nijedan nije tako vazan kao nacionalna himna – stara sovjetska himna presvucena u moderno ruho. I to je aspekt onoga sto ruski predsednik smatra izgradnjom drzave – polaganje prava na proslost i na ono sto Putin veruje da bi Rusija trebalo da bude danas.

Ruska politicka tradicija – a tu je skoro nebitno da li idete unazad samo do Lenjina ili koji korak pre njega – pruza vrlo malo nade zagovornicima participatorne demokratije. Ruska politicka tradicija je drzavnost sa velikim D. Mnogi smatraju da Putin samo prati tu odavno utabanu stazu.

Aleksandar Malassenko iz Carnegie Fondacije iz Moskve ne ide tako daleko da porice da je ruski sistem apsolutno lisen svake demokratske dimenzije, ali deli misljenje da je Putin veoma daleko otisao u centralizovanju vlasti i da postoji rizik da se u njegovoj zemlji demokratija na samom zacetku ugusi:

"Jedini nacin da se oni odrze kao vladaoci jeste centralizacija i konstrukcija takozvane vertikale moci, ali nemoguce je poceti istinske refome pod zastavom centralizacije. To je, po mom misljenju, kaze Masassenko, kljucni konflikt izmedju aktuelnog politickog sistema i potreba drustva".

Zasto su zvona u Rusiji pocela da zvone na uzbunu? Kriticari ukauzuju na postojanje kontinuiteta u smanjivanju ovlascenja regionalne i lokalne vlasti, nakon proslogodisnje odluke da se suspenduju neposredni izbori regionalnih guvernera i zavede njihovo postavljanje direktno u Kremlju. Nekada mocni parlament u Jaroslavlju pokusao je u oktobru da dovede u pitanje to predsednikovo novoustanovljeno ovlascenje, ali je taj pokusaj zavrsen bolnim ponizenjem izazivaca.

Da stvati budu gore, uzdizanje vertikale vlasti nije se zaustavilo tu. Ove godine je donesen i novi zakon o izboru poslanika Dume, koji je takodje oznacio kraj direktnih izbora. Biraci od sada ne biraju poslanike nego partijske liste, s tim sto stranke moraju da predju cenzus od sedam odsto da bi usle u Dumu. Uz sve to, u Rusiji vise nije moguce odrzati ni referendum, ukoliko nema podrsku drzave.

Masha Gessen, nezavisni novinar i pisac, ostro kritikuje Putina, ali odbija mogucnost da je iza njegove vertikale vlasti bilo kakav ideoloski cilj ili bilo kakav drugi veliki plan.

"Mislim da on nema nikakvu strategiju. U pitanju je, rekla bih, sila navike. U ovom trenuku Putin cini sve da sto duze ostao na vlasti jer ako bi sad otisao, on i njegovi ljudi bi, s obzirom na to sta su sve cinili, rizikovali da zavrse u zatvoru". Ona ukazuje na drzavno preuzimanje kontrole u javnoj televiziji 2005, eroziju nezavisnih televizija i pritiske na stampane medije. Ova shema drzavnog uplitanja u medijski prostor sada se nastavlja u parlamentu time sto se vrsi ista vrsta pritiska na nevladine organizacije.

Aleksandar Petrov iz Helsinki Rights Watcha u Moskvi takodje je zabrinuti svedok galopirajuce centralizacije u Rusiji.

"Svaka vrsta centralizacije, bez obzira na to da li se radi o punoj subordinaciji parlamenta ili mas-medija predsedniku, ili pak nevladinih organizacija, sto je trenutno u toku, predstavlja korak nazad. Ne zelim da sugerisem zakljucak da ce Rusija uskoro biti transformisana u Sovjetski savez, ali na duzi rok, radeci ovo, ona reskira da zauvek izgubi svoje mesto u svetskoj areni", kaze Aleksandar Petrov iz ruskog ogranka Helsinki Rights Watcha.
XS
SM
MD
LG