Dostupni linkovi

logo-print

Ako imaš herca, kupi mi bundu od nerca


Grand produkcija i televizija Pink, otvorili su jedno pitanje o kojem su se mnogi bavili. Kakva bi bila manifestacija tog pitanja zabeležili smo u Bijelom Polju: “...Pre nego za milost zamolim svuci me ....“ interpretiraju devojčice.


RSE: Dakle to je nekoliko devojčica iz Bijelog Polja. Sa nama u studiju Mila Bajfort, dobrodošli na nase talase i kako vama ovo zvuči?

BAJFORT: Mislite ova pesma koju sam čula ?

RSE: Odnosno interpretacija i ko je peva?

BAJFORT: Pa mislim, malo mi sad slično zvuči onome što sam slušala na Pinku, ali zvuči mi šokantno i vrlo neprijatno.

RSE: Vi ste ostali upamćeni kao jedan od autora čuvenog serijala za decu, to je bio „Neven“ jel' tako?

BAJFORT: Da, i mnogi drugi.

RSE: U to vreme kada ste radili takve serijale, mislite li da se ovako nešto moglo događati?

BAJFORT: Mislim NE.

RSE: Zašto?

BAJFORT: Pa prvo ta folk muzika nije ni postojala, a drugo uvek je bilo takvih fenomena da se deca na neki način zloupotrebljavaju u okviru svoje porodice i svoje i svoje okoline itd. Ali, mi smo ipak imali neke svoje kriterijume i prosto to nije moglo da dospe na televiziju.

RSE: U studiju je i PR menadžer televizije Pink, Tanja Vojtahovska, i vama želim dobrodošlicu na talase radija Slobodna Evropa. I šta na vas jači utisak ostavlja ovo iz Nevena ili ono iz Bijelog Polja?

VOJTEHOVSKA: Pa iz nevena mi ostavlja veći utisak , jer mi se vratilo detinjstvo brzom brzinom, i jutros smo se sećali na Pinku prisećali smo se u nekom razgovoru koleginica i ja tih emisija koje su obeležile naše detinjstvo, dečijih emisija kojih više nema kao što su : Neven, Muzički tobogan, Mića i Aćim, Branko kockica,Metla bez drške, Kolariću paniću, Fore i fazoni koje smo obožavali, i toga više nema.

RSE: A šta ima ? Dali ste vi i vaša koleginica dovodili to u vezu sa onim što upravo ovih dana gledamo na telaviziju Pink, dakle svakog petka promocija po jednog talentovanog deteta. Tako su mi rekli u Grand produkciji.

VOJTEHOVSKA: Dakle pitali ste i gospođu Bajfort, kakav utisak ostavlja na nju ovaj odlomak iz ove pesme koju smo čuli na početku, što peva nekoliko devojčica. Prvo pevaju u falšu tako da mislim da je to bilo prilično strašno za uši, pošto ima dece koja su mnogo talentovanija. Međutim tu se otvara jedno pitanje koje sigurno ima za svoju potku, da li je to ili nje etično i dali je to upućeno televiziji Pink ili je to upućeno Grandu, ili je upućeno roditeljima te dece. Znači ja bih volela da u ovom razgovoru razlučimo, jer ako postavimo pitanje ko je odgovoran za to, da budemo krajnje eksplicitni i razdvojimo ko je odgovoran da li mame i tate.

RSE: Ko je odgovoran za šta?

VOJTEHOVSKA: Za to, što ta deca pevaju to što pevaju.

RSE: Dakle estradne folk hitove, turbo folk. Šta vi mislite ko je odgovoran?

VOJTEHOVSKA: Ja pre svega mislim da je to stvar roditelja, pošto su tu decu doveli mame i tate, na te audicije. I ja sam namenski pgledala kada ste me pozvali u emisiju neke snimke te dece, i tamo sam videla da tamo postoje neka deca koja su izabrala nešto potpuno drugo za repertoar. Videla sam jednu devojčicu koja peva numeru iz filma Titanik koju peva Selin Dijon, bila su neka deca koja pevaju neke pop hitove, bili su klinci koji pevaju Zdravka Čolića, a eto ima i dece koja pevaju neki turbo folk. Inače ova pesma koju su pevali, ja ne znam ko je peva u originalu. Mislim da je to stvar porodice, jer ako se u vašoj kući slušaju narodnjaci, i ako vi kao otac i majka uživate u svemu tome onako svakim atomom svoga bića, i ako je tišina kada počinju narodnjaci i ako se nameštamo svi pred televizor kada počinju narodnjaci, onda ta deca žive u takvom okruženju i počinju da se saživaju sa svojim roditeljima.

RSE: Mila, da li biste se vi složili sa ovim stavom da su roditelji pre svega odgovorni i za to što se dogodilo na televiziji Pink, odnosno šta se događa?

BAJFORT: Moram samo nešto da kažem, da mi je bilo veoma drago što ste dali onaj muzički insert iz Nevena, ali mogli smo da se pozovemo i na mnoge emisije koje imaju mnogo te neke daleke sličnosti sa nekom formom, gde se deca pokazuju šta mogu i šta znaju. Sada da ne budem preterano skromna pa da kažem kad sam ja radila isto jednu emisiju koja je u svoje vreme bila kultna i zvala se Magnet, gde su dolazila deca, neka su i pevala a neka pokazivala nešto svoje neka su nešto igrala, uglavnom imala sam iskustva i sa takvim emisijama i sa takvom formom. Ja se uopšte ne bih složila sa ovim što je Tanja rekla, i mislim da je to jedno prebacivanje odgovornosti na roditelje. Roditelji su roditelji i oni su obični ljudi i nisu vlasnici televizije i ne mogu da odlučuju ko će da bude na televiziji a ko neće.

RSE: Ja se slažem sa vama ali ukoliko neki roditelj vidi svoju ćerku koja na televiziji peva: “Ako imaš herca, kupi mi bundu od nerca.“ Meni to zvuči kao alarm na koji bi roditelj trebalo da se zabrine.

