Dostupni linkovi

logo-print

Pokretni stari Rim – novac, seks i droge


Povodom 25. godišnjice smrti Johna Lennona gotovo da nema zemlje, do koje je ozbiljnije dopreo zvuk Beatles, a koja nije obeležila ovaj događaj. I Beograd se svrstao na mapu sličnih događanja širom planete. Na sceni Mata Milošević, beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, sinoć je održan koncert Tribute to The Beatles bend Bestbeat. Ipak, najveća pažnja usmerena je na ono što se događalo u njegovom rodnom Liverpoolu. Upravo na ulazu u bolnicu, u kojoj je 9. oktobra 1940. rođen John Lennon, otkrivena je spomen ploča, a ova izuzetna čast pripala je beogradskom muzičaru, profesoru Rastku Ćiriću, autoru projekta Rubber Soul, inspirisanog istoimenim albumom čuvene britanske grupe. Direktno o tome iz Liverpula, muzičar Dejan Cukić i profesor Rastko Ćirić, kažu:

''Liverpool je obeležeo ovaj dan na različite načine, pokušavajući, pre svega, da proslavi život Johna Lennona, a ne da se bavi njegovom smrću, iako ovaj dan svi pamtimo po tom bezumnom činu ubistva Johna Lennona pre 25 godina. Zbog toga je ovaj dan obeležen s radošću na ulicama. Pušteni su baloni u vazduh, svirali su mladi liverpulski bendovi koji su želeli da se afirmišu. Pušten je jedan dokumentarni film na velikom platnu i bila je jedna vrlo lepa služba u crkvi. Upravo grupa iz Beograda, koja se zove The Rubber Soul Project, koju predvodi profesor Rastko Ćirić, i koja je smislila svoje pesme na osnovu nekih izgubljenih naslova pesama Beatles, je imala tu čast da otkrije ploču na zgradi koja je nekada bila bolnica u kojoj je rođen John Lennon pre nešto više od 65 godina. Ljudi iz Liverpoola su jako ponosni na poreklo Beatles, koji su potekli iz ovoga grada. Jako su dirnuti kada vide da ljudi iz svih krajeva sveta pokazuju strast prema muzici Beatles, prema John Lennonu i prema onome što mu se dogodilo pre 25 godina. Atmosfera je prekrasna. Među ljudima ima i školskih prijatelja John Lennona. Ova zgrada je sada deo liverpoolskog univerziteta u kojoj žive studenti. I to je simbolično. Mladi ljudi i dalje, s uspomenom na Lennona, uče, rade i spremaju se za život.''

Gospodine Ćiriću, kako se osećate i šta ovaj dan predstavlja za vas?

''Za mene je ovo prilično nadrealističko iskustvo. Osećam se ushićeno i zbunjeno i ne znam šta mi se dešava. Upravo je otkrivena spomen ploča. Otpevao sam Lenonovu pesmu Julia, koja je posvećena njegovoj majci. Prvi put smo javno odsvirali pesmu This is not hear, koja je inspirisana naslovom sa ploče koju smo otkrili. Večeras ćemo je odsvirati svi zajedno kao bend.''

Kako su okupljeni Lenonovi sledbenici u Liverpoolu reagovali na vašu muziku?

''Ovaj događaj je sam po sebi poseban i uzbudljiv, tako da muzika nije glavna u celom dosadašnjem dešavanju, ali otkrivanje spomen ploče. Mislim da će večeras muzika imati glavno mesto i mnogo bolje ćemo se predstaviti publici.''

Rastko Ćirić otkriva kako je nastao The Rubber Soul Project:

