Dostupni linkovi

logo-print

Britanski ekspert ocenjuje dobrim ekonomske reforme


Dosadašnje ekonomske reforme pokazuju da je Srbija na pravom putu, međutim ne treba očekivati poboljšanje standarda preko noći, kaže za Radio Slobodna Evropa Ričard Ims, ekspert londonskog 'Ekonomista' za Balkan. On smatra da će nedavna odluka Evropske unije da odobri početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruživanju podstaći strane investitore da masovnije ulažu, ali na tom putu ima još mnogo zamki.

RSE: Mnogi ljudi su nezadovoljni ekonomskom situacijom, smatrajući da su čak bolje živeli za vreme Miloševićeve vladavine. Koliko su takve ocene osnovane.

IMS: Tranzicija u poslednjih pet godina nije bila nimalo laka, tako da je razumljivo nezadovoljstvo građana, što se može videti i po veoma niskoj popularnosti sadašnje Vlade. Međutim, u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, Koštuničin kabinet je napravio veliki pomak. To potvrđuje i nedavni izveštaj Svetske banke u kojem je Srbija visoko rangirana u stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta. Istovremeno, Vlada se suočava sa teškoćama i otporima u sprovođenju reformi. Poslednji primer je transformacija penzionog sistema i prodaja dela nacionalne naftne kompanije.

RSE: Kontradiktorno je da je Svetska banka dala visoku ocenu ekonomskoj politici Vlade Srbije, a istovremeno delegacija Međunarodnog monetarnog fonda je u poslednji čas odustala od dolaska u Beograd, zbog nespremnosti vlasti da transformišu naftnu industriju i penzioni sistem po međunarodnim standardima.

IMS: Svetska banka je pozitivno ocenila napore Srbije u promeni zakonske regulative koja omogućava lakše započinjanje biznisa. Međutim, sami uslovi privređivanja i dalje su teški i mnogo toga još mora da se uradi. Da ne bi bilo nedoumica, u izveštaju Svetske banke se ne kaže da su u Srbiji najbolji uslovi za biznis na svetu, već da je najviše učinila u prethodnom periodu u izmeni poslovnog ambijenta. Kada je reč o stavu MMF-a, Vlada je raspisla tender za izbor savetnika za privatizaciju naftne kompanije, međutim sam proces njene transformacije biće veoma komplikovan s ozbirom i na različite stavove unutar vladajuće koalicije. To će biti dodatno opterećenje za Koštuničin kabinet ako MMF bude insistirao da se u prvoj polovini sledeće godine prodaju najmanje dve rafinereije. Kada je reč o reformama penzionog sistema, Vlada je nedavno usvojila zakon kojim se podiže starosna granica za penzionisanje, ređe povećavaju prinadležnosti. Procenjujemo da će vlasti u Beogradu i MMF na kraju postići neki sporazum, mada je u izgledu nastavak međunarodnog pritiska. Ukoliko Koštuničin kabinet ispuni uslove MMF-a, može očekivati dalje otpisivanje duga prema Pariskom krugu poverilaca.

RSE: U međuvremenu, preti inflacija koja već sada iznosi 16-17 procenata na godišnjem nivou i najviša je u Evropi.

IMS: Da, to zabrinjava. Inflacija je u poslednjih pet godina konstantno padala. Međutim, ove godine po prvi put ponovo raste od vremena Miloševićevog režima. Ljudi se boje skoka cena i to zaista može dovesti ekonomiju u veoma opasnu situaciju. Međutim, ja sam optimista da će inflacija ponovo opadati u narednih nekoliko godina. Šta je uzrok? Plate rastu delimično nekontrolisano, međutim, inflacija nije u potpunosti posledica slabosti ekonomije Srbije. Na nju delimično utiče i skok cena nafte na svetskom tržištu. Uvođenje poreza na dodatu vrednost, što je dugoročno veoma važna mera, takođe je na početku delimično uzrokovalo rast cena.

RSE: Pet godina otkako su započele ekonomske reforme, da li je Srbija uradila sve što je mogla imajući u vidu okolnosti, pre svega politićke, ili je taj učinak mogao biti kudikakmo bolji?

IMS: Imajući u vidu sve što se dešavalo, pre svega ubistvo premijera Đinđića, mislim da je Vlada dosta toga učinila na konzistentan način. Naravno, uvek može da se uradi više, bolje i brže. Jedan od pokazatelja je obim stranih investicija. U tom smislu trend je dosta ohrabrujući poslednjih godina, naročito ove, na primer, veliki je interes za privatizaciju banaka u Srbiji.