BAJFORT: Nemojmo govoriti sada o roditeljima, mi sada govorimo o jednoj emisiji. Ja nisam toliko pažljivo gledala taj deo o Grand paradi gde se pojavljuju deca, ali uopšte taj jedan utisak o tome ja sam bila potpuno zabezeknuta kada sam slučajno pogledala, jer sam videla neke male klonove zvezda Granda, koje su se savršeno uklopile u taj ambijent. Ja pošto imam bujnu maštu pomislila sam, može li se još desiti da posle toga da se pojavi epp za vonder bra za devojčice, ili neka tekućina za dečake. A druga mi je ideja bila da sam želela da neko uđe u taj studio i da kaže: Deco, krenite za mnom ovo nije za vas. Grand šou može da ide koliko hoće i može da ide u večnost, i može da se razvija kako hoće, ali deci tamo nije mesto. O tome mi govorimo, jer nisu roditelji došli i kucali na vrata, preklinjali molili i klečali na kolenima da bi tamo bila njihova deca, a drugo to nisu ni sva deca ni svi roditelji. Jer to su roditelji koji gledaju Grand. Ja mislim i ono što se meni tu čini, i verujem jer ne znam ko je to smislio i ne kažem da su to loši ljudi koji su to smislili, i ne mislim da su hteli da ponize tu decu jer meni ih je bilo užasno žao.

RSE: Nego šta mislite?

BAJFORT: Oni su smislili ustvari genijalan štos, dovešćemo decu. Kako se ta mala deca tamo ponašaju, prvo te njihove imitacije koje su toliko jadne i bedne, onda žiri koji je kao strog pravedan i vrlo vickast. Ja bih volela ali ne znam šta se dešava sa tim ali bi to pod hitno trebalo izbaciti iz programa jer to nije za program. To je po meni isto kao kada bi decu odveli u neki noćni klub i posle raznih striptizeta da vidimo malo i šta deca rade, i šta če deca tamo jer to dečiji program, koga oni uveseljavaju sebe svoje roditelje ili koga.

RSE: Da čujemo Tanju, koje je vaše mišljenje?

VOJTEHOVSKA: Postoje u svetu te audicije za traženje mladih talenata i ponovo se vraćam na to da nisu svi klinci pevali „Ako imaš herca, kupi mi bundu od nerca“ Ako me pitate dali mi se sviđaju ti stihovi-NE, ako me pitate dali mislim da su pametni ti stihovi-NE, ako me pitate dali znam ko to peva-Nemam pojma. E kao što ja ne znam tačno je tako kao što je gospođa Bajfort rekla,da to nisu svi roditelji i nisu sva deca, ne znaju svi. Raspisana je audicija za klince u nečemu što se zove šou program i to nije ništa novo to postoji svugde. I neki klinac ili klinka je izabrala da peva „Ako imaš herca...“, a druga devojčica je izabrala da peva Selin Dion i zbog toga se ja vraćam na tu priču o porodici. Znači kako je neko dete izabralo Selin Dion ili Zdravka Čolića ili neku pop numeru, ili neku izvornu ili neku starogradsku ali neko je izabrao i „Ako imaš herca..“. Mislim da je to stvar koja potiče iz porodice, i ako vi vidite vašu majku da uživa u svemu tome, da je kolekcionar takvih stvari, da se ta muzika stalno sluša onda vi to nosite iz porodice.

RSE: Nauka govori zaista da se deca imitativno ponašaju, odnosno da rade ono što rade njihovi roditelji i ljudi u njihovom okruženju, ali dali terba Pink da bude podrška za tako nešto, i dali jedna tako moćna televizija treba da bude podrška i promoviše tako nešto?

VOJTEHOVSKA: Pa to je u stvari ta priča koliko Pink treba da ima edukativnu funkciju i koliko je Pink u stvari komercijalna televizija. To je jedno opšte mesto na koje se stalno vraćamo i to bi mogli jednom da razlučimo za uvek, znači Pink je komercijalna televizija. I živi isključivo od onog što zaradi.

BAJFORT: I zarađuje na deci.

VOJTEHOVSKA: Zarađuje na sekundama koje se prodaju u marketinškom prostoru.

BAJFORT: Ne ovo je tačno namešteno, kao ajde da se malo nešto osveži jer sada će još mnogo više ljudi da gleda, neki će gledati zato što su im rekli neki prijatelji da je to nešto grozno, a neki će gledati zato što smatraju da je to jako dobro, i u tome i jeste poenta zato što deca ne mogu da prave pare o tome se radi. I to je nešto što je nedopustivo, jer vi možete da uzmete i ovo sve vaše ponovo okretanje na roditelje, izvolite ima i roditelja koji su alkoholičari, i jadna njihova deca. Recimo što niste onda napravili da dođu deca koja su istučena i koju otac tuče i to postoji. Šta mene zanima šta neki roditelji vole, naprotiv pustite toj deci i treba im pokazati da postoji i nešto drugo, konačno roditelji su odgovorni za svoju decu ali to ne znači da ta deca treba da dolaze. I o čemu se radi, radi se o tome što je meni te dece strahovito žao, oni izgledaju apsolutno kao neke karikature, i nisu uopšte deca oni su mala neka čudna bića koje žele da izgledaju kao ti njihovi idoli, to oni se igraju po svojoj kući ako hoće ali da vi to promovišete i drugo da tamo u tom ambijentu. Šta će tamo deca?

VOJTEHOVSKA: Možemo ovako gospođa Bajfort i ja do prekosutra, gospođa kaže da ta deca izgledaju kao karikature i da su se obukli tako i da su izabrali taj repertoar, nije njih ta Grand produkcija naterala to da uradi, Grand produkcija je raspisala audiciju za malu decu koja su talenti i da pokažu svoje pevačko umeću.

BAJFORT: U emisiji Grand, pa šta će onda u emisiji Grand da sviraju Betovena.

VOJTEHOVSKA: Pritom nije jedini uslov da ta deca pevaju samo hitove Granda.

