Ideja predsednika Srbije Borisa Tadića o stvaranju dva entiteta na Kosovu je sadržana u našoj platformi koja je zamišljena za pregovore, kaže za naš program Vladeta Janković, savetnik za spoljnu politiku premijera Srbije, objašanjavajući da je ta ideja samo jedan vid decentralizacije na Kosovu:
“Koncepcija sa entitetima proizilazi iz decentralizacije i odavno je već bila u igri. Prema tome, predsednik Tadić nije na koji način zastupio iz zajedničkog koncepta, on je prosto upotrebio drugu formulaciju. Suština je u tome da je on rekao da je nepovredivost granica naš polazni princip.”
Isto objašnjenje Tadićevog nastupa imaju i socijalisti, koji inače po pravilu kritikuju nastupe predsednika Srbije. No, za razliku od ovih stavova, zameniku predsednika opozicione Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću ovo liči na politiku dva koloseka zbog toga što Tadić nije prvo svoje stavove obrazložio javnosti u Srbiji, a potom ih izneo u susretu sa stranim državnicima:
“Ne znam da li se radi o autonomiji Kosova u kojoj bi Srbi imali entitetet, ili se radi o dva entiteta, ili se radi o državi u kojoj bi Srbi imali entititet, nije dobar potez tim pre što, evo, koliko vas ovde ima ili koliko građana Srbije ima, niko ne zna na šta to konkretno Boris Tadić misli.”
Međutim, iako u Vladi Srbije u Tadićevom nastupu ne vide suprostavljenost sopstvenoj politici, iz navoda šefa poslaničke grupe Tadićeve Demokratske stranke Dušana Petrovića, koji nije mogao da potvrdi da li će posalnici DS koji su napustili parlament doći na sednicu u ponedeljak kada se raspravlja o Rezoluciji za pregovore o statusu Kosova, može se zaključiti i da je Tadić ipak u Moskvi nastupao samostalno. Petrović je, naime, rekao da je predsednik Srbije u razgovoru sa ruskim predsednikom dao svoj politički predlog i inicijativu za rešenje pitanja Kosova. Pored toga, Petrović je izbegao konkretan odgovor na pitanje da li je Tadić prethodno o tome razgovorao sa predstavnicima Vlade ili Skupštine Srbije:
“Kao što vidite niko ništa protiv ovog predloga nije imao u toku današnjeg dana, a ja sam pažljivo pročitao izjave svih političara koji se o tome izjašnjavaju, uključujući i predstavnike Vlade Srbije.”
No, ako se izuzmu eventulana stranačka nadgornjavanja, ostaje ipak pitanje šta Beogradu donosi ideja o entitetima. Nenad Đurđević, koordinator Beogradskog centra za nenasilni otpor i predstavnik za SCG Projekta za etničke odnose, kaže da takva ideja može da bude kontraproduktivna, jer može da podseća međunarodnu zajednicu na ideju o podeli Kosova:
“Takva ideja otežava lobiranje i formulisanje politike koje je vezana za decentralizaciju na Kosovo. Mi znamo da je međunarodna zajednica počela u poslednje vreme javno da iznosi... Proces decentralizacije jako važan za Kosovo i čini mi se da ova izjava ide na ruku onim skepticima u međunarodnoj zajednici, a pre svega u privremenim institucijama i kod albanskog rukovodstva koji su govorili da praktično decentralizacija za Srbiju i za Srbe znači uvod u podelu. Čini mi se da se ovom izjavom vraćamo nekako korak unazad i sad će ponovo morati da se objašnjava da u stvari decentralizacija ne mora nužno da znači podelu.”
Pažnju, u pripremam Beograda za pregovore o statusu Kosova svakako izaziva i tačka rezolucije Vlade Srbije po kojoj bi Skupština Srbije svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegalnim, protivpravnim i nevažećim. Jelena Milić, asistent Gorana Svilanovića, predsednika prvog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kaže da je to upućeno srpskoj javnosti:
“Ali u svakom slučaju u 21. veku u međunarodnim odnosima teško da postoje nametnuta rešenja zato što uvek možete da napravite jedno pozorište u kome će strane koje pregovaraju odigrati uloge koje će neko nametnuti iza scene, a na sceni će to izgledati kao prijateljsko rukovanje, kao prihvatanje jer će uvek postojati neka težina argumenata koji se ne mora izneti u javnosti.”
“Koncepcija sa entitetima proizilazi iz decentralizacije i odavno je već bila u igri. Prema tome, predsednik Tadić nije na koji način zastupio iz zajedničkog koncepta, on je prosto upotrebio drugu formulaciju. Suština je u tome da je on rekao da je nepovredivost granica naš polazni princip.”
Isto objašnjenje Tadićevog nastupa imaju i socijalisti, koji inače po pravilu kritikuju nastupe predsednika Srbije. No, za razliku od ovih stavova, zameniku predsednika opozicione Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću ovo liči na politiku dva koloseka zbog toga što Tadić nije prvo svoje stavove obrazložio javnosti u Srbiji, a potom ih izneo u susretu sa stranim državnicima:
“Ne znam da li se radi o autonomiji Kosova u kojoj bi Srbi imali entitetet, ili se radi o dva entiteta, ili se radi o državi u kojoj bi Srbi imali entititet, nije dobar potez tim pre što, evo, koliko vas ovde ima ili koliko građana Srbije ima, niko ne zna na šta to konkretno Boris Tadić misli.”
Međutim, iako u Vladi Srbije u Tadićevom nastupu ne vide suprostavljenost sopstvenoj politici, iz navoda šefa poslaničke grupe Tadićeve Demokratske stranke Dušana Petrovića, koji nije mogao da potvrdi da li će posalnici DS koji su napustili parlament doći na sednicu u ponedeljak kada se raspravlja o Rezoluciji za pregovore o statusu Kosova, može se zaključiti i da je Tadić ipak u Moskvi nastupao samostalno. Petrović je, naime, rekao da je predsednik Srbije u razgovoru sa ruskim predsednikom dao svoj politički predlog i inicijativu za rešenje pitanja Kosova. Pored toga, Petrović je izbegao konkretan odgovor na pitanje da li je Tadić prethodno o tome razgovorao sa predstavnicima Vlade ili Skupštine Srbije:
“Kao što vidite niko ništa protiv ovog predloga nije imao u toku današnjeg dana, a ja sam pažljivo pročitao izjave svih političara koji se o tome izjašnjavaju, uključujući i predstavnike Vlade Srbije.”
No, ako se izuzmu eventulana stranačka nadgornjavanja, ostaje ipak pitanje šta Beogradu donosi ideja o entitetima. Nenad Đurđević, koordinator Beogradskog centra za nenasilni otpor i predstavnik za SCG Projekta za etničke odnose, kaže da takva ideja može da bude kontraproduktivna, jer može da podseća međunarodnu zajednicu na ideju o podeli Kosova:
“Takva ideja otežava lobiranje i formulisanje politike koje je vezana za decentralizaciju na Kosovo. Mi znamo da je međunarodna zajednica počela u poslednje vreme javno da iznosi... Proces decentralizacije jako važan za Kosovo i čini mi se da ova izjava ide na ruku onim skepticima u međunarodnoj zajednici, a pre svega u privremenim institucijama i kod albanskog rukovodstva koji su govorili da praktično decentralizacija za Srbiju i za Srbe znači uvod u podelu. Čini mi se da se ovom izjavom vraćamo nekako korak unazad i sad će ponovo morati da se objašnjava da u stvari decentralizacija ne mora nužno da znači podelu.”
Pažnju, u pripremam Beograda za pregovore o statusu Kosova svakako izaziva i tačka rezolucije Vlade Srbije po kojoj bi Skupština Srbije svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegalnim, protivpravnim i nevažećim. Jelena Milić, asistent Gorana Svilanovića, predsednika prvog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kaže da je to upućeno srpskoj javnosti:
“Ali u svakom slučaju u 21. veku u međunarodnim odnosima teško da postoje nametnuta rešenja zato što uvek možete da napravite jedno pozorište u kome će strane koje pregovaraju odigrati uloge koje će neko nametnuti iza scene, a na sceni će to izgledati kao prijateljsko rukovanje, kao prihvatanje jer će uvek postojati neka težina argumenata koji se ne mora izneti u javnosti.”
