Dostupni linkovi

logo-print

Poruke većinske Vojvodine


Istraživanje u kome su učestvovali punoletni građani Novog Sada pokazalo je da se sa tvrdnjom da nacionalne manjine u Vojvodini imaju problema ne slaže čak 57,5 odsto ispitanika. Uglavnom se ne slaže 17,8 odsto dok je 19,3 odsto neodlučnih. Svega 4,2 odsto Novosađana uglavnom se slaže, a 1,2 odsto u potpunosti je saglasno da ima problema u ostvarivanju prava nacionalnih manjina u Vojvodini, saopštila je na konferenciji za novinare direktor agencije "Scan" Milka Puzigaća, koja za naš radio iznosi zapažanje koliko su zapravo građani informisani o incidentima, odnosno o onome što se dešava sa nacionalnim manjinama u Srbiji.

"Oni su obavešteni onoliko koliko toga ima na televiziji s obzirom na to da više od 50 odsto Novosađana ne čita redovno nijedne dnevne novine, a nedeljnu štampu ne čita više od 70 odsto, znači onoliko koliko toga ima na televizijama toliko su obavešteni."

Ako se uzme u obzir činjenica da je pred ovo decembarsko istraživanje agencije "Scan" u novembru bila jedna od uspešnijih akcija Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u Novom Sadu, hapšenje pripadnika nacističke organizacije Nacionalni stroj samo par dana po upadu njenih pripadnika na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, postavlja se pitanje da li građani sada više imaju poverenja u institucije države, pre svega policiju.

"Stav prema policiji u odnosu na prethodna istraživanja stagnira i 30 odsto naših građana ima veoma negativan ili negativan stav prema policiji, 45 odsto ima neutralan, 25 odsto ima pozitivan ili veoma pozitivan stav. Svaki četvrti naš sugrađanin ima pozitivan stav prema policiji.

Iako pitanje kako komentarišete odluku Skupštine Vojvodine da od Vlade Republike Srbije zatraži zabranu rada klerofašističke organizacije Obraz kao i neonacističkih organizacija Krv i čast, Skinhedsi i Rasni nacionalisti i pomenuti Nacionalni stroj, nije bilo direktno pitanje istraživačke ekipe agencije "Scan". Direktorka ove organizacije Milka Puzigaća kaže da zabrane bilo koje vrste uglavnom negativno utiču na raspoloženje građana.

"Zabrane, kod nas su uvek zabrane koliko hoćeš. Samo zabranjujemo a ništa ne dozvoljavamo, jel' tako? Zabranjujemo neke gluposti, e sad, ovo stvarno treba zabraniti."

Kako komentarišeš zabranu Obraza?

"Super."

"To su trebali na drugačiji način da urade u smislu Obraza, a ne sad sve da zabrane, jer nisu svi isti."

"Smatram da je to sjajno."

"Treba ih zabraniti. Zašto da dozvoljavamo da je te sve takve fašističke organizacije rade. Ja smatram da je to dobro."

Po zahtevu Skupštine Vojvodine izjašnjavali su se mnogi političari, kako oni u Vojvodini, tako i oni u Beogradu. Za Nenada Čanka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine zabrana rada trebalo je da se odnosi i na Srpsku radikalnu stranku.

"Potrebno je boriti se protiv onih koji čine takve stvari. Vojislav Šešelj i njegovi sledbenici morali su biti pohapšeni još 1990. godine, a ne čekati do 2005. godine."

To su radikali oštro komentarisali.

"Ovakvom vrstom rasprave koja je u svakom slučaju suprotna odredbama statuta unosite dodatni nemir i podižu populističke tenzije."

Ipak najviše se očekivala reakcija predstavnika Saveza vojvođanskih Mađara čiji je predsednik Jožef Kasa zatražio je da se sa liste zabrane izuzme Omladinski pokret "64 županije" i Homvedi, što je delimično i u činjeno uz zahtev da se zabrane samo one njihove aktivnosti koje narušavaju integritet Republike Srbije.

Pokrajinski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec bio je nešto oštriji:

"A treba bogami da kažemo u lice našim ekstremistima da su nepoželjni, da ne računamo na njihove glasove. Nećemo savezništvo sa njihovim zlim zlom, samo zato što sebe obojili u nacionalne zastave, što smatraju da su za čistu Srbiju, za čistu Mađarsku, za veliku Srbiju, za veliku Mađarsku, bez Roma, bez izdajnika, bez internacionalista, itd. Verujte mi, to je ponašanje koje je nanelo veliko zlo i moramo da učimo od istorije."
XS
SM
MD
LG