BAJFORT: Pa vidite Tanja, hajde da budemo otvoreni i ja vas potpuno razumem, vi ste PR i vi ćete da branite vaše stavove sigurno i ja vas smatram za jednu vrlo razumnu ženu. Ako dete već odlazi tamo u taj ambijent u to sve onda se zna šta je. Vi ste mogli da kažete mi pravimo audiciju za decu da pevaju, to je dečija emisija, i oni kad idu u Grand pa oni hoće da budu u Grandu i to je imidž Granda. I oni se trude da izgledaju kao zvezde Granda.

VOJTEHOVSKA: Ali ne svi koji se pojavljuju.

BAJFORT: Pa mislim znate šta, to dali se pojavio neko da je malo drugačiji to je samo da potvrđuje jedno pravilo. Mene interesuje kome je namenjena ta emisija deci, u koliko to sati ide u 22?

VOJTEHOVSKA: U 21h

BAJFORT:Pa dobro jer to dečija emisija, jer prvo ako vi ulazite u grad onda i deca znaju dali idu u zološki vrt ili u pozorište Boško Buha. Jer oni ako idu u zološki vrt očekuju jedno a ako idu u pozorište očekuju drugo. I tu nema više foliranja.

RSE: Da li je to zaista dečija emisija ili emisija zabavno-rekreativnog karaktera?

VOJTEHOVSKA: Zabavno-muzička emisija, šou.

BAJFORT: To je napravljen da deca i ja u tome vidim ne kažem nameran, i nisam pakosna osoba ali vidim jedan cinizam. Ja mislim da ti ljudi koji su to smislili, i ne mogu da ne mislim da su ljudi iza kamere a ne kažu: Jao pogledaj našta ovo liči, jao vidi ovog malog užas jedan.

VOJTEHOVSKA: Ali, ko je toj deci kupio tu toaletu? I ko je sa tom decom vežbao pre nego što su došli?

BAJFORT: Izvinite ali to je kao da vi pitate mene šta moja deca nose, pa oni nisu došli u emisiju televizisku a televizija ima jednu odgovornost. Znate šta bio je vaš direktor i vlasnik gospodin Mitrović, i predpostavljam da je on jedan vrlo inteligentan čovek i sposoban dok je napravio tu svoju inperiju, čak je i rekao da ima četvoro dece što je vrlo lepo i jedino nije odgovorio na pitanje dali bi on svojoj ćerki dozvolio da ide u takvu emisiju. Ja sam ubeđena da će njegove ćerke jer među tih četvoro dece verovatno ima i neka ćerka, da će ona ići u neki vrlo skup koledž u Švajcarskoj i da će se vaspitavati.

VOJTEHOVSKA: Mislim da sada ovo nije tema.

BAJFORT:Ne ja ne govorim o njemu kao ličnosti, mene to ne zanima ima takvih milion ljudi.I Ja hoću da kažem da se zarađuju pare na tim sirotim porodicama koji misle da je njihovo dete sad fantastično ako se pojavilo na televiziji, a ovamo dali vi shvatate da to nije baš onako fer.

RSE: Dakle Tanja ono šta se meni čini da se nameće kao osnovno pitanje, kakvi su mehanizmi kontrole postojali pri pripremanju tog projekta šta može u program a šta ne ? Odnosno šta sme da se radi a šta ne?

VOJTEHOVSKA: Pitate me konkretno za ceo program televizije Pink.

RSE: Pitam za Grand dečiji program

VOJTEHOVSKA: Znači raspisana je audicija:Deco ako želite da pokažete svoj talenat i ako znate da pevate dođite. Nije uslovda dođete tako i tako obučeni, nije uslov da imate na vašem repertoaru samo hitove Granda, ništa od toga nije uslov. Ja insistiram na tome i sada nas sluša dosta roditelja koji imaju svoje klince, neki klinci njihovi slušaju Seku Aleksić a neki slušaju Partibrekerse. Neki sušaju Zdravka Čolića neki su više za Vladu Georgijeva, neki su više za Željka Joksimovića a nekima je idol i Jelena Karleuša. Ja insistiram na tome da to dolazi iz porodice i profesionalno gledam neke emisije i profesionalno se kod mene u kući nekad vrte narodnjačke emisije kada želim da vidim kako su spakovane i kao šta, ali moja ćerka ne uživa u tome to je ne dira i uopšte je se ne tiče ništa od svega toga.

RSE: Znate kao kada je u ovoj emisiji bio gost Rambo –Amadeus, pa kada se razgovaralo o temi Jugo-nostalgija, pa sve u tom paketu i o folku on je između ostalog rekao rekao jednu stvar koja se meni čini interesantbna u ovom trenutku, dakle on kaže: Kada radite ono u šta sami ne verujete i šta vama ne prija onda ste u problemu.Ako vaša ćerka u tome ne uživa i ukoliko vi u tome ne uživate, a radite u jednom takvom projektu dali ste vi u problemu?

VOJTEHOVSKA: Ja konkretno ne radim u produkciji Grand i Grand je nezavisna produkcija van produkcije Pink i mi smo emiteri. I to je užasno bitna razlika.

RSE: Mislite li da ste u problemu?

VOJTEHOVSKA: NE.

RSE: Sada Prilog sa Draganom Katić, ona je jedna od voditeljki na televiziji Grand i da vidimo šta ona pričao svemu ovome o čemu mi razgovaramo :

KATIĆ: Postojala je audicija, i na toj audiciji je prijavljeno negde oko 1500 dece ili možda i više. I u prve 4 emisije Grand šoa koje su se sada prikazivale, izabrana su deca koja imaju šta da pokažu i od kojih jednog dana može nešto da bude. U prvoj emisiji je predstavljena jedna devojčica koja je za svoj uzrast, znači za ono koliko može da ti bude glasni aparat razvijen, muzički obdarena i koja je jako lepo odpevala pesmu Selin Dion. To je devojčica koja ima samo 11 godina.

RSE: Ali, pojavila se devojčica koja je pevala pesmu, koju su neki opisali kao erotsku.

KATIĆ: A to je koja pesma ?

RSE: “Ako imaš herca kupi mi bundu od nerca...“

KATIĆ: To je bilo na audiciji.

RSE: Ali, zašto je onda to prikazano?

