Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Gotovina: Sledi li hapšenje Mladića?


HAPŠENJE
"Jednom se i to moralo dogoditi", rekao je navodno penzionisani hrvatski general Ante Gotovina u sredu, 7. decembra 2005. uveče u restoranu jednog luksuznog hotela na Tenerifama nakon što mu je prišlo devet španskih pripadnika službi bezbednosti i policije.
Prema španskom dnevniku "Paisu" (El Pais) koji je ovo objavio u subotu, 10. decembra, iznenađeni su akcijom bili i sam Gotovina i osoba sa kojom je večerao. Hrvatski mediji javljaju da je reč o izvesnom Jozi Grgiću, do nezavisnosti Hrvatske emigrantu, sada poslovnom čoveku.
Iznenađenje je, štaviše, bilo sveopšte. Jer nikakvih znakova da se nešto dogodilo nije bilo do reči Karle del Ponte (Carla), glavnog tužioca Haškog tibunala izrečenih u četvrtak, 8. decembra nekoliko minuta iza podne u Beogradu.
"Želim samo da vas informišem o veoma dobrim vestima koje sam dobila pre jedan sat da je Ante Gotovina uhapšen."
Manje od dva dana bilo je međutim potrebno da se ispostavi da je onih koji su znali šta se dogodilo bilo i mimo španskih obaveštajaca i zvaničnika Haškog tribunala.
UČEŠĆE HRVATSKE U HAPŠENJU?
Samo sedam sati nakon informacije koju je Karla del Ponte objavila u Beogradu iz Vašingtona stiže interesantna vest koju su novinari nekako uspeli da iščupaju iz usta Adama Erelija, portparola State Departmenta.
Nakon uobičajenih diplomatskih fraza kako događaj sa Tenerifa predstavlja "veliki korak za Hrvatsku" portparol Ereli na direktno pitanje "da li imate bilo kakve indicije o tome da li je Hrvatska učestvovala u hapšenju ili ne" odgovara:
"Mislim da bi, u vezi sa okolnostima hapšenja, trebalo da vas uputim na Vladu Hrvatske i na Međunarodni tribunal. Mi, kako sam jasno rekao, smatramo to pomeranjem unapred u ispunjenju njihovih obaveza u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti i u vezi sa Haškim tribunalom – što je važno da oni postanu punopravni i prihvaćeni članovi evro-atlantske zajednice. Ovo hapšenje je očito veliki korak za Hrvatsku na njenom putu ka mogućem članstvu u NATO-u. I to je bilo, zbog toga, u najboljem interesu Hrvatske. I mi to vidimo kao ključni korak napred u pomirenju u regiji".
Novinari, međutim, tvrdoglavo insistiraju na informaciji: "Ali Adame, da se nadovežem, kako Vi gledate na slučaj, je li Hrvatska učestvovala u ispunjavanju svojih obaveza? Time bi dobila neke poene u ovom procesu?
Ereli: "Pa, jeste."
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Polt (Michael) bio je međutim konkretniji:
"Hapšenje Gotovine protivreči stalnim debatama o tome šta je potrebno da se dogodi da se dokaže međunarodnoj zajednici da Mladić nije u Srbiji i Crnoj Gori. To ćete učiniti tako što ćete nam pokazati gde je. Hrvatska je to upravo učinila."
Britanski dnevnik "Gardijan" (The Guardian), list za koji se teško može reći da sebi može dopustiti objavljivanje neproverenih informacija i glasina, u petak, 9. decembra objavljuje iz Haga i Zagreba, pozivajući se na neimenovane izvore unutar Tribunala, da su ključne informacije koje su dovele do hapšenja Ante Gotovine stigle iz same Hrvatske.
