Cilj procesa decentralizacije vlasti na Kosovu je formiranje novih opstina i definisanje njihovih ovlascenja, kako bi se lokalna vlast priblizila gradjanima. Ovaj proces je posebno vazan za srpsku zajednicu jer, kako se veruje, moze resiti probleme ostanka i povratka Srba.
Oliver Ivanovic, nosilac “Srpske liste za KiM”, kaze da se decentralizacijom treba poboljsati polozaj Srba:
“Srbima nisu dostupne institucije lokalne samouprave u ovom trenutku. Znaci Pristina kao opstina je apsolutno nedostupna za Srbe iz Gracanice. Drugo u ovom trenutku mnoge potrebe koje Srbi treba da ostvare u samoj opstini one su neostvarive za njih i njihova zelja i mogucnosti da se stabilizuju tu su znatno manji ako ostane sadasnji postojeci koncept”.
Iako je decentralizacija pocela formiranjem pilot opstina u sredinama sa vecinskim albanskim i turskim stanovnistvom, u srpskim sredinama to nije bio slucaj. Srbi to nisu prihvatili zahtevajuci da jedna pilot opstina u svom sastavu obuhvati vise okolnih srpskih sela. O ovom i ostalim pitanjima ce se, po svemu sudeci, u buducnosti voditi razgovori.
Portparol UNMIK-a, Niradz Sing, kaze da i pored toga sto je decentralizacija pitanje Kosova, dobro je saslusati i stavove Beograda:
“Decentralizacija je proces koji ce voditi Pristina, ali je pored toga veoma vazno uzeti u obzir zabrinutosti Beograda i saslusati njihove ideje, sto je i naglasio sef UNMIKa”, kaze Sing.
Iako i kosovske vlasti i UNMIK isticu da decentralizacija ne treba da bude deo pregovora o statusu, vec kao pitanje koje ce se resavati u okviru reforme lokalne samouprave, postavlja se pitanje dali ce dva pregovaracka tima i o tome razgovarati.
Randjel Nojkic, clan Srpske liste, kaze da pregovori, decentralizacija i standardi moraju ici paralelno ali ne bi smelo da budu medjusobno uslovljeni:
“U zavisnosti od toga koliko se standardi budu postovali, koliko ce se postovati decentralizacija, ce zavisiti resenje. Prema tome to mora da ide paralelno a opet mora da bude apsolutno nespojivo sa razgovorima o buducem statusu”.
Ivanovic kaze kako se proces decentralizacije najbolje moze resavati u razgovorima sa lokalnim stanovnistvom, s obzirom da ce pregovori biti optereceni drugim politickim pitanjima:
“Nesumnjivo je da ce decentralizacija biti vazna tokom procesa pregovaranja iako sam ja licno mislio da je to pogresno a to je da decentralzaicjna treba resiti na nivou pilot projekata pre razgovora o statusu i u glavnim crtama resiti i principe sveobuhvatne decentralizacije na citavom prostoru Kosova”.
Sveobuhvatna dugorocna reforma lokalne uprave konkretno zavisi od donosenja zakona, kojima ce se definisati ovlascenja i budzeti novih opstina, od cega zavisi struktura samog procesa i nacin sprovodjenja.
Dugorocno gledano, upozorava Ivanovic, ukoliko realizacija procesa decentralizacije ne pocne postoji rizik da se lokalni izbori naredne godine ne odrze po novom konceptu:
“Kako sada stoji situacija vremenski okvir koji je pominjan, novembar 2006. godine, vreme odrzavanja lokalnih izbora, ocigledno je da ce biti promasen, to jest da to tog vremena bojim se necemo imati gotov koncept decentralizacije i necemo biti u prilici da po novom konceptu odrzimo sledece lokalne izbore”.
Oliver Ivanovic, nosilac “Srpske liste za KiM”, kaze da se decentralizacijom treba poboljsati polozaj Srba:
“Srbima nisu dostupne institucije lokalne samouprave u ovom trenutku. Znaci Pristina kao opstina je apsolutno nedostupna za Srbe iz Gracanice. Drugo u ovom trenutku mnoge potrebe koje Srbi treba da ostvare u samoj opstini one su neostvarive za njih i njihova zelja i mogucnosti da se stabilizuju tu su znatno manji ako ostane sadasnji postojeci koncept”.
Iako je decentralizacija pocela formiranjem pilot opstina u sredinama sa vecinskim albanskim i turskim stanovnistvom, u srpskim sredinama to nije bio slucaj. Srbi to nisu prihvatili zahtevajuci da jedna pilot opstina u svom sastavu obuhvati vise okolnih srpskih sela. O ovom i ostalim pitanjima ce se, po svemu sudeci, u buducnosti voditi razgovori.
Portparol UNMIK-a, Niradz Sing, kaze da i pored toga sto je decentralizacija pitanje Kosova, dobro je saslusati i stavove Beograda:
“Decentralizacija je proces koji ce voditi Pristina, ali je pored toga veoma vazno uzeti u obzir zabrinutosti Beograda i saslusati njihove ideje, sto je i naglasio sef UNMIKa”, kaze Sing.
Iako i kosovske vlasti i UNMIK isticu da decentralizacija ne treba da bude deo pregovora o statusu, vec kao pitanje koje ce se resavati u okviru reforme lokalne samouprave, postavlja se pitanje dali ce dva pregovaracka tima i o tome razgovarati.
Randjel Nojkic, clan Srpske liste, kaze da pregovori, decentralizacija i standardi moraju ici paralelno ali ne bi smelo da budu medjusobno uslovljeni:
“U zavisnosti od toga koliko se standardi budu postovali, koliko ce se postovati decentralizacija, ce zavisiti resenje. Prema tome to mora da ide paralelno a opet mora da bude apsolutno nespojivo sa razgovorima o buducem statusu”.
Ivanovic kaze kako se proces decentralizacije najbolje moze resavati u razgovorima sa lokalnim stanovnistvom, s obzirom da ce pregovori biti optereceni drugim politickim pitanjima:
“Nesumnjivo je da ce decentralizacija biti vazna tokom procesa pregovaranja iako sam ja licno mislio da je to pogresno a to je da decentralzaicjna treba resiti na nivou pilot projekata pre razgovora o statusu i u glavnim crtama resiti i principe sveobuhvatne decentralizacije na citavom prostoru Kosova”.
Sveobuhvatna dugorocna reforma lokalne uprave konkretno zavisi od donosenja zakona, kojima ce se definisati ovlascenja i budzeti novih opstina, od cega zavisi struktura samog procesa i nacin sprovodjenja.
Dugorocno gledano, upozorava Ivanovic, ukoliko realizacija procesa decentralizacije ne pocne postoji rizik da se lokalni izbori naredne godine ne odrze po novom konceptu:
“Kako sada stoji situacija vremenski okvir koji je pominjan, novembar 2006. godine, vreme odrzavanja lokalnih izbora, ocigledno je da ce biti promasen, to jest da to tog vremena bojim se necemo imati gotov koncept decentralizacije i necemo biti u prilici da po novom konceptu odrzimo sledece lokalne izbore”.