KATIĆ: Prikazano kao deca koja su se prijavila i mi smo dužni, znači ako ti raspišeš audiciju onda da ti predstaviš decu koja će tu doći. I tu je bilo dosta dece koji su bili imitatori, ali ova deca koja su odabrana i koja nastupaju kao odabrana, ta deca nisu imitatori i ta deca su talentovana i ta deca ne pevaju muziku koja se peva u grandu, nego muziku koja je približna njihovom senzibilitetu odnosno ono što su oni odabrali.

RSE: Otvoreno je i pitanje vrednosnog sistema u kojem žive mladi ljhudi ovde, mislite li da pesma koja podrazumeva tekst ...kupi mi bundu od nerca... utiče negde na formiranje vrednosnog sistema u glavi tog detera?

KATIĆ: Pa, naravno da utiče ali to nemojte postavljati pitanje Grandu to postavite pitanje na mnogo višem nivou.

RSE: Postavljeno je pitanje da li Grand to promoviše?

KATIĆ: Dakle publici se nudi i Grand i Bočeli i on je napunio beogradsku arenu od 15000 ljudi, bio j etamo i Zdravko Čolić koji je imao 20000 ljudi, Seka Aleksić bi verovatno napunila tu Beogradsku arenu i nemožemo svi biti štancovani jer mi nismo klonirani. Svako od nas ima svoj senzibilitet i ima svoj ukus, onda nek se ministarstvo kulture pozabavi time i kaže šta u medije može da se pušta. Ne stajem u odbranu apriori zato što sam ja tamo pa sad kažem Grand je najbolji i Grand je bezgrešan. Ja sam ponikla u RTS-u u staroj Jugoslaviji i vrlo dobro sam znala i kako su se pravile emisije i kako su se formirale vrednosti i šta je značio urednik. Sada su se vremena promenila i istoj publici u ovom trenutku u ovoj zemlji imate da ponudite sve, zavirite malo i Kolarac je stalno rasprodat i nikoga iz Granda nije primijo ni premijer ni predsednik Zubima Ektu je primio, Bočelia je primio ali nemojmo sada reci ne to ne može da postoji. Nemože da postoji ni Seka Aleksić ni bunda od nerca, u krajnjoj liniji pogledajte bilo koji tekst od stranih pesama koje su izuzetno popularne i prevedite bilo koju od tih pesama , ja mislim da ćete pronaći mnogo Tina. Kablovska televizija postoji, postoji satelit ima toliko ponuđenih stvari a ako nećete da slušate Seku Aleksić, izvolite postoji sasvim nešto drugo.

RSE: Mila, čemu zaista tolika gužva i rasprava? Zaista svako ima daljinski upravljač i ukoliko mu se ne sviđa neka promeni.

BAJFORT: Ovde postoji jedan nesporazum. Gospođa koja je malo-pre govorila, možemo da kažemo da je donekle u pravu. Ovde je nesporazum u tome što mi govorimo o deci. I to se mora znati, da su ona nezaštićena, deca nemaju svoju volju.

RSE: Kako Tanja reče, ko će da ih zaštiti, ako ne njihovi roditelji?

BAJFORT: Radila sam 30 godina sa decom i sa roditeljima. Zašto bih ja morala da slušam šta kažu roditelji, ili da meni roditelji nametnu nešto što neću da uzmem u svoju emisiju. Ja sam znala šta hoću i šta može zato što je to promocija jedne ideje, jednog izgleda, mogućnosti da se nešto normalno i prijatno kaže. Ali, nismo mi emisija koja govori kako se danas vaspitavaju deca. To nema nikakve veze sa nama. Mi imamo jednu situaciju da su deca dovedena u jednu emisiju koja nema nikakve veze sa decom. Ono što je tu neprijatno je da postoji ideja, ili naznaka, da je to dovedeno zato da bi se još više zaradilo, i to je nešto što je ne prihvatljivi. A drugo, ako pravite takmičenje za decu, morate da znate da ta deca moraju da znaju o čemu se radi. Ono što sam ja malo pogledal, 80% te dece se krevelji, nema veze da otpeva čak i to što je repertoar koji oni žele da otpevaju. Znači da to nije bio kriterijum.

VOJTEHOVSKA: Ali ta deca su došla da to pokažu. Došao je na audiciju i došao je to da pokaže i nije prošao dalje.

BAJFORT: Meni nije jasna koncepcija. Šta vi hoćete? Hoćete da ispunjavate želje roditelja, jel tako? Ja vam tvrdim, vi ste to sigurno shvatili iako se pravite da niste, što potpuno uvažavam, jer to je vaša profesija da branite jednu ideju, da je urađeno nešto što je apsolutno nedopustivo. To je zloupotreba dece u jednoj emisiji koja uopšte nije namenjena deci. Ja vam kažem da oni koji gledaju, sem roditelja i neke okoline gde su ta deca neke zvezde, da ostali to gledaju sa cinizmom ili se ismejavaju toj nesrećnoj deci.

VOJTEHOVSKA: Kada se kaže zloupotreba dece, Mila, morate shvatiti jednu stvar. Ta deca su tu došla dobrovoljno uz veliku podršku svojih roditelja i porodica. Kao što se devojčica od 14 godina dobrovoljno pojavljuje na izboru za mis, i nose večernje haljine na ne razvijenim telim, koje im nikako ne stoje. Kao
Što se deca dobrovoljno javljaju na sport i uz veliku podršku svojih roditelja budu kljukana stereoidima, od 11-12 godina, da bi od njih napravili vrhunske sportiste, i možda zaradili još koju kintu. Moja deca, vaša deca, nečija deca nikada neće tu doći, dok nečija hoće.

BAJFORT: Znači, mi smo pametni roditelji i naša deca su zaštićena, a vi dajete mogućnost roditeljima koji nisu odgovorni da oni zloupotrebe svoju decu.

VOJTEHOVSKA: Znači, ipak se vraćamo na roditelje.

