Dostupni linkovi

logo-print

Poslanici na prodaju


Pravo iz policije, Miloš Aligrudić se pojavio pred novinarima u beogradskoj centrali svoje partije.

“Bio sam danas na onome što vi zovete infomativni razgovor. Tema je bila ono što se ovih dana priča, dakle, pokušaj Bogoljuba Karića i Pokreta Snaga Srbije da kupe narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije.”

Biznismen i lider Pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karić krajem prošle sedmice nakon najava policijske istrage je izjavio:

“Ovo je policijska tortura, pritisak je jedan neviđen režima u istoriji Srbije.”

Nakon što je Aligrudić, koji je ranije izjavljivao da bi Karić lako mogao da ode u zatvor saslušan, Karić je odbio da nam da izjavu. Njegov saradnik Srđan Blagojević je na drugoj strani demantovao tvrdnje poslanika u parlamentu zajednice Srbije i Crne Gore Milutina Jeličića, koji je kazao kako mu je ovaj navodno nudio novac za prelazak kod Karića. Povrh svega toga u ovom trenutku ostaje tajna šta je Aligrudić otrkrio policiji.

“Ono što je nesporno i što mogu reći za javnost to je da sam ponovio ono što sam čuo od nardonog poslanika Mike Vlaovića koji je sa mnom razgovorao na tu temu. Prema tome, očekujem da će narodni poslanik Mika Vlaović takođe dati iskaz policiji. Ovo drugo, nažalost, ne mogu reći za javnost jer to jednostavno ne bi moglo biti u interesu istrage i predkrivičnog postupka.”

Podsećamo, poslanik Koštuničine partije Mika Vlavović izjavio je da mu je Bogoljub Karić još prošle godine nudio novac da pređe u njegovu stranku. Vlavović je precizirao da je bilo govora o iznosu koja prelazi vrednost imovine koju sam poseduje. Serija najtežih optužbi mnogima je nametnula pitanje da li je poslanička afera nešto što je tipično samo za nestabilnu demokratiju kakva je srpska. Sociolog Srećko Mihailović:

“To je češće u postkomunističkim zemljama, u južnoameričkim zemljama i zemljama tog tipa. Takva je bila Srbija, na primer, na kraju 19. veka, svašta se dešavalo, kupovine, mešanje policije, ulazak u parlament ljudi koji su drugi po broju osvojenih glasova. Dakle, ništa novo pod kapom nebeskom. Jedino je novo što je narod očekivao danas da će biti mnogo bolje nego što jeste, a dobio je ovo šta je dobio.”

A dobio je i parlament u kom se praktično ne zna ko koga pokušava da podmiti. Tako da dok Koštuničina stranka optužuje Karića, nekadašnji njihov poslanik iz Kosovske Mitrovice Dragiša Đoković tvrdi da su ga upravo Kostunica i Miloš Aligrudić podmićivali da ne napusti njihovu partiju:

“Treba pitati vladu, odnosno predsednika vlade zašto kada mi zakaže premijer sastanak onda ja odem na sastanak u 14 časova, sekretarica me preusmeri na generalnog sekretara vlade. Prvo sa njim, rekao je predsednik da obavite razgovor pa ćete kasnije razgovarati sa premijerom.”

Generalni sekretar vlade je Dejan Mihailov, i po Đokovićevim rečima on je:

“Kao prvi operativac vlade u poziciji je da mnogo toga može da uradi i on je to rekao i ponudio samo da kažem šta treba. Ponude su bile raznorazne, i prelazak u Beograd, stan, kredit, kuća, posao, supruga, deca, itd.”

Đokovic tvrdi da je sve to odbio, i prešao u direktno suparničku Demokratsku stranku predsednika Borisa Tadića. Za Miloša Aligrudića to je krunski dokaz da iza Đokovićevih napada stoje upravo demokrate. Upitan odakle mu dokazi za tu tvrdnju kaže:

“Svašta. Ne treba mi niko da dođe i da mi se potpiše krvlju i da izjavu. Ko bi ga drugi organizovao? Nismo ga valjda mi organizovali?”

I ove tvrdnje proveravaće policija, ona koja bi dokazivanjem postojanja korupcije u Skupštini mogla uterati strah poslanicima i prisiliti ih na vernost strankama u čije ime su glasovima birača dobili mandate. Sila bi rešila problem tamo gde je morala sve manje. A time bi i Vladi koja opstaje zahvaljujući većini od pet poslanika bilo znatno lakše. Sociolog Srećko Mihajlović:

“Nijedna vlada nije spremna da raspiše izbore sve dok ima većinu u parlamentu. Sadašnja vlast ima većinu u parlamentu. Da li je ona dva, tri ili pet poslanika nije svejedno, ali i to je većina. Mi nemamo ni neku parlamentarnu kulturu niti ponašanje koje je tome samereno. Ljudi na to veoma loše reaguju i otuda nije čudno da mi u istraživanjima nalazimo da puno poverenje u Skupštinu Srbije ima tek četiri odsto građana.”
XS
SM
MD
LG