"Mi6 je pokušao da ga pronađe ali nije uspeo. Oni su hrvatske vlasti snabdeli imenima saradničkih mreža zahtevajući akciju, otpuštanja i krivična gonjenja. Osoba od ključnog značaja sa britanskog spiska, Hrvoje Petrač, za koga se tvrdi da je centalna ličnost hrvatskog podzemlja, uhapšen je letos u Grčkoj a hrvatski detektivi ispitivali su ga u septembru. Oni su istražioce Haškog tribunala snabdeli podacima koji su doveli do jučerašnjeg hapšenja", navodi "Gardijan".
List objašnjava da je upravo ta saradnja ključ za razumevanje onoga što je pre samo dva meseca izgledala neshvatljiva promena stava Karle del Ponte kada je ona pred datum koji je bio određen kao mogući početak pregovora Hrvatske i EU o članstvu objavila, suprotno sopstvenoj tvrdnji iznetoj dva dana ranije, da vlasti u Zagrebu u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom.
"Analitičari i diplomate bili su zaprepašćeni onim što je izgledalo kao zaokret od 180 stepeni Karle del Ponte. Pa ipak na sastancima održanim krajem septembra i početkom oktobra visoki zvaničnici tribunala rekli su da je vlada Iva Sanadera, hrvatskog premijera, postigla značajan uspeh saznavši broj mobilnog telefona generala Gotovine te podatak da boravi na teritoriji Španije. 'Dobili smo jasne, nesumnjive dokaze iz Hrvatske da je Gotovina u Španiji', rekao je ovaj izvor. 'Mogli smo da ustanovimo na kojoj je lokaciji iako ne i kuću u kojoj je boravio'", zaključuje britanski list.
Hrvatska vlada je neverovatno brzo demantovala sve navode "Gardijana", ali je pri tome u demantiju izostalo bilo kakvo objašnjenje. Jedini argument koji je dva puta naveden u vladinom saopštenju je da to što je objavio britanski list "nije tačno".
Tvrdnje poput onih iz "Gardijana" pojavile su se i u nekim hrvatskim medijima.
Teško je, dakako, dokazati da je Vlada Hrvatske zaista aktivno učestvovala u lociranju ihapšenju Ante Gotovine. Ono što je međutim indikativno jeste: da je čovek koji je dobar deo životnog veka proveo u Legiji stranaca prilikom hapšenja izgledao gotovo istovetno kao i ranije odnosno kao što izgleda na fotografijama sa poternica; da je koristio pasoš koji je, kako se policijski kaže, "bio provaljen" odnosno dokument na lažmo ime Kristijan Horvat koje je već mesecima kolalo u medijima; i konačno da su u samoj Hrvatskoj i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), vodeća stranka vladajuće koalicije i HVIDRA – udruženje veterana Domovinskog rata fantastično kanalisale proteste protivnika Gotovininog hapšenja kao i barikade koje postavljene na putevima u zadarskom zaleđu. To je najefektnije na državnim medijima objasnio Josip Đakić, saborski zastupnik HDZ-a i predstavnik HVIDRA-e rečima: "Ograđujemo se od istupa pojedinaca na terenu koji prozuivaju Vladu Republike Hrvatske izdajničkom. Uspoređujemo to sa balvan revolucijom.
Željko Peratović je hrvatski novinar koji već godinama prati rad obaveštajne zajednice u svojoj zemlji. Zbog toga što nije imao dlake na jeziku ili zato što je objavljivao ono što nije bilo uputno objaviti svojevremeno je izgubio posao u državnom "Vjesniku".

Peratović kaže Radiju "Slobodna Evropa" da smatra da je upravo tokom septembra Anti Gotovini sugerisano da napusti Hrvatsku i da su to učinili šef Protuobavještajne službe (POA) Tomislav Karamarko i glavni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić.