BAJFORT: Vraćamo se zato što mi vi to stalno podmećete. Vi ste meni sada govorili apsolutno opšta mesta, opšta mesta je da svet nije savršen. Naravno, ali vi i neko ima za nešto odgovornost. Ja mogu da kažem da ova emisija nije dobra. To je isto kao kada sam radila emisiju i jedan dan sam ne raspoložena, i napravim katastrofalnu emisiju, i šta? Onda zalepim na ekran natpis: Danas me je bolela glava, emisija mi nije bila dobra! Mene uopšte ne zanima. Vi ste ovde samo PR, ali gospođa koja je govorila je bila na audiciji i očigledno nema pojma sa pravljenjem emisija. Kao što ja ne mogu da budem urednik „Grand šou“-a, apsolutno ne bih mogla, ne zato špto se meni to ne sviđa nego zato što nisam kompetentna za to.

RSE: Tanja, kakav je rejting „Grand šoa“?

BAJFORT: Fenomenalan!

VOJTEHOVSKA: Evo, Mila je rekla.

RSE: Jel' to najgledanija emisija na Pink TV?

VOJTEHOVSKA: Među najgledanijima. Godinama u nazad, najgledanija novogodišnja emisija, što se tiče novogodišnjeg programa.

BAJFORT: Još i ako deca sada budu?

VOJTEHOVSKA: Hoću da vam kažem jednu stvar. To je naša stvarnost. Kad-god se priča o kiču i šundu, moralnom posegnuću, sve se svali na narodnjake, odnosno na „Grand“. Mi moramo da budemo svesni jedne činjenice. Nije Seka Aleksić tu, a niko je neće. Ne, hoće je.

BAJFORT: To sada nema nikakve veze sa decom.

VOJTEHOVSKA: postavili ste pitanje: koja je gledanost „Granda“? Znači, hoće ih. To ima svoju prođu. Pink je komercijalna televizija otvorenog tržišta. Ako me neko ubedi da Ibarska magistrala nije postojala do pre Granda, da se nije 3 dana pravio ispraćaj u vojsku i prodavalo 5 lanaca zemlje za 2 pevaljke. Znači, ljudi na kooj mi geografskoj širini i dužini živimo?

BAJFORT: Znate šta, mislim da bih ja mogla da dođem u Grand, jer imam još fenomenalnih ideja, da bi bilo još veća gledanost, ali bi to verovatno bilo da me odmah stave u zatvor.

VOJTEHOVSKA: Grand se snima u Košutnjaku. To je u Beogradu. I ostane po hiljade ljudi napolju uplakano što nisu ušli unutra.

BAJFORT: Ja da želim da sada polemišem o tome da li je Grand parada, da li treba da bude tu ili ne, ne bih došla u ovu emisiju. Mene Grand parada apsolutno ne zanima.

RSE: Ili ovim rečima. Da li se iko u Pinku ili Grandu uopšte zapitao da li je to bilo potrebno?

VOJTEHOVSKA: U kom smislu?

RSE: Da li je uopšte bilo pametno ulaziti u ovakav projekat? Ili, da li bi sada možda bilo pametno odustati od istog?

VOJTEHOVSKA: Od klinaca u Grandu?

RSE: Ne, mislim od ljudi koji drže i jednu i drugu kuću.

VOJTEHOVSKA: Jeste li čuli koliko se klinaca prijavilo na audiciju?

RSE: A, da li se vi slažete sa Milom da to ne može baš uvek biti kriterijum?

VOJTEHOVSKA: Ma, ne može da bude kriterijum. Mi moramo da se razumemo oko jedne stvari. Hiljadu i nešto klinaca se prijavilo, a 10 hiljada klinaca se nije prijavilo. Hiljadu i nešto klinaca je došlo, moje dete nije došlo.

BAJFORT: Vi sada govorite loše. Kao PR vi govorite loše.

VOJTEHOVSKA: Hoću da vam kažem jednu stvar. To je stvar ličnog izbora, jer dete koje ima 5 godina mora majka za ruku da ga dovede. Uz potpunu podršku porodice to dete je došlo tamo i pevalo Celine Dion, ili Seku Aleksić...

BAJFORT: ja mislim da bi isto izvanredno bilo da u jednu emisiju dovedete zvezde Granda, da se obuku kao deca, da tamo imitiraju decu i to će isto svi da gledaju. To je potpuno isto. Znate, sbva deca vole da puše. Pa, hajde da im damo svima da puše, ili dajte im neke palice pa neka razbijaju nešto. Meni se jako sviđa što ste vi toliko plemeniti i dobri, i tim roditeljima koji nisu toliko pametni kao vi i ja, i nama ovde slični u studiju, ali ako su ti roditelji tako neodgovorni, i tolike budale, pa onda pusti i njihovu decu neka idu na Grand televiziju.

VOJTEHOVSKA: Jel stvarno mislite da Grand televizija treba da vaspitava neodgovorne roditelje u Srbiji?

BAJFORT: Apsolutno ne mislim. Kakve ima veze uloga Granda u životu dece i roditelja? Grand treba da ima svoje zvezde, neka pevaju tamo za odrasle, a ako deca hoće da gledaju kod svoje kuće, njihova stvar. Sada postaje da Grand ima nekakve misije. Jel on ima nekakvu misiju?

VOJTEHOVSKA: Ne, ali postavljate da Grand treba da ima misionarsku ulogu.

BAJFORT: Ja samo kažem da Grand lepo živi, kao što je živeo, i neka pušta decu u to.

VOJTEHOVSKA: Znači, da ne puštamo devojčicu od 11 godina koja je izvrsno pevala Celine Dion?

BAJFORT: Šta ste se uhvatili te devojčice?

VOJTEHOVSKA: Ali, ona je prošla dalje.

BAJFORT: Da, dobro. Pitajte neke roditelje, bilo gde, da li bi voleli da njihova deca đuskaju celu noć na splavovima. I onda ih odvedite tamo. Malo će njih reći da su slatki, nego će reći: Jao, pogledaj ove.

RSE: Ovo se zove idealna pozicija za mene kao novinara. Prosto sam prepustio sve vama dvema, moje intervencije su minimalne, i čini mi se da je interesantno. Ajde da čujemo još jedan prilog. Sead Sadiković iz Bijelog Polja:


* * * * *
Djevočice stare dvanaestak godina, prve na koje smo naišli na školskom igralištu, bile su presrećne. Biće na radiju.

