Sjedinjene Države nisu nikada izgubile interes za zapadni Balkan. Dovoljno je sagledati koliko je velika baza Bondstil kod Uroševca. To je jasna poruka da Amerika nije napustila to područje, ističe za Radio Slobodna Evropa Alesandro Rota, regionalni ekspert u Centru za međunarodne političke studije (CESPI) u Rimu.
“Mislim da smo svjedoci približavanja ključnog momenta za Kosovo i region i da se glas Sjedinjenih Država sve snažnije čuje. Politika SAD i Evropske unije se upotpunjavaju. Dodatni razlog za američko prisustvo na terenu je što narod Kosova na osnovu svježih iskustava osjeća da su SAD mnogo pouzdaniji partner. To ne umanjuje činjenicu da strateški horizont za cijeli region ostaje pristupanje Evropskoj uniji.“
RSE: U sedmici u kojoj su Hrvatska i Srbija i Crna Gora otvorile novu fazu odnosa sa Evropskom unijom, nimalo slučajno Stejt Department je upozorio da će blokirati put ovih zemalja u NATO ukoliko ne izruče preostale haške bjegunce. Zašto su poruke iz Vašingtona oštrije?
ROTA: Ne mislim da postoje razlike između SAD i Evropske unije. Kada govorimo o širenju NATO-a i budućem širenju Unije, podrazumijevamo veoma različite procese. Najnoviji signali iz Brisela su dio kompleksnog nastojanja da se region približi Uniji i ti signali su veoma pozitivni. To što je stav Amerike tvrđi, kada je riječ o NATO-u i o pitanju haških bjegunaca, je dio usaglašene strategije. Smatram takođe da su Brisel i Vašington dobili signale da će se oko haških bjegunaca nešto uskoro promijeniti. Zahvaljujući tome je deblokiran zastoj, pa su Hrvatska i Srbija i Crna Gora dobile zeleno svjetlo Evropske unije.”
RSE: Kako tumačiti činjenicu da je Srbija i Crna Gora započela pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju, iako su najozloglašeniji ratni zločinci još na slobodi?
ROTA: Jedno od mogućih objašnjenja, kada je u pitanju zvanični Beograd, jeste da Evropska unija nastoji da bude darežljivija, imajući u vidu ono što se dešava na Kosovu. Evropa, dakle, nudi veću mrkvu kako bi uključila Beograd na što konstruktivniji način u rješavanje pitanja Kosova. Ovo je dosta rasprostranjeno nagađanje. Možda ima i drugih razloga i mnogo složenijih objašnjenja, ali mislim da je potez Unije svakako pozitivan, jer pokušava da ponudi podsticaje .”
RSE: Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren izjavio je ove sedmice u Beogradu da bi u slučaju nezavisnosti Crne Gore proces pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju trebalo početi ispočetka, što su analitičari protumačili kao još jedan signal dvadesetpetorice u korist očuvanja Državne zajednice.
ROTA: Što se tiče Državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno Solanije, kako se često kaže u regionu, smatram da Evropska unija nije djelovala nedvosmisleno, jer je pomogla nastanak Državne zajednice i potom pokažala dosta fleksibilnosti, prihvatajući pregovore sa Beogradom i Podgoricom po dvostrukom kolosjeku. To je dalji pokazatelj da bi za sada bilo teško savladati proces crnogorske nezavisnosti. Jedan od razloga je što se u Evropskoj uniji procjenjuje da je Crna Gora podijeljena oko tog pitanja, pa tako ne treba otvarati još jedan delikatni front. Mislim u svakom slučaju da će ubuduće biti prostora za fleksibilnost. “
RSE: Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je u četvrtak u Prištini da SAD žele da pregovori o statusu Kosova počnu za 30 dana. Ima li srednjeg rješenja, ako lideri kosovskih Albanaca insistiraju na nezavisnosti, a Beograd istrajava na formuli, ”više od autonomije manje od samostalnosti“?