PERATOVIĆ:
Ja na sljedeći način rekonstruiram ove posljednje događaje:
Obzirom da je i ranije, još početkom godine, bilo najava da bi Hrvatska trebala poduzeti uklanjanje generala Gotovine iz Hrvatske, na neki način ga nagovoriti ili natjerati da napusti teritorij Hrvatske i u to vrijeme da prijeđe u Bosnu i Hercegovinu, pa da ga onda uhiti EUFOR, ja mislim da se i sada nešto slično dogodilo. Sklopljen je neki deal između njega, šefa POA-e Tomislava Karamarka i glavnog državnog odvjetnika Mladena Bajića. Oni su mu, vjerojatno, preko nekih posrednika, sugerirali da napusti Hrvatsku tamo krajem ljeta. Vjerojatno je nekakvim obećanjima bio uljuljkan dok se dao tako lako uhititi na Kanarima. Znam samo da je cijelo ovo vrijeme šef POA-e Tomislav Karamarko bio u kontaktu s jednim od njegovih odvjetnika Ivom Farčićem. A znam isto tako pouzdano da se general Gotovina nikome od tih odvjetnika, pa čak ni vlastitoj ženi nije javio sad iz Madrida. Javio se samo jednom jedinom povjerljivom prijatelju, čije se ime ne navodi u svim ovim natpisima do sada o tome na koji je način POA pomogla u uhićenju Gotovine.
RFE:
Da rezimiramo. Dakle, Vi smatrate da je hrvatska država čitavo vreme bila u kontaktu sa generalom Gotovinom i da je, zapravo, u jednom momentu došlo do situacije kada je trebalo doći do hapšenja i to se onda dogodilo na Kanarskim ostrvima.
PERATOVIĆ:
Da, ja to smatram. Evo, recimo, 2003. godine, kad je rađen onaj poznati interview sa Gotovinom, predsjednik tadašnjeg saborskog Odbora za unutarnju politiku i nacionalnu sigurnost Ante Markov je izjavio da je "situacija pod kontrolom" i da su hrvatske tajne službe u kontaktu sa Gotovinom. To je bio najbolji argument Carli del Ponte da vrši ovaj pritisak na Hrvatsku zbog nesuradnje. Tada se dogodila ona afera sa prisluškivanjem nas novinara i tako dalje. Kasnije smo imali slučajeve Jure Kapetanovića, kontrolora letova iz Belgije, koji je bio u misiji pregovaranja sa Gotovinom u Hercegovini. Pa smo onda imali dolazak generala Ante Rose, bivšeg legionara kojeg se spominje kao jednog od najvažnijih Gotovininih logističara kod ministrice Škare-Ožbolt u misiji nekog pregovaranja između Gotovine, hrvatske vlade i Haškog suda. Po mojim spoznajama, Roso je bio kod ministrice i to tako što je premijer Sanader nagovorio ministricu da ga primi. Ja stvarno iskreno vjerujem u to, i mogu to utemeljiti na raznim dokazima i indicijama, da su hrvatske vlasti čitavo vrijeme znale gdje je on. Bojale su ga se uhititi u Hrvatskoj da ne izazovu neke nemire, jer su aktualne vlasti prije par godina i sudjelovale u stvaranju jednog antidržavnog bunta kad je bilo riječi o slučaju Mirka Norca. Dakle, sada se sa vlasti toga boje. Bojali su se toga da se, recimo, ne dogodi nekakav njegov otpor, da netko ne bude ranjen od policajaca ili sam on, pa da to ne posluži kao povod takozvanoj ekstremnoj desnici za nekakve nedemokratske postupke. Pa je izabrano ovo rješenje da se on udalji s područja Hrvatske i s područja zapadne Hercegovine, gdje je najčešće obitavao. To je, naravno, u skladu i sa dogovorom s Carlom del Ponte, koja je pozitivno mišljenje o hrvatskoj suradnji sa Haškim sudom početkom desetog mjeseca uvjetovala ovim da u dvanaestom mjesecu napokon bude riješeno pitanje Gotovine. Tako da mislim da su se spojile sve te stvari, da su ga hrvatske vlasti imale pod kontrolom i tamo. Ne vjerujem da se baš toliko opustio zato što ga je napustio neki vojnički instinkt i tako dalje. Naprosto je mislio da će biti još jedno vrijeme siguran tamo.