„Hoćemo da pjevamo? ...pre nego za milost zamolim, svuci me, po svakoj suzi tuci me...“

Mazohističke nastranosti koje afirmiše tekst pjesme koje su odabrale djevojčice na svom prvom medijskom nastupu, svakako da su daleko od njihove svijesti. Dječiji simpatično, one samo sanjaju da budu slavne.

„Pjevačica.“

“Novinar.“

„Što pjevačica? Zato što mnogo volim da pjevam.“

„Jelena Karleuša.“

„Viki!“

A šta vam se sviđa kod Cece?

„Lijepa je, ima dobre pjesme i vrte joj se po radiju.“

A šta ti se najviše sviđa kod Viki?

„Lijepa je, ima lijep stil oblačenja...“

Obučeš li se ti ponekada kao ona?

„Ponekad.“

„Ja volim posao voditelja, zato što je fin i može da se obuče kako hoće.“

A, Vanja Rakonjac je i novinar i voditelj, ali i roditelj:

„Gledajući takmičenje za pjesmu Evrovizije, u konkurenciji su bila djeca do nekih 15 godina, moram kao roditelj da kažem da sam bila šokirana. Smatram da stilisti, na neki način, vrše zločin, jer ih garderobom i kostimima bukvalno tjeraju da imitiraju odrasle. Imam djevojčicu i kada sam nedavno, na nekom tv kanalu, gledala modnu reviju za curice od 12 godina, sa nekim resicama kao havajke, bilo je u neku ruku tužno i ružno. Prebacimo kanal i gledamo nešto pristojnije. Sve treba da ima neko svoje vrijeme odrastanja. Dijete treba da bude dijete.“

Junakinje ove priče, ipak imaju bitno liberalnije roditelje:

„Ja često kada oblačim garderobu, probam ono, kao pjevačica ili voditeljka.“

Plešeš, igraš?

„Da!“

A, koji ples najviše voliš?

„Trbušni, to je najbolji ples.“

A šta je to „Laka“? Ljute li se mama i tata?

„Ne! Nemaju razloga da se ljute. Nije to ništa strašno. Nijesmo mi odrasle.“

Pa baš zbog toga sam mislio.

„Pa, pratimo modu.“

Babe, đedovi?

„Meni se ne ljute, ali sramota je to pred njima.“

Znam sigurno da vam neko pravi problem, a to su nastavnici. Jel' tako?

„Jeste! Kada obučemo majicu na bretele, oni se ljute.“

„Ja obukla majicu na bretele i nekakvu suknjicu, i ona viče: Brže se oblači i idi kući.“

Što je to glupo kod vaših nastavnika i đedova?

„Zato što su staromodni!“

Jel' istina da su mame najbolje u svemu tome?

„Jeste!“

* * * * *

RSE: Tanja, da li je po ovom ešto ste čuli iz Bijelog polja, Mila Bajfort staromodna?

VOJTEHOVSKA: Nije to priča da li je gospođa Bajfort staromodna, ili nije. Ali, kolega Sadiković je divno razgovarao sa ovom decom taknuo je u srž problema. Ljute li se majke, ljute li se đedovi i nastavnici? Mi imamo potpuno zeleno svetlo od majki. Devojčica lepo kaže da je došla u školu u suknjici i majci na bretele, i nastavnik je vratio. Pa ko je pustio takvu u školu? Majka je pustila. Grand nije moj lični đir, niti moje porodice, niti se u mojoj kući sluša Radio Šabac.

RSE: Nekako dolazim do zaključka da ste više puta ponovili u ovoj emisiji da to nije ono što vi slušate, nije nešto što volite, i da je to za vas samo posao.

VOJTEHOVSKA: Apsolutno. To je samo posao i sve je pitanje tržišta.

RSE: Možda bi to bila najbolja poruka za roditelje koji slušaju, koji su možda mislili da svoju decu prijave na taj konkurs. Dakle, to je njima samo posao. Dobro razmislite.

VOJTEHOVSKA: Što se mene tiče, u pitanju je samo posao. Grand produkcija, vezana sa mnom, to je isključivo posao. Ja ne govorim o emocijama, da Grand u meni budi neke emocije, ne. Stvar je isključivo ličnog izbora.

RSE: Moram da vas prekinem. Da li je baš stvar ličnog izbora? Upravo je Pink TV, koja slovi za televiziju koja je krojila način razmišljanja i sistem vrednosti, tokom devedesetih. Neke najveće zvezde, koje imamo danas u Srbiji, su napravljene na Pink TV. Kao što je Svetlana Ražnatović, zar ne? Znači nije baš sve stvar izbora. To je negde i stvar promocije, prostora koji se daje.

VOJTEHOVSKA: Slažem se, apsolutno. Ako me vraćate u devedesete godine kada je Pink krojio...kako ste rekli?

RSE: Vrednosni sistem, sliku Srbije. Na toj televiziji je prenošeno upravo i venčanje Željka Ražnatovića-Arkana i Svetlane Ražnatović.

VOJTEHOVSKA: Prenošeno je na televiziji koja je komercijalna televizija. To je interesovalo narod tog trenutka, i mi se isključivo vodimo time. Ali, mi nismo jedina televizija koja se time rukovodi. Sve televizije u svetu se rukovode isključivo tržišnim principima.

RSE: Mila, kako se izboriti sa tim tržišnim sistemom i nečim što se zove etika?

BAJFORT: Ne, Miloše nemojte prvo više da me nervirate i stalno da ponovo pričamo o roditejima i njihovoj odgovornosti. Znači, ako vi kažete da su krivi roditelji, Tanja tvrdi da je sve na tržištu, to sve stoji. Ali, da smo mi jedno razvijeno civilno društvo, sada bi se 8 organizacija javilo Pinku i oni bi jednostavno staviili veto da deca ne mogu da učestvuju u emisiji kao što je ta i ta. I nema više priče ni o roditeljima ni o Pinku. Roditelji su kakvi jesu. Ako otac mlati svoje dete, mi smo govorili pa neka ga mlati, otac mu je. Sada smo došli do toga da ne može da mlati svoje dete, jer ono ima svoja prava, ima svoj telefon, može da se javi, društvo će ga zaštititi. U ovoj situaciji društvo mora da zaštiti dete, zato što je ono bespomoćno. Dete koje zavisi od nečega, zavisi od roditelja, onda ćemo da ih zaštitimo od tih roditelja. Zaštitićemo ih i od Pinka. Mene je pojava te dece u toj emisiji vređala i meni je žao te dece, i ja sam htela da nešto ipak ovde kažem. A to nem anikakve veze ni sa komercijalom, nego postoji nešto u svetu, u humanim društvima.

