Mada je nakon polivanja vodom, svakojakih uvreda, otvorenih pretnji pa i fizičkih obračuna, postalo očigledno da je parlamentarni životu u Srbiji već odavno preuzeo jezik i ponašanje ulice, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić nedavno je u parlamentu Srbije i Crne Gore demonstrirao da se može otići i korak dalje od svega onoga što je već viđeno. Reagujući na predlog ministra spoljnih poslova državne zajednice Vuka Draškovića da se ratifikuje Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju i Crnu Goru, Tomislav Nikolić se obratio poslanicima i predsedniku parlamenta Zoranu Šamiju sledećim rečima:
“E, ovakvo govno od čoveka ste vi izabrali za ministra.”
“A sad stvarno nema smisla.”
“I možda je dobra što je Srbija čula kakvog ministra ima. Vas opominjem gospodine Šami, uživali ste dok je govorio Vuk Drašković zato što mu ovog puta nije bila tema mlitavi i metiljavi Koštunica, nego se okrenuo na pametne i školovane Radikale.”
Ovakve reči lidera Srpske radikalne stranke, koja beleži stalni porast popularnosti, lingvista Ranko Bugarski doživljava kao nedvosmislenu potvrdu ponovnog jačanja govora mržnje, koji je već dobrano obeležio vreme Miloševićeve vladavine:
“To izgleda strašno i tužno, to nas naravno podseća na sve ove godine kroz koje smo prošli, govora mržnje koji se jedno vreme primiro pa se sada opet razmahao. Ono što je takođe bilo upadljivo jeste ne samo uvreda nego aplauz koji je Tomislav Nikolić dobio. Prema tome ne može se govoriti samo o prostakluku pojedinca nego treba zapravo govoriti o jednom stanju duha u najvišim nacionalnim i državnim institucijama gde taj aplauz pokazuje da dobar deo prisutnih je to dočekalo kao nešto što treba pozdraviti, nešto što zaslužuje podršku.”
Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vlajko Senić, ne skriva razočaranje zbog mlakih reakcija drugih partija, nakon uvreda koje su izrečene na račun lidera njegove stranke:
“Nažalost na naš poziv se zasad odazvala jedino Demokratska stranka i mi se zaista nadamo da će u narednih nekoliko dana i druge stranke demokratskog bloka, pre svega naši koalicioni partneri, jasno da se odrede prema tom primitivnom činu Tomislava Nikolića u Saveznoj skupštini. Naime, ne radi se tu o gospodinu Draškoviću kao predsedniku naše stranke, radi se o ministru inostranih poslova. Nemam dilemu da bi neko drugi kao predsednik skupštine reagovao drugačije i isključio govornicu i oduzeo reč, ali nezavisno od te mlade reakcije gospodina Šamija tim pre što je gospodin Nikolić na uvredljiv način govorio i o predsedniku njegove stranke i premijeru Srbije.”
Funkcioner vladajuće Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec tvrdi sa druge strane da je rekacija predsednika saveznog Parlamenta nakon Nikolićevih uvreda bila sasvim adekvatna:
“Gospodin Šami je odmah reagovao, rekao je da to nema smila. U Parlamentu se tu uvek primenjuje poslovnik, poslovnik je te stvari regulisao. A što se tiče tih kvalifikacija kad neko tako govori, više govori o sebi nego o drugima.”
No veliki deo javnosti Srbije očigledno ne uzima za zlo ni najteže uvrede političkih nestomišljanika, pa lingvista Ranko Bugarski smatra da bi u ovakvim prilikama morali da reaguju i sudski organi.
“Ono što je tu problem čini mi se jeste to da manje-više niko to ne reaguje. Obični ljudi se zgražavaju, međutim, oni koji bi možda bili pozvani nekad, bar, u nekim situacijama zvanično da se time pozabave oni ćute, dakle, tužilaštva, policija i tako dalje. Sve je svakome dozvoljeno, svako može bilo koga da blati, opanjkava, da se služi rečnikom kakvim hoće u svim pa i u najvišim institucijama. To kao da nikoga ne zanima. Dok se to ne promeni bojim se da će ovo ići i dalje jer ne može se očekivati da će spontano to šire gledalište, auditorijum, da izrazi nekakav revolt da ne kažem gađenje. Neka vrsta reakcije nadležnih organa mislim da bi bila umesna.”
“E, ovakvo govno od čoveka ste vi izabrali za ministra.”
“A sad stvarno nema smisla.”
“I možda je dobra što je Srbija čula kakvog ministra ima. Vas opominjem gospodine Šami, uživali ste dok je govorio Vuk Drašković zato što mu ovog puta nije bila tema mlitavi i metiljavi Koštunica, nego se okrenuo na pametne i školovane Radikale.”
Ovakve reči lidera Srpske radikalne stranke, koja beleži stalni porast popularnosti, lingvista Ranko Bugarski doživljava kao nedvosmislenu potvrdu ponovnog jačanja govora mržnje, koji je već dobrano obeležio vreme Miloševićeve vladavine:
“To izgleda strašno i tužno, to nas naravno podseća na sve ove godine kroz koje smo prošli, govora mržnje koji se jedno vreme primiro pa se sada opet razmahao. Ono što je takođe bilo upadljivo jeste ne samo uvreda nego aplauz koji je Tomislav Nikolić dobio. Prema tome ne može se govoriti samo o prostakluku pojedinca nego treba zapravo govoriti o jednom stanju duha u najvišim nacionalnim i državnim institucijama gde taj aplauz pokazuje da dobar deo prisutnih je to dočekalo kao nešto što treba pozdraviti, nešto što zaslužuje podršku.”
Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vlajko Senić, ne skriva razočaranje zbog mlakih reakcija drugih partija, nakon uvreda koje su izrečene na račun lidera njegove stranke:
“Nažalost na naš poziv se zasad odazvala jedino Demokratska stranka i mi se zaista nadamo da će u narednih nekoliko dana i druge stranke demokratskog bloka, pre svega naši koalicioni partneri, jasno da se odrede prema tom primitivnom činu Tomislava Nikolića u Saveznoj skupštini. Naime, ne radi se tu o gospodinu Draškoviću kao predsedniku naše stranke, radi se o ministru inostranih poslova. Nemam dilemu da bi neko drugi kao predsednik skupštine reagovao drugačije i isključio govornicu i oduzeo reč, ali nezavisno od te mlade reakcije gospodina Šamija tim pre što je gospodin Nikolić na uvredljiv način govorio i o predsedniku njegove stranke i premijeru Srbije.”
Funkcioner vladajuće Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec tvrdi sa druge strane da je rekacija predsednika saveznog Parlamenta nakon Nikolićevih uvreda bila sasvim adekvatna:
“Gospodin Šami je odmah reagovao, rekao je da to nema smila. U Parlamentu se tu uvek primenjuje poslovnik, poslovnik je te stvari regulisao. A što se tiče tih kvalifikacija kad neko tako govori, više govori o sebi nego o drugima.”
No veliki deo javnosti Srbije očigledno ne uzima za zlo ni najteže uvrede političkih nestomišljanika, pa lingvista Ranko Bugarski smatra da bi u ovakvim prilikama morali da reaguju i sudski organi.
“Ono što je tu problem čini mi se jeste to da manje-više niko to ne reaguje. Obični ljudi se zgražavaju, međutim, oni koji bi možda bili pozvani nekad, bar, u nekim situacijama zvanično da se time pozabave oni ćute, dakle, tužilaštva, policija i tako dalje. Sve je svakome dozvoljeno, svako može bilo koga da blati, opanjkava, da se služi rečnikom kakvim hoće u svim pa i u najvišim institucijama. To kao da nikoga ne zanima. Dok se to ne promeni bojim se da će ovo ići i dalje jer ne može se očekivati da će spontano to šire gledalište, auditorijum, da izrazi nekakav revolt da ne kažem gađenje. Neka vrsta reakcije nadležnih organa mislim da bi bila umesna.”
