Dostupni linkovi

logo-print

Šta čini Srbija na Dan borbe protiv fašizma?


Srbija je danas jedna od zemalja u tranziji koja još uvek nije ni počela kao država da se suprotstavlja pojavama koje su usmerene protiv različitosti, objašnjava za naš program Sonja Biserko, predsednica Helšinskog odbora za ljudska prava u Srbiji:

“Pre svega imam u vidu taj radikalni nacionalizam koji je nažalost uzeo maha posle izbora 2003. Znači, ne samo da su pobedile desničarske partije, nego su ultranacionalisti u formi raznih grupa kao što su Obraz, Justin Popović, i mnoge druge veoma bliske Srpskoj pravoslavnoj crkvi dobile dominirajuće mesto u medijskom prostoru i u kulturnom i javnom životu.”

A za kakve se ideje zalažu neke od tih grupa pokušao je da sazna naš dopisnik iz Bora Dejan Radulović u razgovoru sa jednim od skinhedsa koji je želeo da ostane anoniman:

“Imaš više grupa, od šarpa nacionalista, ortodoksa, nacista, hamera, pa komunista, hantera, zavisi kako koja grupa se zalaže. Ja koji sam zdrav, koji pripadam... to se zalaže za Srbiju - znači, Karlovac, Ogulin, Virovitica, Srbija velika, obnova duhovna naroda, pravoslavlja.”

Kakava je tvoj stav recimo prema romskoj nacionalnoj manjini?

“Oni treba da se resocijalizuju, znači da ne šetaju konja po sred Knez Mihailove, da ne prosjače, da nisu prvljavi, da ne šire zarazu. Ako može da se resocijalizuju zašto da ne, ako ne nek se... otkud znam, nek idu u Indiju.”

Dan borbe protiv fašizma u Srbiji će obeležiti samo nevladine organizacije kojima se pridružila tek po koja opoziciona partija. Građanski savez Srbije ukazao je da fašizam u Srbiji ali i u celom regionu nije u potpunosti pobeđen. Pogubne manifestacija ove ideologije nalazi se svuda oko nas, u govorima političara, medijima, na fasadama građevina širom Srbije, ali i za skupštinskom govornicom, ocenio je u saopštenju GSS. Žarko Korać, lider Socijaldemokratske unije, partije koje se pridružila nevladinoj organizaciji Žene u crnom u akciji “Proterajmo fašizam zajedno”, kaže da naše društvo ima mnogo razloga da se ponovo bavi temom fašizma, da protestuje i da se aktivno bori.

“Mislim da naše društvo u potpunosti je zaboravilo smisao borbe protiv fašizma. Dakle, ako se to samo gleda kao jedna istorijska pojava onda je to pogrešno. Fašizam označava jedan skup ideja, jednu mržnju, netoleraciju, rasizam, antisemitizam, ubilački nagon, pravo da se ubijaju ljudi druge vere, druge nacije bez obzira na osnovne ljudske vrednosti. Dakle, mislim da je naše društvo to zaboravilo.”

Na drugoj strani, pak, Čedomir Antić, funkcioner vladajuće G 17 Plus i istoričar, kaže da ako bi se borba jedne demokratske vlasti protiv nedemokratskih ideja svela samo na jedan dan, da bi bila dugoročno izgubljena.

“Ja prosto vidim borbu protiv fašizma kao jedan dugoročan proces. Drugo, fašizam u Srbiji ne postoji u onom obliku u kome postoje te neonacističke organizacije u drugim zemljama. Mi imamo tu neku, poput Rumunije, tu neku struju koja se može, eto, biću slobodan pa reći, može da se opiše kao, ne znam, Obraz ili ta neka desnica koja je pravila ove aktivnosti vezane za Srebrenicu, koja je pseudohrišćanska, suštinski je konzervativna. Država protiv toga mora da se bori, ali nije posle 2003. godine počeo nastup toga već posle 2000. godine. Poznato je da je Obraz dugo vremena stvaran i kreiran kao protivteža Otporu i upravo je Obraz najveći nastup imao u vreme vlade Zorana Đinđića odnosno Zorana Živkovića.”

Grupa intelektualaca je nedavno potpisla pismo u kojem skreće pažnju na oživljavanje negativnih pojava i radikalizaciju u Srbiji. Za Borku Pavićević, direktorku Centra za kulturnu dekontaminaciju, jednog od potpisnika tog pisma, mnogi događaji otvaraju mogućnost za delovanje desnih grupa a samim tim i udaljavanja od antifašizma.

“Većina ulica koje su imale bilo koje obeležje junaka ili boraca iz antifašističkog perioda ili civilnog pokreta iz Drugog svetskog rata da se ona menja pa da se onda kroz to vidi restauracija toga što ljudi vole da kažu progonjenim građanstvom, onda, ja sam skoro videla u jednom udžbeniku za osnovne škole gde se propaganda Trećeg rajha stavlja bez ikakve citatologije odnosno bez ikakve obrade, mislim bez ikakvog kritičkog stava. Onda bi proslava Dana antifašizma u Moskvi sa tamo jugoslovenskom zastavom na četvrtom mestu i apsolutnim nereagovanjem ove sredine na to što je nekoć bila, odnosno čemu je pripadala. Drugo, neodlazak jugoslovenske delegacije na obeležavanje Dana protiv genocida u Aušvicu.”
XS
SM
MD
LG