RSE: Kada već pominjete maltretiranje. Čuli ste šta Tanja kaže, ona ne vidi da tu ima maltretiranja ukoliko je sve na dobrovoljnoj bazi. Koje su posledice po vašem mišljenju? Šta to dete može da očekuje? Šta se u njemu menja?

BAJFORT: Ono će da se proslavi u toj svojoj maloj okolini. Recimo, ako kažemo da ima 20% dece koja se pale na tu muziku, i sve to, za 3 meseca će ih biti 40%. Nije to samo sada Grand Šou. Kada bi se deca isto pojavila u nekoj emisiji, ne znam...kod Bore Čorbe, i svi počeli da se maskiraju u Boru, ja bih to isto smatrala da vrlo neukusno.

RSE: Tanja, jeste li imali reakcija iz sektora različitih organizacija povodom ovog programa?

VOJTEHOVSKA: Ne.

BAJFORT: Naše društvo je toliko ravnodušno.

RSE: Mislite da je to iznenađujuće da svi pričaju o tome a da niko ne reaguje?

VOJTEHOVSKA:Ja mislim da je to stvarno malo zamena teza i malo mi to mestio čisto ide na živce, kao građanina Srbije jer vi spominjete 90. godine i par moralnih vrednosti i odgovornosti Pinka. U tim 90-im godinama ja nisam radila na televiziji Pink, radila sam na televiziji Srbije u Novom Sadu, ali definitivno mislim da je za posrnuće i daću vam mikro primer. Razumećete me vrlo dobro, da je za pomeranje kriterijuma vrednosnog sistema ima mnogo krivlja činjenica da je u 17-om minutu objavljeno da je pala Krajina, nego što je Pink puštao narodnjake. Užasno mnogo kiča ima u rock&roll, u pop muzici literaturi slikarstvu i književnosti i žao mi je što se to nekad ne pominje. Ja sam rasla na rock&rollu i imam puno pravo da kažem koliko tu ima kiča. Uopšte ne mislim da je Grand pozvan niti da vaspitava niti da prevaspitava niti da štiti decu od bezobzirnih roditelja.

BAJFORT: Apsolutno zato nemojte da ih stavljate.

VOJTEHOVSKA: Ja samo stojim iza toga da je komercijalna televizija u pitanju i da posluje po komercijalnim principima. Apsolutno stojim iza toga da kada se uvedu zakoni i kada radijo difuzija počne da funkcioniše da ćemo se svi pridržavati tih zakona. Ako neko telo ustanovi da to nevalja, onda u redu to ne valja.

RSE: Šta to znači da ćemo do tada da radimo šta hoćemo, odnosno šta nam padne na pamet dok se ti zakoni ne uvedu. Valjda tu postoji neka lična odgovornost i neki lični odnos prema samoj stvari.

BAJFORT: NE

VOJTEHOVSKA: Ja ne znam šta znači lični odnos prema samoj stvari kada raspišete konkurs za decu.

BAJFORT: Pa tanja sada vas ja pitam, dali biste vi vašu ćerku pustili da ide tamo.

VOJTEHOVSKA:NE.Pa o tome upravo govorimo.

RSE: Zašto je ne biste pustili.

VOJTEHOVSKA: Pa zato što to uopšte nije moj đir.

RSE: Pa zašto, ona možda prosto dođe kući jednog dana iz škole i kažemi volimo Seku Aleksić i hoćemo da idemo tamo.Pominjem tu Seku Aleksić mada ne mislim nešto loše ili dobro o njoj, eto želim da ličim na bilo koju estradnu zvezdu, što je ne biste pustili ukoliko je to njena dobra volja i ukoliko je to dobrovoljno i sve što smo u ovoj emisiji čuli.

VOJTEHOVSKA: Ukoliko kaže ja sa svojih 15 godina ja želim da se okušam i da idem na audiciju, jel tako tako oćeš to zašto zato,pa rekla bih pa idi pa probaj.

BAJFORT: Znate šta mene ovo vređa zato što neko može da stekne utisak da recimo Tanja, da ona potpuno zna kako je to i da ona shvata potpuno celu priču ali , prvo to je dobrovoljno a drugo to je komercijalno. Znači to je onda neko nivelisanje i mi koji smo malo pametniji i obrazovaniji mi ćemo da slušamo nezna šta, a ovaj narod i ovo ajde pustićemo i daćemo im neka oni i njihova deca svi tamo pevaju.

VOJTEHOVSKA: Ne ja uopšte ne tvrdim ko je obrazovan i ko je neobrazovan da isključivo sluša Seku Aleksić jer mogu da vas ubedim u suprotno.

BAJFORT: Dobro onda i ti obrazovani i oni će doći tamo.

VOJTEHOVSKA: Apsolutno sa ovim obrazovanje nema nikakve veze.

BAJFORT: Znači ljudi koji nemaju savesti prema svojoj deci, ali sada samo jedna stvar. Ja Pink gledam ako me nešto zainteresuje, ali ovaj naš razgovor me povukao na nešto što mi se učinilo, da Pink zapravo promoviše nekakav sumnjivi i lažni liberalizam. Ako ljudi to vole neka gledaju, ako deca žele tamo striptiz izvolite, ako neko od političara ili ljudi u politici koji je najveći prostak nešto hoće da kaže, pa neka kaže, pusti ga.

VOJTEHOVSKA: Tačno. Ako je neko u politici najveći prostak, mi ga nećemo praviti intelektualcem.