ROTA: Teško je zamisliti početak pregovora o statusu sa unaprijed definisanom idejom nezavisnosti kao ishodom i teško je pojmiti da će Beograd prihvatiti takav ishod. Rješenje koje je najviše prisutno u međunarodnim krugovima upućuje na ono što se naziva uslovnom nezavisnošću. Ne znam u kojoj je mjeri to prihvatljivo za Beograd. Kao što sam ranije pomenuo, mislim da Evropska unija pokušava da angažuje Srbiju i Crnu Goru da konstruktivno učestvuju u dijalogu, nudeći im više toga na evropskom tasu vage. Unija takođe pokušava da ublaži zahtjeve kosovskih Albanaca. Smatram da vješto formulisan i dobro upakovan prijedlog uslovne nezavisnosti može biti srednje rješenje.
Nakon što je Evropska unija dala zeleno svjetlo Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, Bosna i Hercegovina odaje utisak gubitnika, napominje Rota. On upozorava da međunarodno prisustvo u određenom smislu nije bilo prednost, već balast na evropskom putu ove zemlje:
“To međunarodno prisustvo umnogome zavarava, jer se svelo na protektorat i nije kompatibilno sa izgradnjom institucija koje traži Evropska unija. Međunarodno prisustvo i približavanje Evropi su odvojeni procesi. Ne možemo imati evropeizaciju uz pomoć dekreta, kako su uočili Gerald Knaus i Markus Koks iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI). Evropeizacija i približavanje Evropi može se desiti samo kada imate odgovorne domaće institucije, što još nije slučaj u Bosni i Hercegovini.”
S približavanjem desete godisnjice Dejtona, međunarodni zvaničnici i eksperti listom predlažu temeljne ustavne reforme. Je li to rješenje, ako u dobrom dijelu javnosti Republike Srpske, Bosna i Hercegovina nije prihvaćena kao domovina? Alesandro Rota iz Centra za međunarodne političke studije nudi slijedeće viđenje:
“Postoji jaz između onoga što međunarodna zajednica očekuje od Bosne i onoga što javnost te zemlje priželjkuje. Koliko znam, istraživanja rađena za potrebe Međunarodne komisije za Balkan djelimično pokazuju da raste privrženost svih građana, i onih u Republici Srpskoj, ujedinjenoj zemlji. To se mora riješiti u širem okviru . Kada evropske perspektive svih zemalja u regionu budu jasnije, biće mnogo lakše. Problemi nacionalne pripadnosti izgubiće na smislu.“
“Mislim da smo svjedoci približavanja ključnog momenta za Kosovo i region i da se glas Sjedinjenih Država sve snažnije čuje. Politika SAD i Evropske unije se upotpunjavaju. Dodatni razlog za američko prisustvo na terenu je što narod Kosova na osnovu svježih iskustava osjeća da su SAD mnogo pouzdaniji partner. To ne umanjuje činjenicu da strateški horizont za cijeli region ostaje pristupanje Evropskoj uniji.“
RSE: U sedmici u kojoj su Hrvatska i Srbija i Crna Gora otvorile novu fazu odnosa sa Evropskom unijom, nimalo slučajno Stejt Department je upozorio da će blokirati put ovih zemalja u NATO ukoliko ne izruče preostale haške bjegunce. Zašto su poruke iz Vašingtona oštrije?
ROTA: Ne mislim da postoje razlike između SAD i Evropske unije. Kada govorimo o širenju NATO-a i budućem širenju Unije, podrazumijevamo veoma različite procese. Najnoviji signali iz Brisela su dio kompleksnog nastojanja da se region približi Uniji i ti signali su veoma pozitivni. To što je stav Amerike tvrđi, kada je riječ o NATO-u i o pitanju haških bjegunaca, je dio usaglašene strategije. Smatram takođe da su Brisel i Vašington dobili signale da će se oko haških bjegunaca nešto uskoro promijeniti. Zahvaljujući tome je deblokiran zastoj, pa su Hrvatska i Srbija i Crna Gora dobile zeleno svjetlo Evropske unije.”
RSE: Kako tumačiti činjenicu da je Srbija i Crna Gora započela pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju, iako su najozloglašeniji ratni zločinci još na slobodi?