''Ideja o The Rubber Soul Project se rodila daleke 1993. godine. Prva namera mi je bila da probamo da rekonstruišemo kako bi izgledala čuvena pesma koja ne postoji na istoimenom albumu Beatles. Ideja je bila da četrnaest grupa, ili autora muzike, proba da zamisli, ili da iskomponuje, tu pesmu na svoj način. Onda bi se tih četrnaest različitih pesama izdalo na jednom albumu koji bi se zvao The Rubber Souls. Na žalost, to je bila 1993. godina, vreme najžešće krize i nikome nije bilo do svirke. Samo sam ja napravio tu pesmu uz pomoć Gorana Skrobonje, koji je napisao reči. Tada je sve krenulo. Uspeli smo da nađemo producenta za ploču i snimili smo petnaest pesama koje su u međuvremenu nastale. Svaka je rađena u drugom stilu, kao da je iz drugog perioda rada Beatles. Snimali smo u studiju koji je građen šezdesetih godina od strane Engleza. Uz pomoć starih instrumenata i stare opreme uspeli smo da dobijemo zvuk šezdesetih. RTS PGP je izdao samo kasetu i jedan mali tiraž vinila. CD nije izašao, sve do 1999. godine, kada smo sredinom marta meseca, pre nego što će krenuti bombardovanje, započeli sa beogradskom turnejom. Krenuli smo od British Consul, koja će ubrzo biti demolirana, do Jugoslovenske kinoteke u kojoj ćemo 23. marta, dan pred vanredno stanje i bombardovanje, održati koncert. Za tu priliku smo izdali jedan mali tiraž CD-a, kao neki audio-filmski zapis.''

Ko je bio John Lenon? Muzičar, pesnik, rok zvezda, pisac, glumac, slikar, veliki borac za slobodu i ravnopravnost, ukratko jedna od najvećih i najvažnijih ličnosti XX veka.

John Winston Lennon rođen je 9. oktobra 1940. godine, a nastradao 8. decembra 1980. godine, podlegavši ranama od atentata koji je na njega izvršio zaluđeni šizofrenični fan, kome je samo nekoliko trenutaka ranije potpisao autogram. Ubijen je na ulazu u zgradu u kojoj je živeo, pred očima svoje supruge Yoko Ono, upravo na dan kada je njihova zajednička ploča, Double Fantasy, dostigla zlatni status na američkim top listama. Od tog kobnog decembra legenda o Lennonu je veća nego ikada. Beatles nisu nikada bili popularniji. Svi Lenonovi solo radovi, biografije napisane o njemu, njegovi objavljeni dnevnici i različiti intervjui ne mogu da zadovolje poklonike koji svakog trenutka žele još više.

Dakota, zgrada na Menhetnu, u kojoj je proveo poslednjih desetak godina života i ispred koje je ubijen, kao i Strawberry Fields, spomen park u Central parku, posvećen uspomeni na ovog velikana, konstantno su pod opsadom fanova, starih i novih. Na koncertima, bilo koje vrste, bilo gde u svetu, uvek se nađe neki klinac, ili nešto stariji, sa Lenonovom majicom, ili bedžom, sa famoznim okruglim naočarima, ili poznatim pompeznim, sarkastično-ciničnim stavom u rock and roll držanju. Njegov uticaj se oseća na levoj i desnoj strani rock and rolla, a ljudi poput David Bowie-a ili Pol Simon-a i danas tvrde da nikada nisu bili u prisustvu briljantnije i kreativno napetije osobe. Neizbrojivo je štivo napisano o Lenonnu, a analize i dokumentacije o njegovom životu i umetnosti, stavljeni na uvid javnosti, su neograničenog volumena. Uprkos tome, John Lennon ostaje enigma.

Povodom 25. godišnjice smrti John Lennona, BBC Radio 4, emitovao je intervju koji je slavni član Beatles dao nakon raspada banda. Lennon otkriva kako oni uopšte nisu bili dobri momci kakvim su bili prikazivani.

''Život u Beatles-ima bio je poput onoga u antičkom Rimu'', otkrio je Lennon Jannu Wenneru, osnivaču magazina Rolling Stone, koji je s njim razgovarao decembra 1970. godine, osam meseci nakon raspada grupe.

"Bili smo kao pokretni stari Rim – novac, seks i droge. Svi su hteli unutra", kaže Lennon.

Lennon je u tom razgovoru potpuno demistifikovao imidž Beatles kao dobrih, finih i uglađenih momaka.

"Ako nije bilo u grupi devojaka za seks, išli bismo kurvama. Postoje fotografije mene kako pužem iz bordela u Amsterdamu. Ljudi su me videli i rekli bi mi - Dobro jutro, Johne -. Bilo nam je glavno da se nešto događa.", rekao je i dodao da ništa od toga nije izašlo u javnost jer su ljudi oko njih po svaku cenu izbegavali skandale.

"Svi su hteli da zadržimo imidž dobrih momaka. Zato su istrajali u tome. Nisu hteli da im oduzmemo njihove kuće i automobile, žene i ljubavnice. A mi smo hteli svoj pokretni Rim – zabavu, piće i drogu."

