Dostupni linkovi

logo-print

Različite reakcije na napad


Dok pojedini albanski lideri sa juge Srbije, poput predsednika opštinske Skupštine Preševo i Demokratske partije Albanaca Ragmi Mustafe optužuju opozicionu Partiju za demokratsko delovanje i gradonačelnika Preševa Rizu Haljimija da stoje iza pisma nepoznate albanske jedinice “Crna senka”, i poziva srpskim vlastima da “jednom zauvek sklone ruke sa Kosova”, sam Riza Haljimi u razgovoru za Radio Slobodna Evropa demantuje svoju umešanost u ovaj događaj kako bi, navodno, blokirao zahteve za njegovu smenu, uz napomenu da je reč o pojedinačnom incidentu:

“Mislim apsolutno nema nikakve veze sa onim da je to nešto povezano sa izjašnjavanjem 20. novembra u Preševu oko opoziva predsednika Opštine, a nažalost, znači još ima tu izgleda frustriranih pojedinaca koji preko ovakvih incidenata stavljaju do znanja da nam je situacija još uvek rovita.”

Analitičari u Beogradu ističu u prvi plan gotovo unison zahtev političkih predstavnika Albanaca sa juga Srbije da se prilikom pregovaranja o Kosovu uzmu u obzir i njihovi interesi i zahtevi. Nenad Vasić je ubeđen da je insistiranje na jedinstvenoj albanskoj delegaciji u pozadini najnovijeg incidenta:

“Militantno otuđeno krilo bivše UČPMB na neki način hoće da vrati u fokus međunarodne agende, njihovo teritorijalno pitanje koje za sada ne nailazi na pozitivan odjek među kosovskim Albancima. Dakle, suština problema je u nerazumevanju međunarodnih propozicija koje je proklamovala pre svega Kontakt grupa, da ne može doći do promene granice ili tretiranja tih pitanja van trenutno utvrđenih pravila ponašanja koje su naložene zvaničnom pregovaračkom timu kosovskih Albanaca.”

Ministar za ljudska i manjinska prava i šef Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić smatra da je pokušaj uključivanja pitanja juga Srbije u razgovore o budućem statusu Kosova u potpunosti neprihvatljivo:

“To je stanovište i međunarodne zajednice da će se problem Kosova rešavati kroz pregovore koji će trajati po svoj prilici do godinu dana, a da će se problem juga Srbije rešavati po planu koji je već usvojen i prihvaćen u međunarodnoj zajednici a to podrazumeva demokratizaciju Srbije, ekonomsko i socijalno ulaganje, i to podrazumeva dalju integraciju albanske zajednice. Ja moram da kažem da mi nismo zadovoljni sa tim procesom i tu država mora da učini više. Spominjao sam često taj podatak poslednjih dana da je neprihvatljivo da mi od sedam sudija u Bujanovcu nemamo nijednog Albanca.”

Riza Haljimi ne negira da postoje zahtevi za uključivanje pitanja Preševske doline u korpus razgovora o statusu Kosova:

“Ima dosta suštinskih pitanja koja se moraju rešavati na relaciji Priština-Beograd i da li će se uopšte u paketu rešavanja statusa Kosova uključiti i ova pitanja to je stvar procena i međunarodnih institucija. Po meni dosta tih stvari bi bilo praktičnije da se u ovom procesu uključe kao što je na primer visoko obrazovanje, ali sve je to u sferi politike i apsolutno mislim da niko ozbiljan ne može da opravda da se preko incidenata može uticati na tok sledećih događaja.”

Nenad Vasić kaže da bi izlazak u susret zahtevima Albanaca sa juga Srbije na neki način išlo u prilog predstavnicima Srba sa Severa Kosova:

“Međutim to neće sigurno naići na pozitivan odjek kod albanskog pregovaračkog tima, koji će svakako to da postavi kao moguće pitanje ali za sada kakvo je unutrašnje raspoloženje u albanskom pregovaračom timu to je nemoguće s obzirom da oni hoće striktno da ispoštuju proklamovane principe kontakt grupe.”

Zato zahtevi Albanaca sa juga Srbije o ulasku u jedinstveni albanski pregovarački tim za sada nisu realni, smatra Vasić:

“Iz prostog razloga što to za sada neće ni srpska niti albanska strana u pregovaračkom procesu, ali možda se to i postavi u jednom trenutku kao dominantno pitanje u zavisnosti od toga kako se bude razvijao pregovora oko definisanja budućeg statusa Kosova.”
XS
SM
MD
LG