Dostupni linkovi

logo-print

Prioritetno je kako živimo


RSE: Šta se dešava uoči početka pregovora koji nikako da otpočnu? Otkazana je poseta slovenačkom predsedniku Janezu Drnovšeku zbog njegove izjave da je nezavisnost Kosova jedna od mogućih alternativa. Nije ništa tvrdio, ali se to ovde shvatilo vrlo dramatično. Kako to da nam ništa što dolazi sa strane ne odgovara? Šta je ono što se danas dešava oko tih pregovora? Ko tu koči? Kakva je situacija na Kosovu? Kakvo je raspoloženje? Predsednik Srbije, Boris Tadić, je u Boru izjavio da je međunarodna zajednica inicirala razgovore, a on i premijer Koštunica su pozvali na razgovore predsednika i premijera Kosova, ali da zbog nepristajanja sa kosovske strane do dijaloga nije došlo. Šta se dešava?

GËZIM BAXHAKU: Treba imati u vidu da će 24. oktobra biti sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će se razmotriti izveštaj ambasadora Kaja Ejdea na osnovu kojeg je generalni sekretar UN poslao predlog Savetu bezbednosti da jednim predsedničkim saopštenjem podrži početak razgovora o statusu Kosova. Sada je na diplomatiji Srbije i Crne Gore da proceni da li je dobro, ili ne, još pre početka razgovara o političkom statusu Kosova odložiti posetu predsednika Drnovšeka. Svi mogući predlozi i opcije su u opticaju. Naravno da ima predloga, i da će ih biti, koji su manje povoljni za jednu, a povoljniji za drugu stranu. Treba shvatiti da se ipak radi o početku razgovora u kojem, hteli mi to ili ne, i jedna i druga strana imaju dijametralno različite stavove. Imao sam prilike da u agenciji Beta vidim devet tačaka koje je predložio predsednik Drnovšek i koje će Ivo Vajgl, ako ga budu primili u Ministarstvo inostranih poslova, predočiti i kosovskoj i srpskoj strani. Lično nisam video ništa što je problematično i što može dovesti do toga da se otkaže poseta jednog predsednika. Nas niko ne pita za mišljenje. To je stvar političara i oni za to snose odgovornost. Ne bi bilo mudro ni sa jedne strane prve predloge odbijati. Sve alternative treba da budu otvorene za razgovore. U ovih devet tačaka nisam video ništa novo od onoga što su već bili predlozi međunarodne krizne grupe i onoga što su predlozi ostalih učesnika. Nikolas Berns je javno u Beogradu i u Prištini rekao da su nezavisnost i autonomija dve opcije koje su u igri. I jedna i druga strana moraju shvatiti da u predlozima koji se daju neće uvek biti onih koji će oni podržati do kraja u jednoj ili drugoj varijanti. Kosovska strana insistira na punoj nezavisnosti. Prema logici koja je upotrebljena u slučaju predloga Drnovšeka to bi značilo da se ne prihvata nikakav razgovor koji tako nešto podrazumeva. Imao sam prilike da pročitam nekoliko tekstova o tome šta znači - više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Treba ostaviti mogućnosti za razgovore i argumentima razjasniti Ivu Vajglu zašto je za Srbuju neprihvatljiv taj njihov predlog. Dijalog mora postojati. Treba tražiti nešto i na čemu međunarodna zajednica insistira, a to je neko rešenje koje će morati da uvaži i jedna i druga strana, neki kompromis.

RSE: Šta se tebi čini, kao novinaru, kako celukupno stanovništvo Kosova gleda na čitav ovaj galimatijas u kome nikome ništa nije jasno? Zašto ti pregovori ne počinju? Šta će sami građani imati od toga? Kako ti sada izgleda suživot svih koji žive na Kosovu?