U tom je razgovoru Lennon takođe optužio Paula McCartney-ja da je hteo preuzeti liderstvo benda, nakon što ih je napustio menadžer Brian Epstein.

"Dozlogrdilo nam je da budemo prateći bend Paula McCartney-ja", kaže Lennon i otkriva da su njih dvojica prestali zajedno pisati pesme još 1962. godine, ali da su sve najbolje pesme Betales napisali odvojeno, osim I Want to Hold Your Hand.

Ipak, Lennon je poštovao McCartney-ja. Čak je i tada rekao za njega da je sposoban za velika dela.

O odnosima dvojice lidera čuvene liverpulske četvorke, govori njihov veliki fan, muzičar, Dejan Cukić:

''Naravno posle raspada Beatles su kružile mnoge priče o tome da su oni u lošim odnosima, da ne govore. Jedna od najdivnijih rečenica iz njegovog poslednjeg intervjua je objavljena u Playboy-u. Novinar ga je pitao kolike se pare nude Beatles da se ponovo okupe jer su im ljudi uživo iz televizijske emisije Subotom uveče ponudili nekakav komičan honorar za to pojavljivanje. Rekao je da je baš sedio u kući u Dakoti sa Polom i da su se smejali tome. Hteli su da uzmu gitare, da odu do studija koji je blizu i da im traže pare. U tom trenutku su ljudi shvatili da se njih dvojica, članovi najuspešnijeg umetničkog tandema svih vremena, međusobno mnogo poštuju. Pre izvesnog vremena sam dobio jedan zvučni zapis poslednjeg intrevjua koji je on dao onog dana kada je ubijen, u kojem priča kako je na nekom seoskom vašaru pronašao Paula McCartney-ja. Rekao je da je imao nos za talente. Između njih je ostala neka vrsta konkurencije. Njihov odnos je, pored poštovanja, karakterisala i uzajamna konkurencija. I sam Paul McCartney voli da priča anegdotu o tome kako je on snimio ploču Coming up tokom Lenonovog željenog izganstva od sveta muzike. Kada je Lenon čuo za to rekao je da je Paul najzad napravio nešto dobro pa sada mora i on zbog toga da snima ploču.''

Raspad Beatles, a potom i smrt dvojice članova legendarne četvorke, najpre Johna Lennona, a potom i Georg Harrison-a, nisu zaustavili njihov muzički uticaj na generacije koje dolaze. U zavisnosti od trendova koji u određenim trenutcima dominiraju muzičkom scenom, direktno ili indirektno, od pojedinih protagonista, prepoznaju se šarm i struktura stvaralaštva Beatles. Jedan oblik tog uticaja ugradio se i u muziku bečejske grupe Eva Braun. Frontmen grupe, Goran Vasović:

''Godine 1980., kada je Lennon ubijen, bio sam mali bata. Muzika me uopšte nije mnogo interesovala. Više su me interesovale neke druge stvari, kao što je sport, što je za jednog klinca od desetak godina najprimamljivije. Igrom prilika, normalno da sam saznao za tu vest, i zajedno sa Pjerom, koji je moj drug iz detinjstva, sa kojim sam posle formirao sastav Eva Braun, baš kao klinci, smo počeli da se interesujemo za muziku i da je otkrivamo. Preko tog tragičnog i zbilja tužnog događaja smo ušli u svet muzike. Jedna tužna priča, ubistvo Johna Lennona, je uticala na dva dečaka od desetak godina da se zainteresuju za muziku i da počnu da istražuju, prvo preko ploča, a onda da uče da sviraju gitare i da pokušavaju da napišu neke pesme. Pjerov otac, koji je ranije dosta putovao, je u svojoj kolekciji imao jednu ploču Beatles. Kada smo počeli da se interesujemo za muziku, ona nam je bila prvi bukvar. Slušajući sve te stvari, ona je za nas bila pravo otkrovljenje i iznenađenje. Obzirom da su tada krenula brojna reizdanja albuma Beatles, počeli smo da skupljamo sve te ploče. Prvi album Beatles koji sam dobio, kupila mi je majka. To je bila koncertna ploča iz 1964. godine. Ploča počinje vriskom publike, a to je za mene tada bilo šokantno. Kada je John Lennon prvi put video Elvisa i čuo kako devojčice vrište za njim, pomislio je kako to i nije loš posao. Sličnu emociju sam imao i ja kada sam čuo taj vrisak publike. Nikada nismo uspeli ni približno da dođemo do te popularnosti koju su imali oni.''

