"Obaveze SAD prema Konvenciji protiv torture koja zabranjuje okrutno,
nehumano i ponizavajuce postupanje obuhvataju americko osoblje ma
gde se nalazilo, bilo u SAD ili van njih", rekla je Rice, tokom
posete Ukrajini.
Administracija americkog predsednika Georgea W. Busha
do sada je smatrala da konvencija vazi samo na americkoj teritoriji.
Grupe za zastitu ljudskih prava optuzivale su SAD da koriste to kao
izgovor da bi okrutno postupale prema zatvorenicima u zatvorima van
americke teritorije, poput baza Avganistana i baze u zalivu
Gvantanamo, na Kubi.
Postavlja se pitanje da li izjava Condoleezze Rice u Kijevu zaista znaci promenu americkog stava prema medjunarodnoj konvenciji o torturi, promenu koja je usledila nakon snaznog pritiska iz Evrope i americckog Kongresa.
Robert McGeehan, ekspert za americku spoljnu politiku i bezbednost iz londonskog instituta Chatham House, u razgovoru sa kolegom Jeffrejem Donovanom, smatra da se nesto u Vasingtonu ipak menja.
"Mislim da su drzavni sekretar Rice i, uopste, Bushova administracija u drugom mandatu mnogo osetljiviji na kritike svojih evropskih saveznika".
Ipak, nisu svi analiticari ubedjeni u to. John Sifton, iz njujorskog sedista Human Rights Watch-a, kaze za nas radio da je deo problema u tome kako Bushova administracija definise torturu.
Dok Amerika zvanicno zabranjuje torturu, administracija smatra da je dozvoljeno upotrebljavati ostre mere za koje tvrdi da ne predstavljaju toruturu.
Americki stav po ovom pitanju mogao bi postati pravno jasniji narednih dana. Naime, pred Kongresom se nalazi zakonski amandman koji je predlozio republikanski kongresmen John McCain, bivsi ratni zarobljenik.
Bushova administracia se do sada ostro suprotstavljala tom zakonu, koji je vec usvojen u Senatu i prema nekim izvestajima, pregovara sa McCainom o detaljima tog amandmana.
Sifton kaze da ce od ishoda tih razgovora zavisiti stav Vasingtona prema ovom osetljivom pitanju.
"McCainov amandman odnosi se na osoblje i u Americi i van Amerike, na sve zatvorenike, bez ozbira na njihovu nacionalnost, na to gde se i pod kojim okolnostima nalazili. Ako se taj amandman prihvati, kaze Sifton, on se kasnije ne moze menjati niti izbegavati".
U medjuvremenu se ocekuje da ce Condoleezza Rice biti izlozena dodatnim evropskim pritiscima, u nastavku svoje turneje, u okviru koje ce se sresti sa zvanicnicima NATO-a u Briselu.
nehumano i ponizavajuce postupanje obuhvataju americko osoblje ma
gde se nalazilo, bilo u SAD ili van njih", rekla je Rice, tokom
posete Ukrajini.
Administracija americkog predsednika Georgea W. Busha
do sada je smatrala da konvencija vazi samo na americkoj teritoriji.
Grupe za zastitu ljudskih prava optuzivale su SAD da koriste to kao
izgovor da bi okrutno postupale prema zatvorenicima u zatvorima van
americke teritorije, poput baza Avganistana i baze u zalivu
Gvantanamo, na Kubi.
Postavlja se pitanje da li izjava Condoleezze Rice u Kijevu zaista znaci promenu americkog stava prema medjunarodnoj konvenciji o torturi, promenu koja je usledila nakon snaznog pritiska iz Evrope i americckog Kongresa.
Robert McGeehan, ekspert za americku spoljnu politiku i bezbednost iz londonskog instituta Chatham House, u razgovoru sa kolegom Jeffrejem Donovanom, smatra da se nesto u Vasingtonu ipak menja.
"Mislim da su drzavni sekretar Rice i, uopste, Bushova administracija u drugom mandatu mnogo osetljiviji na kritike svojih evropskih saveznika".
Ipak, nisu svi analiticari ubedjeni u to. John Sifton, iz njujorskog sedista Human Rights Watch-a, kaze za nas radio da je deo problema u tome kako Bushova administracija definise torturu.
Dok Amerika zvanicno zabranjuje torturu, administracija smatra da je dozvoljeno upotrebljavati ostre mere za koje tvrdi da ne predstavljaju toruturu.
Americki stav po ovom pitanju mogao bi postati pravno jasniji narednih dana. Naime, pred Kongresom se nalazi zakonski amandman koji je predlozio republikanski kongresmen John McCain, bivsi ratni zarobljenik.
Bushova administracia se do sada ostro suprotstavljala tom zakonu, koji je vec usvojen u Senatu i prema nekim izvestajima, pregovara sa McCainom o detaljima tog amandmana.
Sifton kaze da ce od ishoda tih razgovora zavisiti stav Vasingtona prema ovom osetljivom pitanju.
"McCainov amandman odnosi se na osoblje i u Americi i van Amerike, na sve zatvorenike, bez ozbira na njihovu nacionalnost, na to gde se i pod kojim okolnostima nalazili. Ako se taj amandman prihvati, kaze Sifton, on se kasnije ne moze menjati niti izbegavati".
U medjuvremenu se ocekuje da ce Condoleezza Rice biti izlozena dodatnim evropskim pritiscima, u nastavku svoje turneje, u okviru koje ce se sresti sa zvanicnicima NATO-a u Briselu.
