Kada dve strane budu aktivno usle u pregovaracki proces, koji je pokrenut radi utvrdjivanja buduceg statusa Kosova, dva kljucna pitanja na kojima ce insistirati kosovski Srbi bice decentralizacija i povratak raseljenih lica.
Marko Jaksic, predsednik Zajednice srpskih opstina na Kosovu iz Demokratske stranke Srbije, clan operativnog dela pregovarackog tima Beograda sa Kosova, kaze kako da je decentralizacija presudna za dalji opstanak Srba i povratak onih koji zele da se vrate:
“Ovde je najvaznije i najneophodnije pre svega povratak Srba, jer vise od dve trecine srpskog naroda je napustilo ove prostore i sa druge strane je nasa tema takozvana sustinska decentralizacija i najvaznije je da Kosovo mora da bude u sastavu Srbije”.
I dok je zelja vecinskog albanskog stanovnistva i institucije da Kosovo postane nezavisno, Beograd, koji od 1999.godine na osnovu Rezolucije 12 44 SBUN nema vlast na Kosovu, kao resenje za status nudi sustinsku autonomiju. U tom pogledu Beograd predlaze i podelu Kosova na dva entiteta.
Goran Bogdanovic, clan “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” iz Demokratske stranke, koji je pored Jaksica clan beogradske delegacije, smatra da ce Tadicev predlog biti deo platforme srpske strane:
“Mislim da platforma koju cemo mi nadam se usvojiti je upravo ona platforma koju je predsednik Tadic izneo, znaci o zastupljenosti dva entiteta gde ce Srbi i Albanci ziveti u dva posebna entiteta i gde ce svaki imati svoju vlast. Ali to je pitanje pregovora”.
Ipak stav medjunarodnih faktora je kako se pri definisanju statusa moraju postovati principi Kontakt grupe da nema podele, spajanja za nekom drugom drzavom i nema povratka na stanje pre 1999.godine. Zato je verovatno da ce na pregovarackom stolu bice dva resenja – nezavisnost i autonomija.
Jaksic kaze kako je za kosovske Srbe svako resenje koje nije autonomija krsenje medjunarodnog prava:
“Smatramo da ce ovaj kosovki problem koji dugo traje, cak i vekovima, ima jednu drugu dimenziju jednu drugu cinjenicu a ona se svodi na to da pregovori moraju da budu direktni da se svi aduti i svi argumenti stave na sto. Mislim da je to najvazniji deo neke nase pregovaracke price a s durge strane Kosovo mora da ostane u sastavu Srbije jer ako to ne bude bilo mi cemo zgaziti sva medjunarodna prava i norme na kojima pociva medjunarodni svetski poredak”.
I dok se ocekuje da se pocetkom naredne sedmice odrzi prvi sastanak beogardskog tima, na kojem ce se usvojiti program rada, smatra se da je zastupljenost Srba sa Kosova u timu Beograda vrlo mala.
Oliver Ivanovic, nosilac “Srpske liste za KiM’” i najcesci sagovornik medjunarodnih zvanicnika, kaze kako je neophodno sire ucesce kosovskih Srba:
“Dva coveka sa severa sigurno ne mogu predstavljati misljenje i stavove Srba koji zive u centralnom delu, gnjilanskom kraju, Strpcu ili Metohiji. Ti ljudi sasvim drugacije zive i njihovi uslovi zivota i njihove brige se mozda bitno razlikuju u odnosu na one koji zive na severu iz toga razloga mislim da bi pojacanje pregovarackog tima bilo jako dobro”.
U svakom slucaju smatra se da ce dve strane, albanska i srpska, najpre razgovarati o konkretnim pitanjima, kao sto su povratak, zastita manastira i decentralizacija, nakon cega ce se preci na buduci status.
Marko Jaksic, predsednik Zajednice srpskih opstina na Kosovu iz Demokratske stranke Srbije, clan operativnog dela pregovarackog tima Beograda sa Kosova, kaze kako da je decentralizacija presudna za dalji opstanak Srba i povratak onih koji zele da se vrate:
“Ovde je najvaznije i najneophodnije pre svega povratak Srba, jer vise od dve trecine srpskog naroda je napustilo ove prostore i sa druge strane je nasa tema takozvana sustinska decentralizacija i najvaznije je da Kosovo mora da bude u sastavu Srbije”.
I dok je zelja vecinskog albanskog stanovnistva i institucije da Kosovo postane nezavisno, Beograd, koji od 1999.godine na osnovu Rezolucije 12 44 SBUN nema vlast na Kosovu, kao resenje za status nudi sustinsku autonomiju. U tom pogledu Beograd predlaze i podelu Kosova na dva entiteta.
Goran Bogdanovic, clan “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” iz Demokratske stranke, koji je pored Jaksica clan beogradske delegacije, smatra da ce Tadicev predlog biti deo platforme srpske strane:
“Mislim da platforma koju cemo mi nadam se usvojiti je upravo ona platforma koju je predsednik Tadic izneo, znaci o zastupljenosti dva entiteta gde ce Srbi i Albanci ziveti u dva posebna entiteta i gde ce svaki imati svoju vlast. Ali to je pitanje pregovora”.
Ipak stav medjunarodnih faktora je kako se pri definisanju statusa moraju postovati principi Kontakt grupe da nema podele, spajanja za nekom drugom drzavom i nema povratka na stanje pre 1999.godine. Zato je verovatno da ce na pregovarackom stolu bice dva resenja – nezavisnost i autonomija.
Jaksic kaze kako je za kosovske Srbe svako resenje koje nije autonomija krsenje medjunarodnog prava:
“Smatramo da ce ovaj kosovki problem koji dugo traje, cak i vekovima, ima jednu drugu dimenziju jednu drugu cinjenicu a ona se svodi na to da pregovori moraju da budu direktni da se svi aduti i svi argumenti stave na sto. Mislim da je to najvazniji deo neke nase pregovaracke price a s durge strane Kosovo mora da ostane u sastavu Srbije jer ako to ne bude bilo mi cemo zgaziti sva medjunarodna prava i norme na kojima pociva medjunarodni svetski poredak”.
I dok se ocekuje da se pocetkom naredne sedmice odrzi prvi sastanak beogardskog tima, na kojem ce se usvojiti program rada, smatra se da je zastupljenost Srba sa Kosova u timu Beograda vrlo mala.
Oliver Ivanovic, nosilac “Srpske liste za KiM’” i najcesci sagovornik medjunarodnih zvanicnika, kaze kako je neophodno sire ucesce kosovskih Srba:
“Dva coveka sa severa sigurno ne mogu predstavljati misljenje i stavove Srba koji zive u centralnom delu, gnjilanskom kraju, Strpcu ili Metohiji. Ti ljudi sasvim drugacije zive i njihovi uslovi zivota i njihove brige se mozda bitno razlikuju u odnosu na one koji zive na severu iz toga razloga mislim da bi pojacanje pregovarackog tima bilo jako dobro”.
U svakom slucaju smatra se da ce dve strane, albanska i srpska, najpre razgovarati o konkretnim pitanjima, kao sto su povratak, zastita manastira i decentralizacija, nakon cega ce se preci na buduci status.