Lennonov uticaj nije bio usmeren samo na one koji se bave muzikom. Lennon je bio mnogo više od toga. Nebojša Ivković:

''Sećam se 1980. godine. Te jeseni sam bio u New Yorku, slušao mnogo dobrih koncerata, mnogo dobre muzike. Šetao sam i Central parkom i prolazio pored kuće u kojoj je on tada stanovao, u bloku Dakota, poznatom i po tome što je Roman Polanski snimio svoj kultni film Rozmarina beba. Vest o njegovom ubistvu je stigla kada sam se vratio u Beograd. Pamtim veliku tugu kod svih istinskih poštovalaca muzike. Pošto tada nije bilo Interneta, dobijao sam pisma sa isečcima iz novina, koja su mi prijatelji iz New Yorka slali. Bili su to članci iz novina o Lennonu i svim drugim ceremonijama koje su obeležile njegovo ubistvo i način na koji su građani New Yorka odali poštu svom velikom sugrađaninu. Lennon je bio za svakog istinskog poklonika muzike veliko muzičko ime i jedna od ikona rock muzike, ikonom svega onoga što se mislilo i shvatalo pod pojmom šezdesetih. Bio je svrstavan u kategoriju odličnih tekstopisaca, bio je veliki gitarista, producent, autor, glumac, jednom rečju - umetnik, a pored toga svega bio je politički govornik, borac za mir i jedan od svakako najvećih imena popularne muzike i popularne kulture koja su u tim šezdesetim, pa na ovamo, iznedrila u svetu. Danas bi John Lennon imao 65 godina. Danas, ključno pitanje, kada čovek razmišlja o njemu, bi bilo šta bi radio, kakvu muziku bi pisao, kojom sferom umetnosti bi se sve bavio. Da li bi i dalje svirao? Da li bi učestvovao na velikim koncertima, kao što to moja omiljena grupa Rolling Stones danas radi i pokazao da može divno i uzbudljivo da se ostari zajedno sa svojom publikom? Ili bi možda svirao po manjim prostorima sa grupom svojih prijatelja i pokazao koliko im muzika služi za lično uživanje i uživanje njihove publike? Možda bi to bila verovatnija mogućnost. Da li bi se, možda, bavio nekom drugom vrstom umetnosti jer je očigledno imao dara za mnoge stvari: za pisanje, za film? Da li bi snimao ploče, bavio se studijskim radom i šta bi njegovi stihovi danas govorili? Kako bi Lennon gledao na ovaj svet danas i na nepravde koje postoje u njemu? Kako bi se mogli tumačiti zadnji stihovi njegove pesme, manifesta, Imagine, u kojima kaže da se nada da ćemo se svi udružiti jednoga dana jer svet može da živi kao jedan. Mislim da takva sanjalica, takav intelektualac i takav borac za mir, svakako nije želeo ujedinjeni svet na ovaj način kakav postoji danas. Možda bi napisao neki nastavak pesme Zamisli, gde bi dao neki svoj novi manifest, novi komentar i novo vreme koje je pred nama.''

****

Gitarista Ismet Arnautalić Nuno je bio zajedno sa pokojnim Davorinom Popovićem, Slobodanom Bodom Kovačevićem i Đorđem Kisićem osnivač Indexa. Gotovo dvadeset godina se ne bavi muzikom. Trenutno je vlasnik kuće za produkciju filmova SAGA. Radi se o skromnom čoveku koji se uvek držao u pozadini, a imao je veliki značaj za definisanje bosanske pop i rok scene.

''Znam da smo počinjali svirati 1962. godine. Tadašnji naši glavni uzori su bili Šedovs i Klif Ričards. Onda se, 1963. godine, iz Engleske vratila jedna naša prijateljica koja nam je rekla da Šedovsi više neće biti popularni, već Beatles. Bili smo iznenađeni i tužni što će neka druga grupa da zavlada rock and roll scenom. Tada smo prvi put čuli za njih. Nismo vjerovali u to jer nismo čuli njihovu muziku koja je sporije dolazila do nas. Jedini način kako smo mogli da slušamo zapadnu rock muziku bio je preko Radio Luksemburga. Počinjali smo kao veliki imitatori. U to doba niko od nas nije imao magnetofon, da bi nešto snimio kako bi smo to poslije saslušali. Tada smo nas trojica cijelu noć slušali Radio Luksemburg i pokušavali da upamtimo harmoniju. U jutro bi se našli i sastavili pjesmu. Prilično smo dobro to radili. Tada nismo znali engleski, pa sam bio zadužen da napravim neki prepjev. Imali smo nekoliko jako poznatih pjesama od Beatles koje smo snimili i objavili na našem prvom singlu.