GËZIM BAXHAKU: Poznati su stavovi i albanske i srpske populacije na Kosovu. Imao sam priliku da vidim istraživanje jednog engleskog analitičara, kakvi su stavovi građana oko najznačajnijih pitanja na Kosovu. Tu su dijametralno suprotni stavovi. Devedeset devet posto Albanaca smatra da je nezavisnost jedino rešenje. Na srpskoj strani nema ni dva posto Srba koji misle to isto. U ovom trenutku postoje sasvim suprotni stavovi oko toga šta je rešenje. Ono što je dobro za albansku stranu je neprihvatljivo za srpsku, a ono što je dobro za srpsku je neprihvatljivo za albansku.

RSE: Da li je stanje zaista tako nepomirljivo zaoštreno?

GËZIM BAXHAKU: Mislim da su političari doprineli tome da se svako rešenje koje nije puna nezavisnost Kosova na Kosovu shvati kao katastrofa i da se svako rešenje koje ne predstavlja ono što dolazi od srpskih političara na Kosovu shvati kod Srba kao katastrofa. U suštini treba naći neki kompromis. Mislim da su okviri rešenja dati u one tri tačke o kojima se ne može raspravljati: nema povratka na stanje od 1999. godine, nema podele Kosova i nema ujedinjenja Kosova niti sa Albanijom, niti sa bilo kojom drugom zemljom u regionu, nema stvaranja nekih novih država ili saveza. To su tri tačke koje su prihvatljive i u Srbiji. Mnogo se govori o uslovnoj nezavisnosti ili o tome da će Kosovo biti neka treće republika u okviru sadašnje zajednice Srbije i Crne Gore. To su stvari o kojima treba raspravljati. Mislim da treba imati u vidu vrlo jasnu poruku koju sam imao priliku da i lično čujem u Prištini od Nikolasa Bernsa koji je rekao da će se pregovori nastaviti i bez onih koji pregovore napuste. Međunarodna zajednica će doneti odluku i bez prisustva onih koji od pregovora odustanu. U ovom trenutku nikome ne odgovara da bude isključiv. Treba razgovarati o svim pitanjima. Početne pozicije su obično krajnosti, pa se onda argumentima i razgovorima može naći neko rešenje, iako će biti teško jer početni stavovi su izuzetno udaljeni.

RSE: Političari sa obe strane su odgovorni za zaoštravanje pozicija u kojima su i jedna i druga nacionalnost isključive. Samo u isključivosti vide rešenje, a upravo tu rešenja nema.

****

Ne bih se bavila rešavanjem pitanja Kosova, jer mislim da se time bave ljudi koji su nadležni. Dozvolili smo sebi da se ovakvo stanje dogodi i sada tu krizu treba da reše ljudi koji se time bave. Mislim da je odbijanje posete predsednika Drnovšeka iracionalno i jako loše. Mora se razgovarati. Ako je to jedna od opcija, onda tu niko nije isključiv. Predsednik Drnovšek nije rekao da je jedina opcija da Kosovo bude nezavisno. Mislim da nije dobro da nam se ponavljaju stvari. Sve ono što smo videli do 2000. godine, strahovito smo osetili na svojoj koži. Svaki put kada treba da se dogodi neka stvar koja me podseti na nešto što je već viđeno, u sebi doživim užasan bes i nezadovoljstvo i pitam se dokle. Dokle će to sve neko da radi u moje ime? Da li taj neko zna da postoje ljudi koji podržavaju opciju dijaloga? Za to se i lično zalažem kroz projekt koji radim u civilnom sektoru. Projekt je namenjen populaciji mlađih ljudi. Radi se na osnaživanju položaja mladih u periodu tranzicije. Ne mogu da vam opišem poglede dece sa kojima smo razgovarali, a bilo ih je puno. Prosek im je bio 20 godina, a rezultat bez budućnosti. Bavite se time da im vratite optimizam, da vratite decu koja su otišla, da sprečite da deca ne odlaze iz zemlje, a iz dana u dan nailazite na stvari koje su loše i negativne. Vezujem se za mlade ljude jer smatram da oni jesu pogled u svet i da ih treba pratiti. Oni su marginalizovana grupa. Od 1991. godine se bavim nekim ljudskim pravima u svojoj lokalnoj zajednici. Za mene je bio ohrabrujući period od 2000. do 2003. godine. Smatrala sam da treba pustiti stvari da teku svojim tokom i da, uz sve zamerke novoj vladi, pustimo vladu da opravda poverenje i da joj pružimo šansu i mogućnost da naše probleme reši, a da nam se ne dogodi ono što nam se događalo. Na žalost, mi smo i dalje svedoci ubistava, afera i negativnog okruženja. Trudim se da analiziram sve što nam se dešava i dok moje emocije rade, smatram da sam živa. Misija svakog čoveka je da deluje u pozitivnom pravcu. Daću sve od sebe da pozitivno utičem na svoju sredinu i da je menjam koliko mogu. Molila bih političare da misle na svoje građane.

RSE: Obzirom na to kako se stvari ovde odvijaju, ne verujem da iko sluša takve molbe. Pogled bez budućnosti je mračna dijagnoza onoga što se dešava sa Srbijom danas, ne zato što mi to želimo, već zato što je zbog nečega takva situacija.

****

SAMIR IZ DANSKE: Mislim da Kosovo neće biti nezavisno, a sigurno neće biti ni ono što je bilo prije 1999. godine. Mislim da će naći neki kompromis, kao što su našli i kod nas u Bosni. U početku neće htjeti popustiti ni jedni ni drugi ali će pod pritiskom, malo po malo, na kraju i jedni i drugi popustiti.

RSE: Kako vam izgleda sa moralnog aspekta to o čemu političari i s jedne i s druge strane brinu kada kažu da brinu o Kosovu?

SAMIR IZ DANSKE: Mislim da oni ne brinu puno o narodu. Smatram da bi drugi ljudi trebali biti u pregovorima, a ne ovi koji su sada. Mnogi od njih su nacionalno obojeni. Među njima vlada odbojnost. Izuzetno cijenim Čedomira Jovanovića i Batića. Oni bi možda mogli biti objektivni i riješiti situaciju oko Kosova. Mislim da je krajnje vrijeme da političari nađu zajednički jezik bez uplitanja Evropske unije ili Amerike. Trebali bi konačno da se dogovore. Posle ovih pregovora će ipak biti i jedni i drugi nezadovoljni jer će morati da popuste u svojim stavovima. I jedni i drugi traže da dobiju što više.

RSE: Šta vas još tišti?

SAMIR IZ DANSKE: Bio sam zaprepašćen utakmicom Bosna-SCG. Iznenadile su me parole i Beograd. Mislio sam da Beograd nije takav, ali možda Beograđani nisu bili na utakmici.

****

MARKO: Nije Drnovšek kazao to na način kako vi to interpretirate jer bi onda bila besmislica svako otkazivanje posete. On je rekao da je to jedina realna opcija. To je nešto sasvim drugo i čudi me da ne pravite razliku između toga.

RSE: Predsednik Janez Drnovšek je izjavio da je nezavisnost Kosova jedna od opcija. To sam pročitala u agenciji. Moguće je da ste vi čuli širu izjavu.

****

PETROVIĆ: Moj otac je kao dete došao na Kosovo. Kada bih bila neki savetnik predsednika države ili vlade, razmišljala bih ovako: mora se razgovarati. Pitala bih Albance sa Kosova da mi objasne šta to znači nezavisnost. Od koga želite da budete nezavisni? Da li želite da budete nezavisni od Srba koji žive tamo zajedno sa vama? Nikada Kosovo nije bilo etničko, bilo je mešovito. I Albanci i Srbi i svi koji tamo žive, toliko lepo pevaju o Kosovu i vole ga. Na Kosovu su nekada bili natpisi na oba jezika, prvo na srpskom, pa na albanskom. Danas dole živi toliko Albanaca i ne možemo ih terati da pišu na srpskom, ali bih napisala imena prvo na albanskom, pa na srpskom jeziku. Morate da poštujete narode. Nije postojalo ni jedno mesto na Kosovu da nije bilo makar jedne srpske kuće. Dole živi sirotinja i beda. Ljudi moraju da se dogovore da žive zajedno. Dole Albanci moraju da imaju sve u svojim rukama, ali ne mogu ni ljude i parče zemlje da izbace. Moraju da nađu zajednički jezik. Nekada nije bila tolika mržnja. Ne slažem se što naši bojkotuju Drnovšeka. Zašto se ne bi Svetozar Marović sastao s njim i rekao mu da njegova izjava nije na mestu. Drnovšek je dao neku izjavu, ali on nema pravo da se meša u unutrašnjost Srbije. Bojkot ničemu ne vodi. Ako političari ne razgovaraju, tu nema sreće i napretka.

RSE: Ko je kriv što je situacija na Kosovu danas takva kakva jeste?

PETROVIĆ: Kriva je politika i ljudi na vlasti. Greška je Srbije koja je htela na Kosovu da zavede torturu. Oni nikada nisu razumeli Albance. Oni su uvek tražili neku slobodu, a po meni to znači da su se osećali ugroženim.

****

MILOVAN JANKOVIĆ: Ja bih malo o poštenim Norvežanima 1905. godine kada su dobili nezavisnost od Švedske. Tada je rektor univerziteta u Norveškoj održao govor koji je branio Srbiju i Belgiju i njihovo pravo na nezavisnost. Održao je govor o pravu malih naroda i o tome da se velike imperije često zapute u jednom pravcu pa završe u slijepoj ulici. Rusija je zaglibila, pa se vratila i sada ponovo traži svoj put. Mali narodi, kao Norvežani, su se prije 100 godina oslobodili od švedskog diktata, a prije 400 godina od danskog diktata. Norveška je postala veoma ugledna država i može nam biti putokaz u kojem pravcu možemo ići. I mi govorimo o pravima malih naroda i zašto voditi neku politiku krvi i zla. Zašto ne dozvoliti specifičnim malim sredinama da pokušaju da nađu svoj put. Svi smo izgubljeni u vremenu i prostoru. Rusi su bili izgubljeni od revolucije do danas, a tek sada nema gladnih u toj Rusiji.

RSE: Kakav je vaš zaključak?

MILOVAN JANKOVIĆ: Treba da naučimo od racionalnih Skandinavaca kako se rješavaju problemi. I Crna Gora i Kosovo imaju pravo na svoju slobodu i na svoj put. Imaju pravo da traže svoje mjesto u vremenu i prostoru, možda i nama ostalima da pokažu kojim putem da idemo. Ako se Srbija oslobodila od raznih imperija, zašto sada da gradi neke mini imperije koje će da diktiraju pravce malim narodima koji postoje na tim prostorima? Male sredine daju veliki doprinos civilizaciji.

RSE: Da li vi kao posmatrač u današnjoj Srbiji vidite neku političku opciju koja bi mogla da izvede Srbiju na put o kojem vi govorite?

MILOVAN JANKOVIĆ: Na žalost, ne. I to što postoji je toliko sitno da nema šanse na život.

****

ALEKSANDAR IZ BEOGRADA: Ne volim da komentarišem Kosovo. Ono nas je i u istoriji i danas koštalo mnogih grešaka. Sam mit o Kosovu je totalno pogrešan. Tu se slavi jedan od najvećih poraza srpskog naroda u istoriji. Ako imate toliki broj stanovnika koji ne prihvataju Srbiju kao svoju državu i koji predstavljaju remetilački faktor u toj državi, mislim da je mnogo bolje za taj narod koji dole živi, a i za samu državu Srbiju, da se to pitanje reši jednom za svagda. Tamo je ostalo 100 hiljada Srba, a to znači da su i oni sami odustali od te zemlje.

RSE: Šta vas na političkoj sceni Srbije posebno iritira?

ALEKSANDAR IZ BEOGRADA: Prioritetno je kako živimo. Ekonomija bi morala da bude na prvom mestu, kao i uređenje političkog sistema na kome trenutno vlada totalni haos. Postoji pokret koji se zove 5. oktobar i u kome se nalaze ljudi o kojima pojedinačno imam izuzetno visoko mišljenje. Koja je platforma na osnovu koje se ti ljudi ujedinjuju? Tu je Čanak koga interesuje samo Vojvodina i zalaže se za njenu autonomiju, pa i za viši stepen autonomije. Vladan Batić predstavlja jednu demohrišćansko-monarhističku opciju. Vesna Pešić predstavlja građansko-prolevičarsku opciju. Ne možemo se na taj način ujedinjavati. Njihov jedini zajednički imenitelj je to što su protiv ove vlasti. Prošla su ta vremena koja su bila za vreme Miloševića. Na kraju se ispostavilo da je takav način ujedinjenja bila greška. Ostali smo bez Đinđića upravo zato jer su se ujedinjavali ljudi koji nemaju nikakve sličnosti. Treba da se upristoji politička scena u Srbiji. Po meni je logična koalicija demohrišćanske stranke i SPO-a, Demokratske stranke i G17, Liberalno-demokratske frakcije i Građanskog saveza Srbije. Tek onda ćemo imati pravu političku scenu i znaćemo ko se za šta zalaže. Moći će posle izbora da se formira prava vlada.

RSE: Predlažete postizborne koalicije po ideološkom principu.

ALEKSANDAR IZ BEOGRADU: Naravno. To je jedina budućnost i jedino tako možemo da izađemo iz ove kaljuge u kojoj su svi protiv svih i u kojoj su svi sa svima na kraju kada treba formirati vlast.

****

SRBIJANKA IZ PANČEVA: Mit o Kosova nas vuče u prošlost, a udaljava od budućnosti. Rešenje je u budućnosti, a ne u prošlosti. Oni političari koji su se usudili da kažu da je Kosovo izgubljeno, su anatemisani. Znate šta im se događa, a oni bi jedini imali hrabrosti da kažu ono što jeste i što će biti. Da ne pričam o suludoj formuli: više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Ta definicija ništa ne znači. Ja bih da pričam o medijima. Kada pogledamo medijsku scenu sve nam je jasno i kao da smo se vratili u period vladavine Slobodana Miloševića.

RSE: S jedne strane izgleda da nam je sve jasno, ali s druge strane izgleda da nam ništa nije jasno. I u medijima je toliko pretrčavanja da ništa nije jasno.

SRBIJANKA IZ PANČEVA: To je tačno. Zašto ne pravite ovakvu emisiju na medijima u Srbiji? Čini mi se da smo bili mnogo hrabriji u vreme koje je bilo strašnije nego ovo sada. Čini mi se da nema Radija i televizije B92, da ne bih imala šta da gledam i slušam. Ne čitam novine jer većina njih je treš. U njima su sve neke neproverene informacije. Valjda je osnovna stvar da se neka informacija proveri kod najmanje dva izvora da bi se objavila. Opet počinjemo da bojkotujemo nekoga samo zato što se usudio da kaže da je to jedno od rešenja. Zar mi nismo svesni da je to jedno od rešenja? Toliko sam sluđena ovom situacijom da mi ništa nije jasno, a sebe smatram informisanom osobom. Pitam se kako li je onim ljudima koji nisu dovoljno informisani, koji ne čitaju ni knjige, ni novine? Mnogo toga me tišti i o mnogo čemu bih rado pričala. Slušala sam neku vašu anketu o tome koliko se podnose narodi i narodnosti međusobno. Najviše mladih je ispoljavalo agresivnost u odnosu na druge narodnosti. Zar to nije strašno?

RSE: Strašno je, kao što je strašno i to što i vrlo informisane osobe u Srbiji danas ne mogu da shvate šta se ovde dešava.

SRBIJANKA IZ PANČEVA: Sutra da budu raspisani izbori, ne znam za koga bih glasala. Potpuno me zbunila Demokratska stranka. Njen član sam bila donedavno jer su nas terali da obnovim članstvo. Nisam htela to da uradim.

****

RADE IZ SMEDEREVA: Ja sam Srbin sa Kosova. Ne bi bilo možda sporno da Kosovo bude republika, država, ili šta god hoće, ali ne pod ovim uslovima. Živeo sam u Francuskoj, Nemačkoj, u Austriji. Svejedno je gde čovek živi, ali tamo gde živi moraju da postoje ljudski i demokratski uslovi za život. Albanci su dali sami sebi autogol ponašajući se vrlo ružno prema ono malo Srba što je ostalo. Trebali su biti malo promućurniji. Primenjivali su silu, kao što ju je i Milošević primenjivao. Da su znali da pridobiju Srbe i ostale narode koji žive na Kosovu i Metohiji, verovano bi bilo više ljudi za opciju nezavisno Kosovo. Pod ovim uslovima i ja moram da kažem NE. Imali su fenomenalnu priliku da nauče kako ne treba raditi. Imali su silu, tenkove, režimski sistem, ubistva. Ako se nešto rapidno ne promeni u svesti naroda, nemoguće je očekivati od Srba da pristanu na albanske uslove.

RSE: Nadajmo se da neće tako biti i da će ovi pregovori, kada god počeli i gde god otpočeli, doneti neko rešenje koje će ići u korist građanima koji žive na Kosovu.

****

JOVAŠEVIĆ SVETOMIR IZ KRUŠEVCA: O Kosovu se mnogo priča, ali će biti onako kako tata kaže. Političari se prepucavaju ne bi li neki poen ulovili. Kod nas vlada neki stereotip, kao da su Albanci pali s Marsa i izvršili invaziju na Srbiju, uselili se na silu i počeli da isteruju Srbe. Nigde u istoriji nisam pročitao da su oni neki ratnički narod. U najnovijoj knjizi Zlatno runo vidim da se pominju i nekoliko vekova pre Hrista. Na tom terenu je jači terao slabije. Uvek je u medijima kružila neka aferaška politika koja je nanosila mnogo štete. Mislio sam da će se ova današnja garnitura otarasiti tog balasta. Drnovšeka izuzetno cenim kao čoveka i intelektualca, kao sposobnog ekonomistu. Toliko su ga ocrnili u Srbiji da mu sada svaka šuša može reći šta hoće. Setimo se samo koliko je on već godina u vrhu političke scene. Od Slovenije je napravio zemlju bolju od Švajcarske. Verujem da je izjava koju je dao totalno benigna, a samo je koristi srpska politička elita. Dirati sada Slovence, može samo politički neznalica. Oni se pitaju, oni odlučuju, oni su u vrhu.

RSE: Mislite da odlaganje posete Janeza Drnovšeka od strane Svetozara Marovića i ovdašnjih zvaničnika neće doneti ništa dobro u ovoj situaciji Srbiji?

JOVAŠEVIĆ SVETOMIR IZ KRUŠEVCA: To će ipak da istera iz koloseka jedini normalan put jer mi smo sa Slovencima imali jako lepe odnose. Mogli smo doživeti neku korist od toga. Mogli su nam služiti kao uzor. Oni imaju prijateljska osećanja prema nama.

****

RSE: Portparol Demokratske stranke, Đorđe Todorović, izjavio je da je otkazivanje posete slovenačkom predsedniku Drnovšeku posle njegove izjave da je nezavisnost Kosova jedna od opcija ''normalna reakcija jedne normalne države na predlog njene dezintegracije''.

Za DSS je reagovao Vladeta Janković, savetnik premijera Srbije i ocenio da je otkazivanje posete slovenačkom predsedniku Drnovšeku posle njegove izjave da je nezavisnost Kosova jedna od opcija, oštar ali pravedan i blagovremen potez.

****

NICI IZ LONDONA: Srbija se uvek žalila da Kosovu svakog dana plaća po milion maraka. Sada žali što će Kosovo jednoga dana da dobije svoju nezavisnost. Pitam se da li će se Srbija okrenuti na ono staro, ili će gledati napred? Slovenci su toliko daleko otišli na Balkanu da ih ni jedna zemlja neće moći stići. Ne znam zašto se Srbija ne ugleda na Slovence. Za koji dan i Hrvatska će u Evropsku uniju, a Srbi tvrdoglavo pričaju samo o Kosovu. Kosovo se odcepilo od Srbije 1999. godine. To narod shvata. I političari to shvataju, ali ne smeju to reći.

RSE: Zvaničnici u Srbiji su ponovo pokazali talent da prave probleme građanima Srbije tamo gde ih niko nije očekivao, niti gde ih mora biti. Nadam se da je ova greška ispravljiva.

****

MIRKO VOJVODIĆ IZ ČIKAGA: Od rođenja pa do svoje 15. godine sam živeo na Kosovu. Za to vreme sam dobro upoznao Albance. Među njima je bilo dobrih ljudi, ali ne mogu da se otmem utisku da sam svakodnevno bio prisutan ubistvima i silovanjima. Oni su upadali u naše kuće i zato sam kao treće dete morao da napustim taj grad jer nam je život bio ugrožen. Naše devojke i žene su silovali. Nas su ubijali. Govorim o centru grada, o osvetlenoj ulici. Konstantno su nam lomili prozore i pucali na kuću. To je bilo oko 1975. godine. Takvim ponašanjem su izazvali pobunu Srba i, na žalost, dobili smo Miloševića.

****

SAMIR IZ NJEMAČKE: Političari se najviše bore za svoju stolicu. U Bosni i Hercegovini se bore oko toga koliko će biti Srba, koliko Hrvata, koliko Muslimana u toj vladi, a niko ne gleda šta je sa narodom i kako narod živi. Mi smo svi ista sirotinja. Svi smo mi za reformu, dok političari nisu. Oni samo gledaju sebe.

RSE: Očigledno je da se sa ovim stavom slažu svi.

****

VOJA: Kod nas se postavlja pitanje slobode. Kod nas je ugrožena sloboda. Imamo zakon o informisanju, a vi novinari ne možete da dođete do informacija jer nam je sloboda ugrožena. Niko ne poštuje pravo ljudske slobode.

RSE: Šta je za vas sloboda?

VOJA: Za mene je sloboda da mogu da poštujem svoje običaje, jezik, da mogu da razgovaram u Srbiji i na engleskom. U Beogradu ne mogu da nađem udžbenik albanskog jezika. Ne mogu da nađem knjigu iz Bosne, iz Hrvatske, ili iz Crne Gore.

****

SLOBODAN: Slažem se sa izjavom gospodina Drnovšeka. U ono vreme kada smo Slovence nazivali konjušarima, oni su bili 2,5 puta ispred Srbije. Sada su ispred Srbije 15 puta, a mi nikako da izvučemo pouke. Trebamo biti realni, a ne živeti u mitu i nekim željama. Gospodin Vlasi je rekao da niste hteli nas koji smo za Jugoslaviju, pa ste dobili nacionaliste. Koja to sila može držati jedan narod koji je 100 posto protiv toga da bude sa Srbijom? Ustavom iz 1974. godine Kosovo je dobilo autonomiju. Kosovo je prevashodno bezbedonosno pitanje. Tamo bi bili stalno nemiri. Kako bi se Kosovo moglo ekonomski obezbediti jer Srbija i ovako, jadna i siromašna, bi morala izdvajati ogromna sredstva za Kosovo. Za 20-30 godina, u slučaju da Kosovo bude u sastavu Srbije, Albanci bi bili većina. Da li bi smo pristali na to da načelnik Generalštaba bude Albanac? O tome se ne razmišlja.

****

MIRJANA: Mene najviše tangira ekonomsko pitanje. Stigla je misija MMF-a u Beograd. Počele su u Beogradu tehničke konsultacije oko pregovora za reviziju javnog budžeta. Kažu da penzioneri i zdravstveni radnici treba da podnesu teret, da se skreše javna potrošnja. Pitam se zar medicinskoj sestri sa 200 eura, ili lekaru sa 300 eura, ili penzioneru treba smanjiti platu ili penziju? Pre neki dan sam pročitala grafit na jednoj osnovnoj školi ''Ko uči znaće, ko krade imaće''. Mislim da oni ljudi koji imaju kuće od 200 ili 300 kvadrata, koji imaju džipove i dobra auta, kao i razni profiteri to nisu zaradili od plate. Sa dve fakultetske plate možete danas samo da preživljavate.

****

DRAGICA: Mislim da je predsednik Drnovšek izjavio da je jedino realno rešenje nezavisno Kosovo. To bih pre podržala jer mi je muka od alternativa. Da su se Slovenci svađali oko teritorija na koje verovatno pretenduju, ne bi do danas stvorili državu koja je ušla u Evropsku uniju. Imaju jaku ekonomiju i danas prihvataju međunarodnu arbitražu u vezi sa nekim spornim teritorijama sa Hrvatskom. Celog života smo izdvajali za Kosovo. Slovenija je do Titove smrti izdvajala, pa je prestala. Mi smo krivi što smo u to ulagali. Međunarodnoj zajednici bih predložila kompromis. Neka izračunaju kolika je teritorija Kosova i Metohije u kvadratima, pa neka je podele sa brojem stanovnika. Teritorija koja pripadne Srbima neka budu neka zavisna autonomija. Teritorija koja pripadne Albancima neka budu nezavisna autonomija. To je jedino rešenje. Ja bih svakom selu dala nezavisnost. Neka svi budu nezavisni, neka svi budu države.

****

MLADEN: To što je rekao Drnovšek je tako dobro došlo našim političarima kao da su to sami poručili. Njima treba dežurni krivac u slučaju neuspeha pregovora. To je ona parola - ko nije sa nama, taj je protiv nas. Komunistička partija je još 1928. godine na svom kongresu obećala Albancima da će sve Srbe i Crnogorce proterati sa Kosova i Kosovo priključiti Albaniji. To niko ne pominje, a oni su to zakuvali. Ćutali su o tome. Zašto mi toliko plačemo za Crnom Gorom? Ako hoće samostalnost, neka im je. Nama to smeta jer ne bi smo imali izlaz na more. To nas žulja. Država koja nema izlaz na more je manje značajna.

****

BLAGOJE: Predlažem vam da napravite nekoliko emisija na temu šta nam je učinio komunizam i komunisti. Mislim da nas ni Turci nisu tako uništili kao komunisti. Za vreme Turaka smo bar imali osećaj ko smo i šta smo. Komunisti su nam to na perfidan način uspeli da unište. Vaša radio stanica ima komunističku propagandu. Pogledajte ko je sada u nevladinim organizacijama? Sve su to bivši sekretari Komiteta koji su se gurali da preko Komiteta postignu ono što nisu mogli da postignu kao stručnjaci i intelektualci.

****

SLUŠALAC IZ NORVEŠKE: Vaša emisija je jedna od boljih jer su vaši gosti, slušaoci. Mislim da je potez oko Drnovšeka loš i sraman i da bi neko trebao podnjeti ostavku. Političari su govorili da ako izgube Kosovo, pripojiće Republiku Srpsku. Smiješne su tako neodgovorne izjave prema jednoj neovisnoj i priznatoj susjednoj državi. Prije ili kasnije nešto će se desiti sa Kosovom. Srbija bi trebala da se okrene prema resursima koje ima, ekonomiji, privredi, standardu ljudi jer se sve druge granice i barijere brišu. Halabuka je podignuta da bi se našao novi krivac za Kosovo. Kada god se nešto desi u Srbiji, traži se uvek neka nova tema i ništa se ne rješava.
XS
SM
MD
LG