Dostupni linkovi

logo-print

Razrešen gradonačelnik Preševa


Za Haljimijev opoziv izjasnilo se 53,28 odsto birača, dok ih je 46,83 bilo protiv i to prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju. Na birališta je izašlo 46 odsto registrovanih birača. U prvim reakcijama u Srbiji ocenjuje se da su događaji u Preševu direktna posledica otvaranja dijaloga o statusu Kosova, ali i propusta koje je Vlada Srbije učinila u odnosu na ovaj region.

Riza Haljimi važi za umerene albanske političare juga Srbije. To ga, međutim, nije spaslo od obaranje i to na referendumu raspisanom na zahtev aktuelne većine u Skupštini Opštine, koju čine Demokratska partija Albanaca Ragmi Mustafe, čiji politički stavovi su najbliži opciji Hašima Tačija, te Pokret za demokratski progres Orhana Redžepija, blizak političkom pravcu haškog optuženika Ramuša Haradinaja, kao i Demokratske unije doline. Referendum je protekao bez ozbiljnijih problema, o čemu iz CESID-a govori Marko Ivković:

“Sem biračkog mesta 2, gde smo dobili informaciju da je bilo spornih šest glasačkih listića koje je Izborna komisija na tom biračkom mestu pocepala i nastavila sa tokom glasanja na tom biračkom mestu.”

Haljimijeva smena za upućene nije bila neočekivana, pa ni za zvanični Beograd koji je promenu dočekao spremnim stavom. Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić:

“Beograd, niti država, ne mogu niti žele da biraju političke predstavnike Albancima na jugu Srbije”

Istovremeno, bivši predsednik Koordinacionog tela Nebojša Čović izjavio je da je Vlada Srbije kriva što će sada umesto sa umerenim Haljimijem morati da sarađuje sa njegovim radikalnijim oponentima. Čović smatra da je premijer Vojislav Koštunica upropastio napore da se, pre svega, ekonomski unapredi situacija na jugu Srbije. Rasim Ljajić prihvata takve kritike, ali isključuje da je to jedini razlog referendumskog ishoda:

“Nesumnjivo da je bilo zastoja tokom 2004. godine u realizaciji projekata na jugu Srbije, da je sve praktično stalo. Ali, tu su i drugi razlozi, prije svega uticaj kosovske političkih stranaka na prilike na jugu Srbije i njihov direktan uticaj na pojedine političke stranke. Zatim, početak pregovora oko budućeg statusa Kosova itekako ima uticaj na ovakav ishod.”

Kao bitan, kosovski uticaj ističe i saradnica Kancelarije Helsinškog odbora u Beogradu Izabela Kisić, koja se upravo bavi pitanjima Kosova i problemima u južnoj Srbiji:

“Posebno u odnosu na to kakav će se određivati status za Srbe na Kosovu, odnosno koliko će srpska strana insistirati na nekoj podeli Kosova, na stvaranju entiteta na Kosovu ili decentralizaciji na etničkom principu. Pretpostavljam, ukoliko bude takvih zahteva sa srpske strane, a njih već ima, pretpostavljam da će se to odraziti i na samu Srbiju, odnosno da su mogući i takvi zahtevi i na jugu Srbije.”

Praktično, znači li to da je obaranje Rize Halimija pokazatelj da će se sudbina juga Srbije rešavati vezano sa Kosovom? Rasim Ljajić:

“Naše gledište je tu potpuno podudarno sa stavovima međunarodne zajednice kada se radi o rešavanju krize na jugu Srbije i svi su ponavljali istu stvar da se problem juga Srbije ne može poistovetiti i ne može rešavati na isti način kao problem Kosova, odnosno budućeg statusa Kosova.”

Naši sagovornici isključuju da bi poslednji događaji mogli da dovedu i do eskalacije sukoba u ovom području. Izabela Kisić:

“S obzirom na NATO snage u okruženju, mislim da to međunarodna zajednica ne bi dozvolila. U svakom slučaju, uvek su mogući neki incidenti.”

Rasim Ljajić ovo potkrepljuje informacijom da prisustvo policije ni u vreme referenduma u Preševu nije bilo pojačano:

“Radi se o uobičajenom prisustvu policije koje uopšte nije vezano za juče održani referendum, već to prisustvo ima opravdanje u činjenici da smo mi imali oružani sukob u tom regionu, da se još uvek radi o jednom trusnom području i treće - da blizina Kosova i te kako ima uticaja na tu činjenicu.”
XS
SM
MD
LG