Iako su, i nakon uzdržavanja poslanika Demokratske stranke od glasanja za vladin Predlog rezolucije o Kosovu, u premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije bili uvereni da Beograd ipak može da usaglasi stavove i deluje kao jedinstven tim, predsednik Srbije Boris Tadić nazvao je Rezoluciju okvirom dobrih želja. Tadić koji se, od boravka u Rusiji kada je izneo predlog o stvaranju dva entiteta na Kosovu, nije oglašavao po pitanju pregovora o statusu ove pokrajine sve dok Parlament nije usvojio Rezoluciju, izjavio je da očekuje da se najviši državni organi u narednim danima izjasne o njegovoj platformi za rešavanje statusa Kosova:
"Ali ono što je suštinski važno da svako ko sa srpske strane govori Ahtisariju u toku pregovora naše političke poruke govori istu stvar. Ali da bismo govorili istu stvar moramo da se dogovorimo o platformi za pregovaranje do kraja. Ja sam tu plaftormu ponudio ovih dana i očekujem da se o toj plaftormi izjasne sve nadležne institucije. Mi ovog trenutka nemamo nijednu drugu platformu za pregovaranje. Mi ovog trenutka imamo samo okvir dobrih želja. Ja poštujem dobre želje, ali mi moramo da vodimo realnu politiku i ostvarivu i održivu politiku na Kosovu."
Za Demokratsku stranku Srbije argumetnacija Demokratske stranke za uzdržavanje od glasanja o rezoluciji nije dovoljna, a Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, kaže za naš program da se zna ko ima pregovaračku poziciju i ko vodi politiku države po Ustavu i da je to Vlada, a da predsednik države mora biti upoznat sa državnom politikom i da bude spreman da je predstavi u svetu:
"Jasno je kuda stvari idu, ja ne odričem pravo bilo kom ko je nosilac nekog državnog posla da ima određena genilajna rešenja, dakle ona su moguća, ali meni se čini da mi dolazimo polako u sektor nečega što se zove potreba da jedni druge nadigravamo, ili da jednostavno postavljamo sebe u položaj nekog ko je bogom dan da ima inicijativu da rešava stvari. To nije dobro."
Insistiranje poslanika Demokratske stranke na tome da predsedniku Srbije nije potrebno ovlašćenje Parlamenta za pregovore, jer je on to dobio samim neposrednim načinom izbora na tu funkciju, i na planu koji je Tadić predložio za Kosovo za opozicionu Srpsku radiklanu stranku nanelo je štetu. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radiklane stranke, koji je pripremio predlog Skupštini, za ocenu da je Tadić prekršio Ustav kaže da ne sme biti pregovora na dva koloseka:
"On ne može da očekuje od najviših državnih organa da se izjasne o njegovom planu za rešavanje kriza na Kosovu i Metohiji ako taj plan nije dostavljen Narodnoj skupštini. Da li je on normalan čovek? Šta podrazumeva pod najvišim državnim rukovodiocima? Predsednika Demokratske stranke? Šta to znači da moramo da idemo po njegovom planu zato što je to jedini konkretan plan? A šta bi da je neko drugi napisao plan u kojem kaže predajemo odmah Kosovo i Metohiju Albancima, jel' bi se o tome raspravljalo pošto je to jedini konkretan plan. Ili da se ponaša kao što i jeste, zalutao u politiku. Tako kako je zalutao, sad neka pliva, neka se on udavi. Samo ne sme da davi Srbiju."
Ovo nije prvi put da dolazi do iznenađenja iznošenjem jedne ili druge platforme, kao u slučaju kada je predsednik Srbije izjavio da je bio neprijatno iznenađen kada je na londoskom aerodromu čuo da je Sanda Rašković Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo, iznela platformu. Upravo na to podseća Jelena Milić, iz Foruma za međunarodne odnose:
"Daleko od toga da pozivam na neko nacionalno jedinstvo, ali je očito da već dugo ni jedna, ni druga, ni treća strana nemaju ni svoje platforme, jer se ponašaju kao list na vetru kako stigne neka poruka međunarodne zajednice. Ono što je još ozbiljnije, da ne postoji nikakva profesionalna komunikacija među njima. To naravno uveliko pogoršava položaj Beograda pred pregovore. Rezolucija jeste spisak praznih želja, ali ono što je zastrašujuće, taj defetistički stav koji se kroz nju provlači, mislim da bi taj stav mogao da se promeni tako što bi se ova koncentracija na teritorijalni suverenitet i integritet, fokus pomerio na interese građana."