RFE:
Zašto baš sada? Vi ste delimično odgovorili na to pitanje. Naime, ono što je praktično svakom običnom građaninu Hrvatske jasno da je, recimo to tako, za Državu bilo bolje da se to dogodilo proletos ili jesenas, kada je trebalo da počnu oni pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Zbog čega onda sada?
PERATOVIĆ:
Po mojim informacijama, u to vrijeme su Srbija i Crna Gora daleko bolje surađivale sa Haškim tužiteljstvom. Haška tužiteljica je na predzadnjem dolasku u Zagreb, u šestom mjesecu, govorila državnom vrhu: "Srbija će vas preteći". A tada su još postojala čvrsta obećanja da će biti izručeni Mladić i Karadžić. Međutim, u hipu se situacija u Srbiji promijenila, pa su u Srbiji počeli hapsiti bivše ministre umjesto Karadžića i Mladića, i onda je opet Carla del Ponte morala promijeniti odnos prema Hrvatskoj, jer su te stvari naprosto vezane. Vidimo da je sada ona izrekla i ovu vijest o Gotovini dok je bila u Srbiji, dakle to je bila jedna sinkronizirana akcija između nje, Hrvatske i španjolskih vlasti i onog tko je već sudjelovao u tome da bi, naprosto, mogla reći – evo, vidite što je Hrvatska učinila, sada ste vi na potezu da učinite isto. Jer, ako srbijanske vlasti nemaju kontakt ili ne znaju gdje su Karadžić i Mladić, onda ih se to ne bi ni trebalo ticati.
RFE:
Da li mislite da se isti taj princip koji je, po Vama, postojao u Hrvatskoj, može preneti i na Srbiju i da vlada Vojislava Koštunice takođe komunicira sa ključnim beguncima, Karadžićem i Mladićem, da zna gde su oni i da se praktično čeka, iz nekih unutrašnjih razloga, trenutak kada će se učiniti ono što se učinilo i u ovom slučaju, i onda objaviti da je ta osoba iza rešetaka?

PERATOVIĆ:
Ja mislim da je to apsolutno isti scenarij. Pošto je riječ isto o donedavnim nacionalistima koji su se protivili suradnji sa Hagom, a sad su se odjednom pretvorili u jako kooperativne nosioce vlasti u svojim zemljama, dakle ovdje Sanader, tu Koštunica i Tadić, mislim da će se stvari odvijati apsolutno po istom obrascu. Tako da mislim da su stvari dosta slične što se toga tiče, oko rješavanja problema Gotovine, Karadžića i Mladića na ovim prostorima, zatvaranje te haške priče.
RFE:
Ovo sve što se dogodilo protekle sedmice u vezi s generalom Gotovinom, nas "obične novinare", koji se bavimo nekim širim spektrom tema, iznenadilo je. Pretpostavljam da je iznenadilo i nekakvu običnu, širu javnost, kako u Hrvatskoj, tako i u ostalim državama regije i šire. Vi, ipak, to na drugi način posmatrate, Vi se time na drugi način bavite, Vi ste ušli u srž nekih problema. Pretpostavljam da su i u ovom slučaju postojali neki znaci, neki signali na osnovu kojih ste možda i Vi mogli pretpostaviti šta će se dogoditi. Šta bi mogli biti ti signali koje bismo mi, obični smrtnici, da to tako kažem, mogli opaziti i da nam to bude signal da se nešto slično sprema recimo Karadžiću i Mladiću? Ili pak, mislite da nema nikakve šanse da mi nešto takvo spazimo, jer bio onda čitava akcija bila dovedena u pitanje?
