Dostupni linkovi

logo-print

Sprečena podvala UNESCO-u


Projekat “Usmena tradicija srpskih epskih pesama”, koji je finansirao UNESCO, trebalo je da ovu vrstu narodnog stvaralaštva, zbog kojeg je svojevremeno Gete naučio srpski jezik, upiše na listu remek-dela usmene baštine čovečanstva. Međutim, ceo projekat je stopiran jer su se među stotina pesama, koje je prikupio Institut za književnost i umetnost, našle i dve koje veličaju haške optuženike Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Kako bi sprečio politički i kulturni skandal, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković odlučio je da povuče taj projekat:

“I onda su, očigledno, te patriotske, Miloševićevske snage, rešile da podvale UNESCO-u i na toj diseketi su pored nekoliko sjajnih epskih pesama ubacili kao srpske narodne epske pesme i dve, jednu o Karadžiću, jednu o Mladiću. Da bi spečio skandal i štetu po međunarodni ugled zemlje, kad sam to saznao, naredio sam da se projekat povuče. Skandal je sprečen, a šteta je neotklonjiva, jer sada naših pesma tamo biti neće.”

Kako stoji u saopštenju u Ministarstvu spoljnih poslova, ovom prilikom Institut za književnost i umetnost zaobišao je i Ministarstvo kulture Srbije i Nacionalnu komisiju za saradnju sa UNESCO-m. To za naš program potvrđuje i Borka Pavičević, član Komisije:

“Nikad čuli za takav predlog.”

Borka Pavičević kaže da je žalosno i tužno da se zaobilazi jedna tako važna međunarodna institucija kao što je UNESCO:

“To je katastrofalno zato što to možda jeste odnos prema našim institucijama. A druga stvar u vezi s tim je koliko je nešto pametno ili glupo i to je samo još jedan slučaj ili još jedan trenutak u kome ljudi dezavuišu sami sebe. To su ti nacionalno-suicidni gestovi, a sve u ime nečeg nacionalnog i patriotizma. I raditi to tako, mimo UNESCO-a, samo po sebi je podatak koji ide u korist apsolutno štete.”

S druge strane, u Institutu za književnost i umetnost kažu da imaju puno razumevanja za procenu ministra Draškovića, ali odbacuju tvrdnju da promovišu Mladića i Karadžića. Direktor Instituta Miodrag Maticki kaže za naš program da je ovaj projekat, na kome se radi već dve godine, bio poveren naučnom savetniku doktoru Nenadu Ljubinkoviću, koji je sa svojim saradnicima radio na tri pilot prostora na kojima i danas postoji živa epska usmena tradicija:

“Izabrali smo Hercegovinu, okolinu Nove Varoši i Šumadiju. Snimljena je ogromna građa, obimna, ali nažalost u materijalu koje prezentiran Komisiji UNESCO-a našle su se i te dve pomenute pesme i to je ono što je ta velika greška naša. Šta je kolega hteo, da li je hteo da pokaže objektivno šta se na terenu peva, ušle su te dve pesme i to je propust.”

Maticki, međutim, napominje da to ne znači da je na ovaj način data vrednosna ocena tih pesama, umetnička i etička, a pogotovu ne znači da su pomenuti likovi promovisani u heroje srpske narodne epike:

“Zaboga, da bi neko ušao u epsku vertikalu srpskog naroda mnogo je složeniji put, ja to znam, ja se bavim decenijama narodnom poezijom. Ne mogu ni hajduci tako, ma retko koji uđe, jer su imali zločine i tako dalje. I svakako je neophodno vreme i suštinska ocena kolektiva da to prođe da bi neko opstao i postao deo epske vertikale. Znači, to promovisanje apsolutno ne mogu da prihvatim kao direktor Instituta.”

Konačno, projekat koji bi nesumnjivo imao veliku važnost za ovu zemlju je stopiran, a njegov nosilac Nenad Ljubinković, po tvrdnji direktora Matickog, više ne rukovodi ovim poslom:

“I to je kraj, pečat. Ako me pitate, žao mi je da se takav projekat ne realizuje. Ovaj materijal će biti sačuvan, puno toga je već toga urađeno, nadam se da će neko biti srećnije ruke da to realizuje.”
XS
SM
MD
LG