U to vrijeme je bilo malo rivalstvo između onih koji su više voljeli Džona Lenona ili Pol Makartnija. Koga si ti preferirao?

''Više sam volio Lenona, pošto je on za mene bio originalniji, mada to nije bilo tako izraženo. Više sam volio stil Lenonovog pjevanja. Svi smo voljeli Beatles. Nekada nismo ni znali ko je napisao određenu pjesmu, ali smo prepoznavali stil koji nas je oduševljavao.''

Možemo li govoriti o direktnom uticaju Beatles i Lenona na kasniju, veoma široku, bosansko-hercegovačku muzičku scenu?

''Uticaj se mijenjao kako se povećavao pristup zapadnoj muzici. U prvo vrijeme smo bili pod uticajem engleske rock and roll muzike. Bio je tu i Elvis. Počele su se pojavljivati poznate grupe kao Birds i Beach Boys. Sve smo slušali i pokušavali skidati u skladu sa svojim mogućnostima. Beatles su nam bili najlakši za imitaciju. U Sarajevu je postojala grupa Čičak, koja je imala fantastične vokalne sposobnosti. Njima su uzor bili Beach Boys. Oni su bili prvi koji su uživo izveli čuvenu kompoziciju Dobre vibracije.''

I kod nas je postojalo rivalstvo među fanovima Čička i Indexa. Bilo je više različitih grupa jer je sve veći broj ploča dolazio do nas.

''Svim mladim ljudima najbliža je bila muzika. Bilo je grupa koje su nastajale i brzo nestajale, ali su neke ostavile i pečat. Grupe koje su bile u stanju da snime nešto i ostave neki snimak iza sebe, ostavile su i veći uticaj. Indexi su bili najjači kao izvanredni instrumentalisti. Moglo bi se reći da su Indexi bili neka muzička akademija. Kroz Indexe su prošla mnoga imena, mnogi poznati autori.''

****

Godišnjica smrti John Lennona obeležena je i u Hrvatskoj. Rok kritičar i novinar Slobodne Dalmacije, Zlatko Galo o tome kaže:

I Hrvatska je dio globalnog medijskog prostora. Mislim da danas nema ni jednog relevantnog medija koji nije posvetio barem koji redak sjećanju na John Lennona i na njegovu tragičnu pogibiju prije punih 25 godina. I ja sam prije koji tjedan napisao jedan poveći tekst o značaju John Lennona i o trajnoj aktualnosti njegovog opusa koji je, ne samo zanimljiv s pozicije Beatles i onoga što su ostavili za sobom, nego i sa pozicije kasnije samostalne karijere. Čini mi se da baš ova 25. obljetnica, zahvaljujući nekim reizdanjima u posljednje vrijeme, bi možda čak mogla i reafirmirati post Beatlesovski opus John Lenona. Mislim u prvom redu na one sjajne albume sa Plastic Ono Bandom, ali i na neke albume koji danas meni, kao glazbenom kritičaru, zvuče mnogo bolje nego u vrijeme izvornog objavljivanja.

Logično je da se odmah nameće sljedeće pitanje - koliko je danas aktualno mjesto Beatles i John Lennona? Čini mi se da je jednako aktualno danas, kao i prije 25 godina, ili prije 35. Beatles su uspjeli sve ove godine ostati, ne samo predmet nostalgije. Ostali su kao ključna, trajno žareća referentna točka za mnoge. Postoji milijun i jedna odgovor na pitanje zašto su Beatles bili tako veliki. Meni osobno je najdraži odgovor velikog američkog kritičara koji je na jednom mjestu prije puno godina napisao da su Beatles, za razliku od Rolling Stons-a, Dilana i mnogih drugih velikana, došli iz samoga roka. Nisu došli iz bluza, niti iz džeza, ili folka. Kaže da su Beatles, kao rijetko koja grupa, uspjeli u tome da sve ono što oni naprave bude automatski nazivano rokom. Jedan od najboljih primjera toga je i najbolja pjesma XX stoljeća, Yesterday, koja ima barokni aranžman, ima gudače, a nema ni bubanj, ni električne gitare odvrnute na klasičan način.