PERATOVIĆ:
Naravno, to je malo teže uočiti za ljude koji se time ne bave sustavno. Naprosto, morate znati i koje su novine bliske kojoj vlasti ili kojoj tajnoj službi, pa iz toga iščitavati signale što će se događati. Ali ja mislim da će se sada, nakon ovoga što se dogodilo sa Gotovinom i nakon tog nastupa Carle del Ponte u Beogradu vrlo brzo krenuti jedna serija napisa i u Srbiji i Crnoj Gori oko Karadžića i Mladića, što će sasvim pouzdano biti znak da se sad stvarno nešto događa tamo. Naravno, na koji način će to biti prezentirano, to je sasvim nešto drugo. To će se onda morati stvarno odgonetavati.
JE LI SLEDEĆI MLADIĆ?
Pritisak na Srbiju sada će biti pojačan kako bi se u Hagu što pre našao Ratko Mladić. Ovo je nepodeljen stav zvaničnika što međunarodnih što onih iz država regije. Nihove izjave date neposredno nakon hapšenja Ante Gotovine ne dopuštaju dvostruka tumačenja.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica:
"Potpuno je logično da ukoliko se prešao ovoliki put, ukoliko je ovoliko slučajeva rešeno, onda naravno postoji čvrsta i odlučna volja da se i preostali slučajevi reše. Voljni smo i namerni da u kratkom periodu i ove preostale slučajeve rešimo."
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović:
"Izvjesno je da će uslov ulaska u Partnersto za mir biti ekstradicija Mladica, da smo mi izgubili mnogo vremena zbog odsustva te ekstradicije, da smo izgubilio noge benefite koje Partnersto za mir donosi, a takođe da će put prema Evropskoj uniji biti značajno usporen. Prema tome primjer Hrvatske je dobar primjer koji treba slijediti."
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić:
"Sada je na Haškom tribunalu na međunarodnoj zajednici, na evropskim mehanizmima da izvrše maksimalan pritisak na Srbiju da izruči najveće zločince."
Glavni tužilac Međunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije Karla del Ponte:
"Mi očekujemo više aktivnosti i očekujemo bolje aktivnosti jer smo sigurni da možemo da nađemo Mladića."
Ono što bi moglo uslediti shvatili su, sudeći po našoj anketi sprovedenoj u Pančevu i u Čačku i građani Srbije:
GRAĐANIN 1:
"Sad je veliki pritisak na nama jer ćemo morati da uhaspsimo i Ratka Mladića i Karadžića".
RFE:
"Verujete li da će se to dogoditi u neko skorije vreme?"
GRAĐANIN 1:
"Teško, ali ipak će morati to da urade".
GRAĐANIN 2:
"Mislim da će još veći pritisak na Vladu Srbije da se izvrši u smislu da se što pre uhapse Karadžić i Mladić. Uslediće nove ucene i novi pritisci."
GRAĐANIN 3:
"Uslediće novi minus jer mi ne reagujemo na njihove zahteve. A sa druge strane Hrvati ispadoše ispunjavaju zadatke koji su im nametnuti. Sve sto se dešava ide na našu štetu".
GRAĐANKA 4:
"Moramo da shvatimo da je hapšenje Mladića neminovno."

Zoran Dragišić, vojni komentator iz Srbije i prfesor na Fakultetu Civilne odbrane u Beogradu kaže Radiju Slobodna Evropa da nema nikakve dileme u to da će sada biti pojačan pritisak na Srbiju da uhapsi i izruči Ratka Mladića. Kaže da ne sumnja da je to moguće učiniti i iznosi neke interesantne argumente zašto bi to Srbiji sada moglo čak odgovarati.