"Ali ono što je suštinski važno da svako ko sa srpske strane govori Ahtisariju u toku pregovora naše političke poruke govori istu stvar. Ali da bismo govorili istu stvar moramo da se dogovorimo o platformi za pregovaranje do kraja. Ja sam tu plaftormu ponudio ovih dana i očekujem da se o toj plaftormi izjasne sve nadležne institucije. Mi ovog trenutka nemamo nijednu drugu platformu za pregovaranje. Mi ovog trenutka imamo samo okvir dobrih želja. Ja poštujem dobre želje, ali mi moramo da vodimo realnu politiku i ostvarivu i održivu politiku na Kosovu."
Za Demokratsku stranku Srbije argumetnacija Demokratske stranke za uzdržavanje od glasanja o rezoluciji nije dovoljna, a Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, kaže za naš program da se zna ko ima pregovaračku poziciju i ko vodi politiku države po Ustavu i da je to Vlada, a da predsednik države mora biti upoznat sa državnom politikom i da bude spreman da je predstavi u svetu:
"Jasno je kuda stvari idu, ja ne odričem pravo bilo kom ko je nosilac nekog državnog posla da ima određena genilajna rešenja, dakle ona su moguća, ali meni se čini da mi dolazimo polako u sektor nečega što se zove potreba da jedni druge nadigravamo, ili da jednostavno postavljamo sebe u položaj nekog ko je bogom dan da ima inicijativu da rešava stvari. To nije dobro."
Insistiranje poslanika Demokratske stranke na tome da predsedniku Srbije nije potrebno ovlašćenje Parlamenta za pregovore, jer je on to dobio samim neposrednim načinom izbora na tu funkciju, i na planu koji je Tadić predložio za Kosovo za opozicionu Srpsku radiklanu stranku nanelo je štetu. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radiklane stranke, koji je pripremio predlog Skupštini, za ocenu da je Tadić prekršio Ustav kaže da ne sme biti pregovora na dva koloseka:
"On ne može da očekuje od najviših državnih organa da se izjasne o njegovom planu za rešavanje kriza na Kosovu i Metohiji ako taj plan nije dostavljen Narodnoj skupštini. Da li je on normalan čovek? Šta podrazumeva pod najvišim državnim rukovodiocima? Predsednika Demokratske stranke? Šta to znači da moramo da idemo po njegovom planu zato što je to jedini konkretan plan? A šta bi da je neko drugi napisao plan u kojem kaže predajemo odmah Kosovo i Metohiju Albancima, jel' bi se o tome raspravljalo pošto je to jedini konkretan plan. Ili da se ponaša kao što i jeste, zalutao u politiku. Tako kako je zalutao, sad neka pliva, neka se on udavi. Samo ne sme da davi Srbiju."
Ovo nije prvi put da dolazi do iznenađenja iznošenjem jedne ili druge platforme, kao u slučaju kada je predsednik Srbije izjavio da je bio neprijatno iznenađen kada je na londoskom aerodromu čuo da je Sanda Rašković Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo, iznela platformu. Upravo na to podseća Jelena Milić, iz Foruma za međunarodne odnose:
"Daleko od toga da pozivam na neko nacionalno jedinstvo, ali je očito da već dugo ni jedna, ni druga, ni treća strana nemaju ni svoje platforme, jer se ponašaju kao list na vetru kako stigne neka poruka međunarodne zajednice. Ono što je još ozbiljnije, da ne postoji nikakva profesionalna komunikacija među njima. To naravno uveliko pogoršava položaj Beograda pred pregovore. Rezolucija jeste spisak praznih želja, ali ono što je zastrašujuće, taj defetistički stav koji se kroz nju provlači, mislim da bi taj stav mogao da se promeni tako što bi se ova koncentracija na teritorijalni suverenitet i integritet, fokus pomerio na interese građana."
