"Nista dobro vise od zivota ne ocekujemo. Ja sam verovatno bolestan od 1974. godine, sve me boli, kosti su mi iskrivljene, umoran sam, jedino se pomocu staka mogu kretati".
Reci su ovo Vafira Gusmanova, bivseg traktoriste iz sela Muslim, izgovorene 2001. godine. Nesto kasnije iste godine je umro.
1957. godine kontejner radioaktivnog otpada eksplodirao je u Majaku. Svedoci su govorili da su culi eksploziju jaku poput eksplozije bombe, a onda videli crveni plamen koji se dizao do neba.
Nakon eksplozije oblaci visokoradioaktivnog gasa otisli su u atmosferu. Gusta magla prekrila je sela, povrtnjake i reku Techu, jedini izvor pitke vode u oblasti, u koju je inace godinama bacan radioaktivni otpad.
Informacije o eksploziji su prikrivane. Neka sela su na kraju evakuisana, ali ne sva.
Prema aktuelnim procenama, vise od 270 000 ljudi bilo je izlozeno visokom stepenu radijacije, koja je rezultat namernog i nenamernog ispustanja radioaktivnog materijala iz Majaka.
Holandski novinar i foto-reporter Robert Knoth boravio je u regionu 2000. i 2001. godine i u evo sta je rekao dopisniku Tatarsko-baskirskog servisa Radija Slobodna Evropa u nedavnom intervjuu:
"Ratove mozete okoncati, gladne mozete nahraniti, ali iz situacija kao sto je Majak nema gotovo nikakvog izlaza jer mnogi ljudi nemaju novca da se presele negde drugde. Moraju da ostanu tu gde su do smrti. Zive u kontaminiranoj oblasti. Cim im se rode deca, pocnu da osecaju kobne posledice..."
Knoth je dokumentovao zivote mnogih od 2500 seljana iz Muslima, cija ogromna vecina pati od hronicnih bolesti srca, visokog krvnog pritiska, artritisa i astme. Leukemija i druge vrste raka sve su prisutnije. Gotovo polovina odraslog stanovnistva je sterilna, a jedna trecina beba radja se sa poremecajima.
Stanovnici regiona Mayaka nisu nista znali o incidentu u procesoru sve do perioda tzv. glasnosti u Sovjetskom savezu. Medjutim, cak i sada veoma mali broj njih dobija od vlade bilo kakvu kompenzaciju za patnje prouzrokovane radijacijom.
Elvira Gainullina je samohrana majka troje dece i sve troje je ozbiljno bolesno. Holandskom reporteru je rekla da uprkos tome sto je radila dva posla da ishrani porodicu, nije mogla da priusti ni autobusku kartu kako bi decu odvela kod lekara.
"Sta da vam kazem, ovo nije zivot, ovo je puko zivotarenja. Moj stariji sin ima 15 godina. Pre tri godine poceo je da krvari iz nosa. Moja cerka ima tzv. setajuci bubreg..."
Uprkos rastucoj ogorcenosti zbog Majaka, procesor i dalje ispusta radioaktivni otpad u reku – i to vise od 10 miliona kubnih metara godisnje.
Konacno je u novembru u glavnog gradu regiona Cheljabinsku otvorena istraga protiv generalnog direktora Majaka, ali vlada ovaj kompleks jos uvek vidi kao profitbilnu industriju. Stavise, u ovom postrojenju poceli su da reprocesuiraju i uvezeni nuklerni otpad, sto predstavlja biznis od kojeg Moskva ocekuje milirajde novih dolara i rubalja za federalnu kasu..
Holandski novinar Knoth kaze da su mu seljani iz Muslima rekli da vlada pomaze etnickim Rusima da napuste kontaminirani region, dok Tatare i pripadnike drugih manjina ostavlja tu gde su bez obzira na ogromne zdravstvene rizike.
Reci su ovo Vafira Gusmanova, bivseg traktoriste iz sela Muslim, izgovorene 2001. godine. Nesto kasnije iste godine je umro.
1957. godine kontejner radioaktivnog otpada eksplodirao je u Majaku. Svedoci su govorili da su culi eksploziju jaku poput eksplozije bombe, a onda videli crveni plamen koji se dizao do neba.
Nakon eksplozije oblaci visokoradioaktivnog gasa otisli su u atmosferu. Gusta magla prekrila je sela, povrtnjake i reku Techu, jedini izvor pitke vode u oblasti, u koju je inace godinama bacan radioaktivni otpad.
Informacije o eksploziji su prikrivane. Neka sela su na kraju evakuisana, ali ne sva.
Prema aktuelnim procenama, vise od 270 000 ljudi bilo je izlozeno visokom stepenu radijacije, koja je rezultat namernog i nenamernog ispustanja radioaktivnog materijala iz Majaka.
Holandski novinar i foto-reporter Robert Knoth boravio je u regionu 2000. i 2001. godine i u evo sta je rekao dopisniku Tatarsko-baskirskog servisa Radija Slobodna Evropa u nedavnom intervjuu:
"Ratove mozete okoncati, gladne mozete nahraniti, ali iz situacija kao sto je Majak nema gotovo nikakvog izlaza jer mnogi ljudi nemaju novca da se presele negde drugde. Moraju da ostanu tu gde su do smrti. Zive u kontaminiranoj oblasti. Cim im se rode deca, pocnu da osecaju kobne posledice..."
Knoth je dokumentovao zivote mnogih od 2500 seljana iz Muslima, cija ogromna vecina pati od hronicnih bolesti srca, visokog krvnog pritiska, artritisa i astme. Leukemija i druge vrste raka sve su prisutnije. Gotovo polovina odraslog stanovnistva je sterilna, a jedna trecina beba radja se sa poremecajima.
Stanovnici regiona Mayaka nisu nista znali o incidentu u procesoru sve do perioda tzv. glasnosti u Sovjetskom savezu. Medjutim, cak i sada veoma mali broj njih dobija od vlade bilo kakvu kompenzaciju za patnje prouzrokovane radijacijom.
Elvira Gainullina je samohrana majka troje dece i sve troje je ozbiljno bolesno. Holandskom reporteru je rekla da uprkos tome sto je radila dva posla da ishrani porodicu, nije mogla da priusti ni autobusku kartu kako bi decu odvela kod lekara.
"Sta da vam kazem, ovo nije zivot, ovo je puko zivotarenja. Moj stariji sin ima 15 godina. Pre tri godine poceo je da krvari iz nosa. Moja cerka ima tzv. setajuci bubreg..."
Uprkos rastucoj ogorcenosti zbog Majaka, procesor i dalje ispusta radioaktivni otpad u reku – i to vise od 10 miliona kubnih metara godisnje.
Konacno je u novembru u glavnog gradu regiona Cheljabinsku otvorena istraga protiv generalnog direktora Majaka, ali vlada ovaj kompleks jos uvek vidi kao profitbilnu industriju. Stavise, u ovom postrojenju poceli su da reprocesuiraju i uvezeni nuklerni otpad, sto predstavlja biznis od kojeg Moskva ocekuje milirajde novih dolara i rubalja za federalnu kasu..
Holandski novinar Knoth kaze da su mu seljani iz Muslima rekli da vlada pomaze etnickim Rusima da napuste kontaminirani region, dok Tatare i pripadnike drugih manjina ostavlja tu gde su bez obzira na ogromne zdravstvene rizike.