DRAGIŠIĆ:
Hrvatska je završila svoju saradnju sa Haškim tribunalom i može da okrene sledeću stranicu i da se bavi nečim drugim. Haški tribunal je praktično sa hapšenjem generala Gotovine i njegovim izručenjem Haškom tribunalu nešto što je završeno. Dakle, Srbija sada ostaje kao jedina stanica Karle del Ponte na putu na Balkan, tako da mislim da će sada biti pojačan pritisak, pogotovo što su hapšenjem generala Gotovine praktično hrvatske službe dokazale da neki optuženik može biti pronađen čak i ako se ne nalazi na teritoriji zemlje od koje se on traži. Ono što je po Srbiju u ovom trenutku najnepovoljnije, je to da Karla del Ponte, po svemu sudeći, više neće prihvatati izgovore – doduše, nije ih ni do sada baš nešto naročito uvažavala – tipa 'ne znamo gde je Ratko Mladić', 'on se ne nalazi na teritoriji Srbije' i tako dalje. Mislim da će ti izgovori sada otpasti. Primer hapšenja generala Gotovine je nešto što će stalno biti stavljano srpskim političarima na sto kada se bude govorilo ubuduće pre svega o hapšenju generala Mladića, pošto se on i potražuje od Srbije.
RFE:
Kakvo je Vaše mišljenje u vezi sa hapšenjem Ratka Mladića? Da li biste se usudili da uđete u neku takvu vrstu spekulacija, ne da nagađamo gde je on nego da pokušamo da razjasnimo situaciju u kojoj bi moglo doći do hapšenja i izručenja Haškom tribunalu, a da to ne izazove ono čega se vlasti očito plaše?
DRAGIŠIĆ:
Pre nego što su oslobođena ova dva albanska optuženika, pre nego što je doneta oslobađajuća presuda, meni se čini da je situacija za hapšenje generala Mladića bila povoljnija nego ikad. Obzirom da su započeli pregovori oko konačnog statusa Kosova i da je to nešto što evidentno slabi poziciju Srbije u tim pregovorima. Dakle, nedovršenje saradnje sa Haškim tribunalom, moguća negativna ocena Karle del Ponte u Savetu bezbednosti je nešto što Srbiju svakako stavlja u nepovoljan položaj. Mislim da bi se hapšenje generala Mladića itekako moglo opravdati potrebom da Srbija ojača svoj položaj pred razgovore o konačnom statusu Kosova. Tako da bi se, zapravo, mogli staviti na jednu vagu – s jedne strane general Mladić, s druge strane budućnost Kosova. Sigurno da 99 posto ljudi u Srbiji prednost daje Kosovu, svakako, u odnosu na generala Mladića.
Međutim, otkad su oslobođeni Limaj i Musliju, mislim da se situacija značajno promenila i da je to izazvalo vrlo veliko nezadovoljstvo u Srbiji, tako da se sve češće čuju glasovi – zbog čega mi sada da izručujemo generala Mladića i zbog čega smo izručili tolike ljude Haškom tribunalu kada je sada sasvim jasno da se u Hagu ne sudi po pravdi nego da je reč o par ekselans političkom sudu koji, umesto pravnih argumenata, znači snage optužnice, više sudi prema aktuelnoj političkoj potrebi. Tako da je oslobađanje Limaja i Muslijua ovde doživljeno kao, zapravo, ustupak Albancima pred početak pregovora. Tako da je to, svakako, Vladu Srbije dovelo u nepovoljniji položaj nego što je to bilo pre njihovog puštanja. Tako da mislim da je sada politička situacija u Srbiji za izručenje generala Mladića lošija nego što je bila pre nekoliko dana.
Međutim, ja to svakako povezujem sa jednom generalnom političkom pozicijom u kojoj se Srbija trenutno nalazi, koja je, svakako, lošija zbog toga što je Ratko Mladić još uvek na slobodi, i to je vrlo važno povezati sa Kosovom, dakle s onim što nas očekuje u pregovorima koji su već, evo, u toj fazi shuttle diplomatije na neki način i počeli.
RFE:
Ukoliko bi došlo do hapšenja Ratka Mladića, da li u pripremi čitave operacije Vlada Srbije ili vlasti u Beogradu, podeljene između vlade, predsednika Republike i tako dalje, mogu da računaju da u potpunosti kontrolišu sve službe bezbednosti?