BAJFORT: Ako Biljana Vilimon izađe jer ne želi da sluša neke prostake, onda se to smatra kao pa zašto...onda je to jedna vrsta anarhije.

VOJTEHOVSKA: Nije anarhija. Ako je neko ko se bavi politikom, na visokom položaju, prostačina, onda ga ja u svojoj emisiji sigurno neću praviti intelektualcem, nego ću mu pomoći da nejgov prostakuk izađe na videlo. Ne bi li Srbija shvatila da je na visokom političkom položaju neko ko je prost.

RSSE: Filip Vučić iz Nikšića je pevao pesmu „Ljubav pa fudbal“, i to u subotu u Briselu na izboru za dečiju pesmu Evrovizije. Mila da li je ovo zloupotreba dece?

BAJFORT: Ja sam želela da pogledam malo kako izgleda to takmičenje, počela sam pa me mrzelo da gledam. Videla sam taj kraj. I tamo isto toga postoji.

RSE: Ajde da vidimo razliku između Granda i ovog izbora za pesmu Evrovizije?

BAJFORT: Ne možete da kažete da je to isto.

VOJTEHOVSKA: Po čemu nije isto?

BAJFORT: Ako vi ne vidite da to nije isto, i ako ne vidite da to nije jedan ambijent koji pretenduje da bude veselo-dečiji, i da ja ne branim to. Meni je to isto bljutavo. Meni je najsmešnije bila ova mala pobednica, kada su je proglasili, pa pošto se još jednom prisetila, pa kao uzela rukicama suze da obriše. Ali, da li vi mislite da je ta emisija išla na prvom programu BBC, u 8 sati?

RSE: Ali u celoj evropi to ide.

BAJFORT: Pa, kakve to ima veze? Čekajte, možemo i dalje da pričamo o tome, ali neću jer ne želim da vam time dam argument. Zato što smatram da ne treba da imitiramo sve što je glupo. Mi smo, svojevremeno, kada je moja redakcija radila, bili jedna od tri najbolje televizije u Evropi. Ja znam šta znači biti dobar, i imati perfektne emisije, i nije mi padalo na pamet da se ugledam, jer i tada je na festivalima bilo 70% kiča i budalaština. I šta sada, i ako ja napravim budalaštinu, pa i 70% je toga.

VOJTEHOVSKA: Na MTV ima jedna emisija u kojoj se pojavljuju klinci u kojoj bi želeli da budu kao Shakira, Celine Dion ili Britey Spears, itd. I oni imaju hrpu stilista, šminkera, koreografa i ostalih, koji sa tom decom rade 7 dana i onda ih pretvore u te zvezde. Kao reality show, to je potpuni trend.

RSE: I na kraju otpevaju pesmu i snime spot.

BAJFORT: Pa, zar to nije glupo?

VOJTEHOVSKA: Hoću da kažem da nismo u Srbiji najgora deca iz ulice. Ja lično, ne vidim neku bitnu stilsku razliku između Shakire i Indire Radić.

BAJFORT: Jedna bitna stvar je počela devedesetih godina, a to je jedno veliko interesovanje za decu. Zašto? Zato što je počeo kao neki biznis. Recimo, izdavačke kuće su shvatile da: Nisam obrazovan, ne znam ko je Stendal, nikada čuo za Turgenjeva, ali i ja sam bio dete. Znači, ako sam bio dete znam šta je knjiga za decu. Bila sam recimo u žiriju Politikinog Zabavnika, a onda je počelo i ono Manda, zaljubiška, itd. To je bilo 80% knjiga najveće budalaštine, neverovatne. E, onda je došlo isto da se dozvolilo, to je bilo i u vreme dok je bio Duško Radović, ali on to nije dozvolio, da ako imate negde nekoga da zaposlite ko sa novinarstvom nema veze, pusti ga u dečiju redakciju on će to da zna.

RSE: Hoćete da kažete da se to događa i u Grandu, odnosno na Pinku?

BAJFORT: Ja ne osuđujem njih, uopšte. Zato što su oni ljudi koji ne znaju šta rade.

RSE: Ja sam baš stekao utisak da Tanja i ljudi u Pinku dobro znaju šta rade.

BAJFORT: Ali, danas nema nekog autoriteta, kao recimo Duško Radović. Mi smo se tresli.

VOJTEHOVSKA: Mila, zašto danas nacionalna televizija nema autoritet koji će da pravi školski program?

BAJFORT: Mene uopšte ne interesuje RTS:

RSE: Šta mislite, Tanja, zašto?

VOJTEHOVSKA: Mene interesuje RTS iz jednog razloga, zato što se povlači edukativna crta. Nacionalna televizija bilo koje zemlje je dužna da čuva tradiciju, a komercijalna televizija nije po zakonu.

BAJFORT: Kao što komercijalna televizija ne može da ima emisiju u kojoj se dovedu mačke i šutiraju se. Jel bi to smelo? To bi neki ljudi moćda jako voleli da gledaju. Znači sve je to u redu, ali ne mogu se deca koristiti da bi navukli gledanost, ili komercijalni prosperitet.

VOJTEHOVSKA: Gledanost Granda sa decom ili bez njih je jedna utemeljenost. Znači, ti klinci, možemo da kažemo iz vizure Saše Popovića da je to osveženje programa.

BAJFORT: Tim će za vas to biti bezbolnije da tu decu lepo pomaknete, i možda ima neko ko će nešto da smisli pa sa tom decom nešto lepo radite.

VOJTEHOVSKA: Ja bih jako volela da se na nacionalnoj televiziji pokrene dečiji i školski program.

RSE: Mislite da bi se mogli izboriti sa konkurencijom Pinka?

VOJTEHOVSKA: Apsurd je da se nacionalna televizija bori sa komercijalnom.

BAJFORT: Ovo što ste sada rekli, jako me ohrabrilo. Znači, pošto ste rekli da deca nisu ništa donela od para, onda će to biti potpuno bezbolno za vas. Mislim da bi bilo pametno da vi to samo onako lepo sklonite, a roditelji neka tamo budu vrlo nesrećni, i vi lepo uživajte i Grand neka traje i razvija se i buja, bez dece.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG