Da jesenja proslava desetogodišnjice postojanja srpskog ogranka međunarodnog udruženja nacionalsocijalista “Krv i čast“, uz otvoreno veličanje Hitlerovog lika i dela, nije bila samo nevina zabave šačice istomišljenika, jasno je potvrdio upad neonacista i fizičko maltretiranje učesnika tribine na temu “Fašistička pretnja”. Poslednjim incidentom samo je dopunjen širok spektar delovanja mladih neonacista, počevši od ispisivanja antisemitskih grafita, otvorenih pretnji neistomišljenicima, do nastojanja da se napravi detaljan popis imena i adresa Jevreja koji žive u Srbiji.
No i bez primene nasilja, koje je ideje “krvi i tla” već učinilo najprokazanijom ideologijom novije istorije, prema mišljenju predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava Biljane Kovačavić Vučo, već ima dovoljno razloga za zabranu ovakvih udruženja:
“Postoji zakonska obaveza da tužilaštvo po službenoj dužnosti inicira zabranu udruženja. Država ima odredbu ustava po kojima se utvrđuje da će biti zabranjene organizacije koje se bave propogandom diskriminacije i takođe postoje odredbe u krivičnom zakonu koje se odnose na krivični progon svih onih koji su učestvovali u raspirivanju nacionalne, rasane, verske i druge mržnje i netrepeljivosti, to je član 134, i raspirivanje nacionalne, rasne, verske mržnje, netolerancije prema manjinama, podsećanje na rat, podsećanje na nasilje, predstavlja po aktu o građanskim i političkim pravima, nešto što svaka država svojima pravima mora da zabrani.”
Deo javnosti u Srbiji ne traži samo zabranu organizacija neonacista poput “Nacionalnog stroja”, koja je napravila incidente na tribini u Novom Sadu, već i sprečavanje rada i drugih eskstremističkih udruženja među kojima se obično pominje pokret “Obraz”. Generalni sekretar ovog pokreta Mladen Obradović u tome vidi samo deo hajke protiv onih koji drže do svog nacionalnog porekla:
“To je samo jedna u nizu neistina i izraz kampanje koja se kontinuirano vodi protiv srpskih nacionalista, a mene samo čudi zbog čega niko nije tražio zabranu organizacija koja je na primer lepila nalepnice sa natpisom “Streljanje okej” sad aluzijom na streljanje đenerala Draže Mihailovića. To je čisto podsticanje rasne, verske, etničke mržnje i netrepeljivosti i izraz jednog krajnjeg nepoštovanja, najblaže rečeno, prema srpskom narodu i njegovim tekovinama.”
Filmski reditelj Dušan Makavejev, koji se u svojim delima bavio različitim ispoljavanjem ideoloških ekstremizama smatra, da neonacistička udruženja u Srbiji predstavljaju autohtonu pojavu koja svoje uporište nalazi i u političkoj istoriji:
“To sve ima neku narodnjačku čestitku ili neku drugu boju što je ipak nešto vrlo naše. Postoji u svim mogućim oblicima i to stalno se događa i negde se zaustavlja, negde se samo gasi i tako dalje. Ali ovo ovde to je jedna nova generacija, jer oni ne liče sad kao neki ogorčeni ljudi koji su došli s fronta pa razočarani. Ne samo su zaslepljni, vrlo stravstveni su i ubeđeni i oni su se odmah predali, nisu pružali nikakav otpor. Pamtim vrlo dobro ne samo četnike i partizane nego i ljotićevce koji su bili aktivni saradnici Nemaca i koji su bili apsolutno besprekorno odeveni i vrlo doboro organizovani i zastrašujuće koordinirano delovali. Nije ih bilo mnogo, oni su pomagali na onim masovnim streljanjima i mi imamo taj jedan ogranakak politički u našoj političkoj istoriji, sad nam se on vraća. Kod nekih naših političara se vrlo diskretno pojavljuje, oni to dobro kriju.”
Čak i kada se najviši predstavnici državnih organa u Srbiji deklarativno ograđuju od fašističke ideologije, to ipak nije dovoljno da bi se zaustavila dalja fašizacija ovog društva – smatra profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jasna Šakota:
“Jačanje fašističke ideologije u Srbiji, njeno zaista otvoreno pokazivanje je vrlo opasno. To što se desilo u Novom Sadu to uopšte nije usamljen događaj, takvih događaja ima i u Beogradu, ima i u drugim gradovima Srbije ali se meni čini da je mnogo opasnije od toga u stvari ponašanje sadašnje vlasti prema fašizmu. Država deluje vrlo ne ozbiljno kada pogledate mehanizme sa kojima poseže ta ista vlast kada se desi ovakav jedan incident. Naime, tada vidite da je ovo neozbiljna država koja pre svega nema policiju u svojim rukama niti ima sudstvo u svojim rukama. Jer ako hapsite pa onda kažnjavate iste te srspke fašiste sa hiljudu dinara prekršajne kazne pokazujete u stvari da samo medijski pokušavate da ovu Srbiju predstavite kao ozbiljnu zemlju, e onda se nalazite u situaciji da nema govora o tome da su u uzmaku fašističke idealogije i neke slične koje su isto tako pogubne kao i ova.”
No i bez primene nasilja, koje je ideje “krvi i tla” već učinilo najprokazanijom ideologijom novije istorije, prema mišljenju predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava Biljane Kovačavić Vučo, već ima dovoljno razloga za zabranu ovakvih udruženja:
“Postoji zakonska obaveza da tužilaštvo po službenoj dužnosti inicira zabranu udruženja. Država ima odredbu ustava po kojima se utvrđuje da će biti zabranjene organizacije koje se bave propogandom diskriminacije i takođe postoje odredbe u krivičnom zakonu koje se odnose na krivični progon svih onih koji su učestvovali u raspirivanju nacionalne, rasane, verske i druge mržnje i netrepeljivosti, to je član 134, i raspirivanje nacionalne, rasne, verske mržnje, netolerancije prema manjinama, podsećanje na rat, podsećanje na nasilje, predstavlja po aktu o građanskim i političkim pravima, nešto što svaka država svojima pravima mora da zabrani.”
Deo javnosti u Srbiji ne traži samo zabranu organizacija neonacista poput “Nacionalnog stroja”, koja je napravila incidente na tribini u Novom Sadu, već i sprečavanje rada i drugih eskstremističkih udruženja među kojima se obično pominje pokret “Obraz”. Generalni sekretar ovog pokreta Mladen Obradović u tome vidi samo deo hajke protiv onih koji drže do svog nacionalnog porekla:
“To je samo jedna u nizu neistina i izraz kampanje koja se kontinuirano vodi protiv srpskih nacionalista, a mene samo čudi zbog čega niko nije tražio zabranu organizacija koja je na primer lepila nalepnice sa natpisom “Streljanje okej” sad aluzijom na streljanje đenerala Draže Mihailovića. To je čisto podsticanje rasne, verske, etničke mržnje i netrepeljivosti i izraz jednog krajnjeg nepoštovanja, najblaže rečeno, prema srpskom narodu i njegovim tekovinama.”
Filmski reditelj Dušan Makavejev, koji se u svojim delima bavio različitim ispoljavanjem ideoloških ekstremizama smatra, da neonacistička udruženja u Srbiji predstavljaju autohtonu pojavu koja svoje uporište nalazi i u političkoj istoriji:
“To sve ima neku narodnjačku čestitku ili neku drugu boju što je ipak nešto vrlo naše. Postoji u svim mogućim oblicima i to stalno se događa i negde se zaustavlja, negde se samo gasi i tako dalje. Ali ovo ovde to je jedna nova generacija, jer oni ne liče sad kao neki ogorčeni ljudi koji su došli s fronta pa razočarani. Ne samo su zaslepljni, vrlo stravstveni su i ubeđeni i oni su se odmah predali, nisu pružali nikakav otpor. Pamtim vrlo dobro ne samo četnike i partizane nego i ljotićevce koji su bili aktivni saradnici Nemaca i koji su bili apsolutno besprekorno odeveni i vrlo doboro organizovani i zastrašujuće koordinirano delovali. Nije ih bilo mnogo, oni su pomagali na onim masovnim streljanjima i mi imamo taj jedan ogranakak politički u našoj političkoj istoriji, sad nam se on vraća. Kod nekih naših političara se vrlo diskretno pojavljuje, oni to dobro kriju.”
Čak i kada se najviši predstavnici državnih organa u Srbiji deklarativno ograđuju od fašističke ideologije, to ipak nije dovoljno da bi se zaustavila dalja fašizacija ovog društva – smatra profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jasna Šakota:
“Jačanje fašističke ideologije u Srbiji, njeno zaista otvoreno pokazivanje je vrlo opasno. To što se desilo u Novom Sadu to uopšte nije usamljen događaj, takvih događaja ima i u Beogradu, ima i u drugim gradovima Srbije ali se meni čini da je mnogo opasnije od toga u stvari ponašanje sadašnje vlasti prema fašizmu. Država deluje vrlo ne ozbiljno kada pogledate mehanizme sa kojima poseže ta ista vlast kada se desi ovakav jedan incident. Naime, tada vidite da je ovo neozbiljna država koja pre svega nema policiju u svojim rukama niti ima sudstvo u svojim rukama. Jer ako hapsite pa onda kažnjavate iste te srspke fašiste sa hiljudu dinara prekršajne kazne pokazujete u stvari da samo medijski pokušavate da ovu Srbiju predstavite kao ozbiljnu zemlju, e onda se nalazite u situaciji da nema govora o tome da su u uzmaku fašističke idealogije i neke slične koje su isto tako pogubne kao i ova.”