DRAGIŠIĆ:
Ja mislim da da, naročito kada je u pitanju BIA (Bezbednosno-informativna agencija Srbije). U ovom trenutku, kada govorimo o hapšenju generala Mladića, svakako je Bezbednosno informativna agencija Republike Srbije najvažnija obaveštajna bezbednosna služba koja bi trebalo da se bavi tim poslom, jer službe Ministarstva spoljnih poslova, naravno, imaju svoju nadležnost, vojne službe takođe imaju svoju nadležnost u koju general Mladić u ovom trenutku ne spada. Tako da su, praktično, BIA Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije svakako dva organa u čijoj se nadležnosti nalazi ovaj slučaj. Ja mislim da Vlada Srbije u ovom trenutku kontroliše BIA-u. Ne verujem da tu postoje bilo kakvi problemi. Mislim da bi BIA sprovela svaku odluku vlade i gotovo sam ubeđen da tu ne bi bilo nekih naročitih problema, jer mislim da ono o čemu se često može govoriti – o nekim otuđenim centrima moći i tako dalje, nisam siguran da oni postoje. Iako, naravno, postoje neki ljudi u službama koje ne podržavaju politiku vlade u ovom trenutku, ali nisam siguran da su oni baš spremni da se vladi otvoreno suprotstave. Tim pre što se na čelu BIA-e nalazi čovek koji je iz Demokratske stranke Srbije, a koja je zapravo stub Vlade Srbije, tako da sam ja ubeđen da Vlada Srbije kontroliše BIA-u i mislim da tu ne bi bilo nikakvih problema. Znači, naravno, tu sad ostaje čitav niz otvorenih pitanja, dakle koji su razlozi zbog kojih do sada Ratko Mladić nije uhapšen. O tome možemo da spekulišemo, da li službe stvarno ne znaju gde se on nalazi, da li je to deo neke političke taktike ili tako nešto. Dakle, to je već stvar spekulacije. Ali, evo, da zaključim odgovor na vaše pitanje, ja sam ubeđen da Vlada Srbije kontroliše obaveštajno-bezbednosni sistem. Mislim da se Bezbednosno-informativna agencija i MUP Srbije nalaze pod punom kontrolom vlade i da bi sproveli vladinu političku odluku.
RFE:
Da li postoje neki signali koje bismo mi, "obični smrtnici", mogli opaziti i na osnovu njih zaključiti da se možda nešto veliko sprema, ili, pak, naprotiv, to jednostavno nije moguće jer bi tada čitava operacija bila dovedena u pitanje?
DRAGIŠIĆ:
Obaveštajne i bezbednosne operacije i operacije bezbednosnih službi, pogotovo tako osetljive operacije kao što je hapšenje haških optuženika, koje nose i značajnu političku težinu, nešto je što, ne običan čovek, nego ni stručnjak ne može spolja da primeti. Dakle, takve akcije se u najvećoj tajnosti pripremaju i planiraju i svakako da se ne može po nekakvim spoljnim manifestacijama primetiti da se nešto događa. Dakle, ono na osnovu čega mi možemo eventualno zaključiti da se nešto dešava, to su izjave političara. Međutim, kada su takve stvari u pitanju, i oni su vrlo oprezni.
Imali smo u Srbiji nekoliko tih takozvanih dobrovoljnih predaja, ne samo kad je u pitanju Haški tribunal, nego kada su u pitanju i neki drugi slučajevi, gde je to, praktično, iznenadilo sve. Evo, iskreno ću reći, i mene je to iznenadilo. Nisam mogao da primetim ni po čemu da se priprema nešto naročito. Tako da i u ovom trenutku, ja pretpostavljam da su aktivnosti i obaveštajno-bezbednosnih službi i aktivnosti policije i aktivnosti Vlade Srbije svakako pojačane, s obzirom da su sada svi svesni situacije u kojoj se Srbija našla posle hapšenja generala Gotovine, i ja sam gotovo ubeđen da se aktivnosti pojačavaju, ali to je svakako nešto što novinar, niti neki posmatrač sa strane ne može da vidi, jer, ne treba zaboraviti da u tim službama ipak rade profesionalci.
XS
SM
MD
LG