Beatles su zaista trajna referenca i o njihovom značaju u sedamdesetim godinama ne treba ni govoriti. Zanimljive su bile i osamdesete i devedesete jer na svjetskoj sceni gotovo da nema sezone u kojoj se neko ne poziva na Beatles, ili na nešto što su uradili. Za mnoge nove zvijezde, poput Franca Ferdinada, zvuk Beatles je ponovo nevjerojatno aktualan. U Hrvatskoj nema izravnih sljedbenika Beatles jer se njihov uticaj prima iz druge ruke. Čini mi se da je njihov uticaj ipak odavno impregnirao svjetsku rok scenu, tako da možda i oni koji ga nisu izravno svjesni, su ipak pod uticajem onoga što su uradili Beatles.

John Lennon je priča za sebe i zbog toga što pjesma Imagine, koliko god bila utopistička i dio danas neshvatljivog hipijevskog utopijskog idealizma, i danas ima, kao i neke druge njegove himničke skladbe u koje bih ubrojio i Give Peace A Chance, smisla. Znamo šta se događa u arapskom svijetu. Znamo za terorizam. Znamo da i danas svijet nije ništa bolji nego što je bio u vrijeme kada je John Lennon pisao Imagine. Nije teško biti čak i patetičan i kazati - bilo bi doista krasno kada bi smo svi mogli živjeti u svijetu koji nema granica, rasa i religija koje dijele ljude, umjesto da ih spajaju na jedan human i duhovan način. Čini mi se da svijet o kojem je pjevao John Lennon, zalažući se za neke promjene, je danas takav kakav je, a dok je takav, čini mi se da će uloga i mjesto John Lennona biti i dalje tako čvrsta i stabilna kao što je bila nekada.

****

Novinar Radija Slobodna Evropa, Ron Sinovic, kroz arhivsku muzičku građu ispituje završnu deonicu Lenonovog života - Od pisanja čuvenih antiratnih himni, do petogodišnjeg bekstva od reflektora i javnosti.

Za poslednjih 25 godina u publikacijama i filmovima ovekovečena su tri aspekta Lenona:
- Pop star, gitarista i pevač Beatles iz šezdesetih.
- Pacifista Lenon iz kasnijih šezdesetih koji se ženi japanskom umetnicom Yoko Ono i postaje antiratni aktivista.
- Lenon, muž i otac porodice iz kasnih sedamdesetih.

Deset godina pre smrti, Johna Lennona su pitali kako bi želeo da bude zapamćen, ako bi se desilo da iznenada umre. Bez oklevanje je odgovorio: ''Kao veliki mirovnjak'.' Lenon je čovek koji je podržavao nenasilni otpor Vetnamskom ratu tako što je ohrabrivao mlade da puštaju kosu u ime mira.

''Nadamo se da ćemo uspeti da uspostavimo mir. To je naš cilj. Simbolički, umesto da razbijamo izloge, puštajmo kosu u ime postizanja mira. Čak i fabrički radnik koji odbije da se ošiša zapravo protestuje.'', odgovorio je Lennon.

Njegovi najčuveniji antiratni protesti bili su bad-izmi koje je organizovao u hotelskim sobama u Amsterdamu i Montrealu, nakon što se oženio sa Yoko Ono 1969. godine.

''Bed-izam je reklama za mir, mesto dominirajuće reklame za rat u svakodnevnim vestima. Bedin je trajao sedam dana jer su novinari sedam dana u nedelji neprestano postavljali pitanja. Nakon odgovaranja na sva ta pitanja nebrojeno puta sve što mi je ostalo da kažem bilo je - Dajmo šansu miru. To ne znači da smo imali neku gotovu formu komunizma, socijalizma ili bilo kojeg drugog -izma. Nismo mogli da ponudimo bilo kakav plan i zato smo snimili Give Peace A Chance u spavaćoj sobi hotela u Montreaulu uz ljude koji su pljeskali i pevali u horu sa nama.''

Give Peace A Chance postala je muzička ikona svih političkih protesta u svetu u poslednjih 25 godina.
XS
SM
MD
LG