Manjine na Kosovu, posebno srpska, nemaju potpunu slobodu kretanja, sto im ogranicava mogucnost zaposlenja, a mnogo je i neresenih imovinskih pitanja. Ovim problemima se upozorava da se krsenje ljudskih prava na Kosovu nastavlja.
Organizacije za zastitu ljudskih prava, opste stanje opisuju kao nezadovoljavajuce i porucuju da se mora jos puno toga uraditi kako bi se primenili medjunarodni standardi u ovoj oblasti.
Gazmend Nusi, iz Kosovskog odbora za zastitu ljudskih prava, kaze za nas radio da je krsenje ljudskih prava manjina uocljivo, jer je velika nezaposlenost rezultat nepostojanja slobode kretanja:
“Manjine, pogotovu srpske nacionalnosti, one i pored toga sto kosovske institucije objavljuju oglase za radna mesta oni ne mogu da se prijavljuju na te konkurse upravo zbog ogranicene slobode kretanja. Pored toga imamo ociglednu situaciju da je u pitanju i krsenje svojinskog prava, koje se ogleda u velikom broju uzurpirane imovine, koja ide u pravcu poboljsanja, medjutim ostaje da se u tom smeru mora puno toga uraditi”.
Postkonfliktna situacija i nereseno pitanje statusa su glavni razlozi sto se na Kosovu na razlicite nacine krse ljudska prava.
Kosovski Ombudsman Marek Antoni Novicki kaze da se na Kosovu ne postuju ni minimalni standardi i navodi nekoliko razloga zasto je to tako:
“Radi se o posledicama konflikta, status nije resen, nedostatak kulture postovanja zakona, postojanje korpucije. Sve su to elementi koji stvaraju situaciju u kojoj se krse ljudska prava”, kaze Novicki.
Povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava sef UNMIK-a Soren Jesen Petersen pozvao je institucije da rade vise na promociji ljudskih prava. U saopstenju za medije Petersen je rekao da je ovaj posebno vazna za Kosovo jer put u Evropu vodi preko postovanja ljudskih prava:
“Zastita ljudskih prava treba da zauzima visoko mesto na agendi medjunarodne zajednice, vlade i naroda Kosova. Potrebni su veliki napori u obrazovanju celog drustva za zastitu ljudskih prava i postovanje vladavine zakona”, prenela je Petersenove reci, Seron Mekferson, portparol UNMIKa.
Ocenjuje se da su osnovna ljudska prava i slobode uslov za stabilnu i prosperitetnu buducnost Kosova. Ali svi problemi, kao posledica proslosti se ne mogu resiti preko noci.
Prema recima Gazmenda Nusija ovakvo stanje je proizvod velikih politickih kretanja poslednjih godina:
“Resavanju tog problema se mora prici vrlo temeljno, vrlo uopsteno, sa svih strana. Znaci ici na jacanje medjusobnog poverenja, na ekonomski razvoj i uopste ici u pravcu uclanjenja u Evropsku Uniju. Tako bi se u mnogo manjem obimu krsila prava manjina”.
Organizacije za zastitu ljudskih prava, opste stanje opisuju kao nezadovoljavajuce i porucuju da se mora jos puno toga uraditi kako bi se primenili medjunarodni standardi u ovoj oblasti.
Gazmend Nusi, iz Kosovskog odbora za zastitu ljudskih prava, kaze za nas radio da je krsenje ljudskih prava manjina uocljivo, jer je velika nezaposlenost rezultat nepostojanja slobode kretanja:
“Manjine, pogotovu srpske nacionalnosti, one i pored toga sto kosovske institucije objavljuju oglase za radna mesta oni ne mogu da se prijavljuju na te konkurse upravo zbog ogranicene slobode kretanja. Pored toga imamo ociglednu situaciju da je u pitanju i krsenje svojinskog prava, koje se ogleda u velikom broju uzurpirane imovine, koja ide u pravcu poboljsanja, medjutim ostaje da se u tom smeru mora puno toga uraditi”.
Postkonfliktna situacija i nereseno pitanje statusa su glavni razlozi sto se na Kosovu na razlicite nacine krse ljudska prava.
Kosovski Ombudsman Marek Antoni Novicki kaze da se na Kosovu ne postuju ni minimalni standardi i navodi nekoliko razloga zasto je to tako:
“Radi se o posledicama konflikta, status nije resen, nedostatak kulture postovanja zakona, postojanje korpucije. Sve su to elementi koji stvaraju situaciju u kojoj se krse ljudska prava”, kaze Novicki.
Povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava sef UNMIK-a Soren Jesen Petersen pozvao je institucije da rade vise na promociji ljudskih prava. U saopstenju za medije Petersen je rekao da je ovaj posebno vazna za Kosovo jer put u Evropu vodi preko postovanja ljudskih prava:
“Zastita ljudskih prava treba da zauzima visoko mesto na agendi medjunarodne zajednice, vlade i naroda Kosova. Potrebni su veliki napori u obrazovanju celog drustva za zastitu ljudskih prava i postovanje vladavine zakona”, prenela je Petersenove reci, Seron Mekferson, portparol UNMIKa.
Ocenjuje se da su osnovna ljudska prava i slobode uslov za stabilnu i prosperitetnu buducnost Kosova. Ali svi problemi, kao posledica proslosti se ne mogu resiti preko noci.
Prema recima Gazmenda Nusija ovakvo stanje je proizvod velikih politickih kretanja poslednjih godina:
“Resavanju tog problema se mora prici vrlo temeljno, vrlo uopsteno, sa svih strana. Znaci ici na jacanje medjusobnog poverenja, na ekonomski razvoj i uopste ici u pravcu uclanjenja u Evropsku Uniju. Tako bi se u mnogo manjem obimu krsila prava manjina”.