RSE: Međutim, u poslednjih pet godina bilo je svega nekoliko velikih stranih investicija, mislim u prvom redu na green field investment, odnosno otvaranje novih preduzeća. Zapadne kompanije se još nerado odlučuju zbog nejasnih prilika u zemlji, tako da najveći broj investitora dolazi iz Slovenije i Hrvatske, a istovremeno novokomponovani biznismeni koji su stekli bogatstvo tokom Miloševićeve vladavine, sada kupuju gotovo sve.

IMS: Do sada je bilo nekoliko velikih stranih investicija. Reforme se zasnivaju na privatizaciji preduzeća. To nije ništa neuobičajeno ako se imaju u vidu iskustva drugih zemalja u tranziciji. Većina njih u ranim 90-tim godinama prošlog veka uglavnom se oslanjala na privatizaciju a ne na green field investment. Naravno, problem će biti ako u narednih nekoliko godina ne budu green field investment.

RSE: Naravno da je privatizacija veoma važna, ali nije nebitno ko kupuje postojeća preduzeća, da li kompanije sa raznih strana, uključujući i one iz sveta, ili samo nekoliko domaćih tajkuna koji su u privilegovanom položaju i može se desiti da na kraju dođu u posed ogromnog dela srpske privrede, tako da će u 21. veku građani biti "moderni robovi" kojima vlada nekoliko gospodara. Postavlja se onda pitanje o kakvoj tržišnoj ekonomiji uopšte se može govoriti.

IMS: Postoje, naravno, moćni domaći biznismeni koji nastoje da povećaju svoje bogatstvo, ali nisam siguran da baš pokušavaju da kupe sve. Ako pogledate bankarstvo, duvansku industriju, fabrike piva, železare, u njima je uglavnom strani kapital, zatim nedavni sporazum između Fiata i Zastave. Dakle, ne treba preuveličavati ulogu domaćih tajkuna, mada su oni prisutni u znatnom delu ekonomije. Naravno, uvek se postavlja pitanje da li je privatizacija u svim slučajevima bila fer, odnosno koliko je Vlada uspevala da spreči ove poslovne grupe da dođe u posed neke firme na nelegalan način.

RSE: Da li će nedavna odluka Evropske unije da odobri početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruživanju podstaći strane investitore da masovnije ulažu?

IMS: Da, to je pozitivan signal za strane investitore, mada nije jasno kada će pregovori u ovoj fazi biti okončani, imajući u vidu prepreke, kao što je izručenje Ratka Mladića. U narednih godinu – godinu i po dana, strani kapital će uglavnom biti ulagan u privatizaciju. Ima još nekoliko banaka koje treba transformisati, zatim naftna industrija. Tako da u ovom periodu još ne treba očekivati značajnije green field investment.

RSE: U kojim oblastima Srbija može biti interesantna za strane investitore? Da li je njena šansa u jeftinoj radnoj snazi, ili, s druge strane, zbog izolacije za vreme Miloševića u tehnološkom smislu i dalje zaostaje?

IMS: Postoje svakako potencijali. Pomenuli ste jeftinu radnu snagu, mada je to adut na koji polažu mnogi u regionu. Znanje stranih jezika je na relativno zavidnom nivou. Dosta je urađeno i na promociji srpske privrede.

RSE: Kada građani mogu očekivati značajnije poboljšanje standarda?

IMS: Pomalo sumoran odgovor bi glasio da predstoji dug proces hvatanja priključka sa najuspešnijim zemljama u tranziciji. Tu neće biti naglih, skokovitih poboljšanja, već je neophodno da Vlada nastavi reforme u cilju pospešivanja stranih investicija, olakšavanja poslovanja i to će srednjoročno i dugoročno gledano svakako dati pozitivne rezultate. To znači dodatnih jedan, dva posto rasta godišnje što će se veoma dobro odraziti na srpsku ekonomiju, ali neće biti promena preko noći. Dakle, Vlada će se i dalje suočavati sa raznim vrstama nezadovoljstava građana. Međutim, najvažnije je da što je urađeno u poslednji pet godina pokazuje da je Srbija na pravom putu, jedino što će potrajati dok se značajnije osete pozitivni efekti reformi na standard građana.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG