Dostupni linkovi

logo-print

Cvjeta štampanje knjiga haškog bjegunca


Da interes za literarne poduhvate najtraženijeg haškog optuženika Radovana Karadžića postoji, svjedoči činjenica da se njegove knjige mogu pronaći na uličnim štandovima u Banjoj Luci. Posljednji Karadžićev roman, “Čudesna hronika noći”, pojavio se i na nedavno održanom sajmu knjige u glavnom gradu RS-a. Iako je neka Karadžićeva djela izdao tzv. međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću, njegov brat i član odbora Luka Karadžić tvrdi da ne zna ko stoji iza najnovijeg Karadžićevog književnog poduhvata, koji treba da se promoviše u Požarevcu:

“Nemam pojma ja, ni ko predstavlja tu navodno knjigu njegovu, ni kakva je promocija, ni koje knjige, ništa stvarno ne znam. Da li je to autentično, da li je to neka provokacija, nemam pojma o čemu se radi. Stvarno od ovih naših prijatelja bližih niko ništa ne zna.”

Ipak, izdavanje Karadžićevih knjiga prvenstveno je stvar biznisa, a ne politike, smatra većina sagovornika Radija Slobodne Evrope. Sociolog analitičar Ivan Šijaković smatra da Karadžićevo ime mnogi eksploatišu zbog zarade, ali i dodaje:

“Sa druge strane, to je jedna grupa ljudi koja još uvek želi da drži u vrhu tu tenziju i tu priču o Karadžiću, jer ako se zaboravi na taj način, on će polako početi da pada u zaborav. A ovo su zgodne prilike da se stalno dodaje ta atmosfera i doleva ulje na vatru, kako bi se rasplamsavalo i dalje reklo: ’Eto tu je on, piše on, ne možete mu ništa’, itd. Dakle, više je to jedna takva politička poruka te grupe ljudi koja podržava takvog jednog čoveka, a menje je zaista vrednost neka književna, manje je to kulturni događaja, manje je to i koliko će to izazvati neki politički efekat. Više je tu reč o jednoj provokaciji.”

Predsjednik Udruženja izdavača RS-a Nenad Novaković objašnjava da publicitet Karadžićevim knjigama daje određena nota zabranjenog:

“Da se o tom Karadžiću ne priča koliko se priča, niko ne bi ni te knjige čitao. O književnim umjetničkim vrijednostima je diskutabilno pričati, one su prije svega politikantstvo i što više ih branimo, sve više nalaze čitaoca. Poznata je priča da nešto ako želimo da proturimo u izdavaštvu kažemo da je to zabranjeno - i ono dalje ima svoj život.”

Miodrag Živanović, profesor na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci, smatra da je Karadžićeva čitalačka publika malobrojna i prilično definisanog profila:

“Čini mi se da se tu dominantno radi o biznisu i da se na takvim incidentnim izdanjima, kad je riječ o javnosti i domaćoj i stranoj, pokušava nešto zaraditi. Tako da mislim da inače ta knjiga teško da će imati veći krug čitalaca, osim onih koji su i dalje ostali u tom demode i anahronom načinu mišljenja i odnosa prema stvarnosti.”

*****

U Srbiji je ovih dana objavljena još jedna knjiga nekadašnjeg lidera bosanskih Srba koji je optužen za najteže ratne zločine Radovana Karadžića koja nosi naziv - "Pod levu sisu".

Nakon proznih radova "Sitovacija" i "Čudesna hronika noći" koje je Radovan Karadžić objavio u Srbiji dok je za njim tragala čitava međunarodna zajednica, književni opus ovog haškog begunca uvećan je zbirku poezije koja se zove "Pod levu sisu". U ediciji književne zajednice "Veljko Vidaković" iz Niša upravo se pojavio ovaj izbor iz Karadžićeve poezije u kome se nalaze neke stare pesme, ali i radovi koji ukazuju da nekadašnji lider bosanskih Srba koji je optužen za najteže ratne zločine i dalje nesmetano piše. Urednik ovog izdanja, profesor Niškog univerziteta Slavoljub Obradović tvrdi, da ova knjiga nema nikakve političke konotacije:

"Knjiga nije političkog karaktera, to nije zbornik njegovih političkih govora, nastupa, itd. Nikakve političke konotacije ne stoje kada je u pitanju poezija Radovana Karadžića niti se one mogu povezati za ono što je poezija Radovana Karadžića."

Koliko god je objavljivanje novih naslova Radovana Karadžića postala poslednjih godina u Srbiji neka sasvim uobičajena pojava, još uvek se mogu čuti glasovi onih koji upozoravaju da je ta činjenica dokaz o nekoj vrsti društvene patologije i nesposobnosti da sagleda razmera počinjenih zlodela, o čemu smo razgovarali sa književnikom Vidosavom Stevanovićem:

"Spolja posmatrano ona izgleda nenormalno. Iznutra posmatrano bojim se da se mnogi ljudi mire sa tom nenormalnom situacijom, sa tom patologijom kulture. Mislim da on kao pesnik ne zavređuje nikakvu pažnju. Koliko ja vidim stvari ne radi se o štampanju knjiga izvesnog čoveka na šta svako ima pravo. Radi se o podstrekivanju mita, o širenju mita o jednom čoveku optuženom za najteže ratne zločine. Znači radi se o jednom potpuno vankulturnom ili antikulturnom elementu."

Sa poetskom zbirkom Radovana Karadžića "Pod levu sisu" najpre se upoznala publika u Nišu, gde je i objavljen ovaj naslov, ali je planirano da se prva javna promocija održi u Požarevcu. Direktor požarevačkog Narodnog muzeja Dragan Jacanović kaže, da se nije mnogo dvoumio oko toga da upravo ova ustanova predstavi Karadžićevu knjigu:

"Ja ne vidim nijedan razlog zbog čega se knjiga pesama Radovana Karadžića i poetika tog srpskog pisca ne bi promovisala u Narodnom muzeju ili u drugim kulturnim ustanovama u zemlji Srbiji. Srpski pesnik Radovan Karadžić nije osuđen kao ratni zločinac. Onog momenta kad evropski sud ili naš sud donese presudu da je Radovan Karadžić ratni zločinac, nikom normalnom u zemlji Srbiji neće pasti na pamet da promoviše njegovo delo."

Naravno sudovi nisu u prilici da donesu presudu o Karadžićevoj krivici zato što on već godima beži od domaće i međunarodne pravde. Stoga direktor Centra za kulturu u Požarevcu Gordan Bojković, koji se nedavno oštro usprotivio ideji da se časopis "Braničevo" koji objavljuje ova kuća bude posvećen književnom delu Radovana Karadžića, smatra da Karadžić više nije pisac, već samo krajnje sporna politička fugura:

"Ako je pozvan na sud neka ide. To je pravo mesto da se dokaže, da se pobije, ili potvrdi određena tvrdnja. Prema tome, smatram da gospodin Karadžić bez ikakvog pritiska, bez ikakvog zahteva, bez ikakvih molbi svoje supruge, klera ili Republike Srpske odnosno Srbije, treba da ode ukoliko zaista voli srpski narod i da pekine da taj narod isti drži taocem sopstvene ličnosti i svog sebičluka. Što se tiče njegovog predstavljanja kao pesnika, ja bih voleo da pitam ljude koji ga kao pesnika predstavljaju trenutno u Požarevcu koliko stvarno zbirki pesama Radovana Karadžića znaju. Ne vidim zašto ga sada predstavljati kao pesnika. Danas, moramo priznati da je vrlo licemerno Radovana Karadžića proglasiti za bilo šta sem za političku ličnost."

Stoga pisac Vidosav Stevanović smatra da odsustvo nekog ozbiljnijeg otpora objavljivanju knjiga Radovana Karadžića u Srbiji, predstavlja neku vrstu saučestvovanja sa likom čoveka koji je postao simbol za najveća zla koja su počinjena na ovim prostorima.

"Bojim se da ni oni poslednji ostaci kulture nemaju dovoljno snage da se suprotstave bar javnom reči, protestima, kritičkim argumentima, pojavi kao što je sistematsko štampanje jednog lošeg pisca. Što je još gore od svega braniti čoveka optuženog za najteže ratne zločine, može biti saučešće u zločinu ili u opravdanju zločina. Izgleda da to jedino nije jasno srpskim vlastima, srpskim političarima, a bojim se i srpskoj javnosti."
XS
SM
MD
LG