ROTA: Jedno od mogućih objašnjenja, kada je u pitanju zvanični Beograd, jeste da Evropska unija nastoji da bude darežljivija, imajući u vidu ono što se dešava na Kosovu. Evropa, dakle, nudi veću mrkvu kako bi uključila Beograd na što konstruktivniji način u rješavanje pitanja Kosova. Ovo je dosta rasprostranjeno nagađanje. Možda ima i drugih razloga i mnogo složenijih objašnjenja, ali mislim da je potez Unije svakako pozitivan, jer pokušava da ponudi podsticaje .”
RSE: Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren izjavio je ove sedmice u Beogradu da bi u slučaju nezavisnosti Crne Gore proces pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju trebalo početi ispočetka, što su analitičari protumačili kao još jedan signal dvadesetpetorice u korist očuvanja Državne zajednice.
ROTA: Što se tiče Državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno Solanije, kako se često kaže u regionu, smatram da Evropska unija nije djelovala nedvosmisleno, jer je pomogla nastanak Državne zajednice i potom pokažala dosta fleksibilnosti, prihvatajući pregovore sa Beogradom i Podgoricom po dvostrukom kolosjeku. To je dalji pokazatelj da bi za sada bilo teško savladati proces crnogorske nezavisnosti. Jedan od razloga je što se u Evropskoj uniji procjenjuje da je Crna Gora podijeljena oko tog pitanja, pa tako ne treba otvarati još jedan delikatni front. Mislim u svakom slučaju da će ubuduće biti prostora za fleksibilnost. “
RSE: Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je u četvrtak u Prištini da SAD žele da pregovori o statusu Kosova počnu za 30 dana. Ima li srednjeg rješenja, ako lideri kosovskih Albanaca insistiraju na nezavisnosti, a Beograd istrajava na formuli, ”više od autonomije manje od samostalnosti“?
ROTA: Teško je zamisliti početak pregovora o statusu sa unaprijed definisanom idejom nezavisnosti kao ishodom i teško je pojmiti da će Beograd prihvatiti takav ishod. Rješenje koje je najviše prisutno u međunarodnim krugovima upućuje na ono što se naziva uslovnom nezavisnošću. Ne znam u kojoj je mjeri to prihvatljivo za Beograd. Kao što sam ranije pomenuo, mislim da Evropska unija pokušava da angažuje Srbiju i Crnu Goru da konstruktivno učestvuju u dijalogu, nudeći im više toga na evropskom tasu vage. Unija takođe pokušava da ublaži zahtjeve kosovskih Albanaca. Smatram da vješto formulisan i dobro upakovan prijedlog uslovne nezavisnosti može biti srednje rješenje.
Nakon što je Evropska unija dala zeleno svjetlo Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, Bosna i Hercegovina odaje utisak gubitnika, napominje Rota. On upozorava da međunarodno prisustvo u određenom smislu nije bilo prednost, već balast na evropskom putu ove zemlje:
“To međunarodno prisustvo umnogome zavarava, jer se svelo na protektorat i nije kompatibilno sa izgradnjom institucija koje traži Evropska unija. Međunarodno prisustvo i približavanje Evropi su odvojeni procesi. Ne možemo imati evropeizaciju uz pomoć dekreta, kako su uočili Gerald Knaus i Markus Koks iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI). Evropeizacija i približavanje Evropi može se desiti samo kada imate odgovorne domaće institucije, što još nije slučaj u Bosni i Hercegovini.”
S približavanjem desete godisnjice Dejtona, međunarodni zvaničnici i eksperti listom predlažu temeljne ustavne reforme. Je li to rješenje, ako u dobrom dijelu javnosti Republike Srpske, Bosna i Hercegovina nije prihvaćena kao domovina? Alesandro Rota iz Centra za međunarodne političke studije nudi slijedeće viđenje:
“Postoji jaz između onoga što međunarodna zajednica očekuje od Bosne i onoga što javnost te zemlje priželjkuje. Koliko znam, istraživanja rađena za potrebe Međunarodne komisije za Balkan djelimično pokazuju da raste privrženost svih građana, i onih u Republici Srpskoj, ujedinjenoj zemlji. To se mora riješiti u širem okviru . Kada evropske perspektive svih zemalja u regionu budu jasnije, biće mnogo lakše. Problemi nacionalne pripadnosti izgubiće na smislu.“
