Dostupni linkovi

logo-print

Nasilje nad Romima svakodnevna pojava


Romima se u bolnicama i domovima zdravlja medicinsko osoblje obraća sa ti, a zastrašujući je primer iz Niša o kojem svedoči Osman Balić, direktor niškog YUROM centra o slučaju trudnice Romkinje, koja je u devetom mesecu trudnoće usled krvarenja došla u niški Dom zdravlja i čekajući lekara legla na ginekološki krevet. Medicinska sestra videvši okrvavljeni čaršav obratila se nesrećnoj ženi rečima: “Prljava Ciganšturo, pogledaj šta si uradila.” Žena je imala jake bolove i nije mogla da odgovori. Kasnije je ispričala lekaru koji se izvinio i rekao da se više neće ponoviti.

Petar Antić, predsednik Beogradskog centra za prava manjina, kaže da je u Beogradu nasilje nad Romima svakodnevna pojava. Istraživači iz ovog centra posećuju romska naselja i ponekad prođe i po deset dana dok saznaju da je na neko naselje organizovan novi brutalni kao poslednji na Starom sajmištu. Petar Antić:

“Međutim ovo nije jedini slučaj u Starom sajmištu. Bilo je i ranije slučajeva da su grupe mladića dolazile na ulaz ovog naselja i bacali kamenice i vređali Rome na nacionalnoj osnovi. U ovom slučaju petnaestak mladića kratko ošišanih, u crnim jaknama došli su sa palicama. U toku ove godine bilo je više pokušava spaljivanja romskih naselja. Mi za sada ne znamo ko su počinioci.”

Na internetu postoji web sajt koji nesmetano širi najdrastičniji neonacizam i mržnju prema Romima. O ovom sajtu, čije ime nećemo objaviti upravo da ga ne bismo reklamirali, govore i Petar Antić i Rajko Đurić, predsednik Fondacije holokausta Roma. Petar Antić:

“Ono što je u svakom slučaju verovatno da je ovo sve povezano, da se radi možda o jednoj istoj grupi mladića. Drugo, postoji i jedan web sajt na kojem komuniciraju ljudi sličnog rasističkog razmišljanja. Mislim da je taj web sajt izuzetno opasan za Srbiju. Na tom web sajtu se komentarišu prava manjina i opisuju teorije. Radi se konkretno o tom fontu. Ja pretpostavljam da i ‘Nacionalni stroj’ ima veze sa tim.”

Rajko Đurić:

“Dovoljno je, recimo, da otvorimo sajt i da vidimo. Te grupe se ne skrivaju, one javno govore o svojim programima, o svojim planovima, ciljevima, itd.”

Problem u Srbiji kada je reč o Romima pre svega je u činjenici da šta god da se desi smatra se da se radi o kršenju javnog reda i mira, a ne o izazivanju rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Samim tim izostaju ne samo neophodne preventivne, već i kaznene mere adekvatne vrsti zločina. Petar Antić iz nevladine organizacije Beogradski centar za prava manjina, izražava zarepašćenje epilogom dvomesečnog demonstriranja građana Novog Beograda protiv mogućnosti da Romi u njihovom kraju dobiju svoj takozvani kontejnerski smeštaj.

“Ovo je, mogli bi čak reći jedini grad u Evropi gde je toliko dana svakodnevno organizovan protest na kome su uzvikivane parole, novinarima su davane rasističke izjave. Naravno postojalo je drugačije objašnjenje, međutim potpuno je jasno da se radilo o tome.”

Šta je demonstriranje protiv Roma i solidarisanje sa uvređenim građanima zapravo pokazalo:

“Formirana je jedna organizacija pod nazivom Građanska inicijativa i krenula je da deli letke i da poziva građane na protest. Jedan penzionisani pripadnik vojske čak je rekao da će izvaditi i oružje. Bile su svakakve izjave tih dana na tim protestima. Ono što je veoma veliki problem jeste da su nakon toga opštinske vlasti odustale od postavljanja tih kontejnera tako da bilo kakav sledeći pokušaj građana nekog naselja u kome će biti socijalno ugroženi, a među njima najbrojniji su Romi, biće onemogućen nekim novim protestima.”

Ako se, dakle, pristalo na činjenicu da su Romi građani, ne drugog, već poslednjeg reda, nije li onda samo licemerno dobijanje političkih poena reagovanje političkih stranaka kada mladi neonacisti okuraženi takvom klimom u društvu, svoje krvave pirove sve češće obavljaju u romskim naseljima, jer su im najdostupnija i jer su potpuno nezaštićena. Otkuda dolazi toliki porast rasne mržnje prema Romima? Petar Antić daje jedan od mogućih odgovora:

“Trenutno u Srbiji mogli bi da kažemo da se radi o narastajućem nacionalizmu. Ja verujem da problemi sa Kosovom mogu da izazovu probleme u Srbiji, pogotovo sa ljudima muslimanske veroispovesti a konkretno u Srbiji, pogotovo u centralnoj ili Beogradu ili Novom Sadu, radi se o Romima. Na primer, kada su bili martovski događaji nasilja na nealbancima na Kosovu, mi smo zabeležili mi smo zabeležili tada porast nasilja nad Romima muslimanske veroispovesti.”

I Antić i Rajko Đurić kažu da je neonacističko divljanje prema Romima prisutno danas gotovo svuda u Evropi. Ali, Đurić ističe:

“Naravno da postoje na javnoj i političkoj sceni i desno radikalne, uključujući čak i neonacističke grupe, praksa u mnogim zapadnim evropskim zemljama. Međutim, te zemlje imaju odgovorne institucije i mehanizme koje budno prate takve grupe. Recimo, da budem konkretan, ja sam živeo u Nemačkoj i tamo naravno ima neonacista. I oni su pravili razne skandale, tuče, ubijali ljude čak, Rome, Crnce, itd, ali onda na nivou države postoji jedna institucija koja se zove Institucija za zaštitu ustavnog poretka i ona ne skrivajući od javnosti kaže, mi takve grupe redovno pratimo, takoreći u korak.”

Đurić upozorava da se u Srbiji neonacizam toleriše i u parlamentu:

“Ako neko recimo sebi dozvoljava da kao poslanik zastupa takve stavove, onda je to apsolutno zabrinjavajuća stvar i ova zemlja bi morala da nađe neki način i vid borbe protiv takvih ljudi. Recimo, takva praksa je nezamisliva u zemljama zapadnoevropske demokratije.”

Petar Antić:

“Ono čega se plašim jeste da će političke stranke u Srbiji plašeći se da ne izgube vlast ili da ne dobiju izbore, da se neće na vreme i na dobar način suprotstaviti. Znači polovičan neki napad na rastiste i na ‘Nacionalni stroj’ može čak da izazove, ja verujem, i porast i jačanje ekstremizma u Srbiji. Napad na takvu organizaciju i na rasizam u Srbiji bi morao da bude oštriji, jer ukoliko bude polovičan onda će im samo uliti snagu.”

Ima li rešenja?

“Ja se nadam da će državni organi da se pripreme za bilo kakve incidente i da se konkretno pripremi jedan plan za borbu protiv rasizma u Srbiji. Nažalost, mi u Srbiji nemamo ni zakon protiv diskriminacije i on uopšte nije na dnevnom redu. Znači političke partije trenutno, vladajuće ali i opozicione u Srbiji, nisu svesne opasnosti od širenja diskriminacije. Mi kao nevladina organizacija možemo da reagujemo, da podnosimo krivične prijave, da zastupamo, ali neophodna je angažovanost državnih organa.”
XS
SM
MD
LG