Premijer Srbije Vojislav Koštunica posetio je rudare u Kolubari kako bi im poručio da bez njihovog bunta i štrajka promene od 5. oktobra 2000. godine ne bi bile moguće. Koštunica je ovog puta istakao i značaj uloge koje je u tim događajima imao Zoran Đinđić. Premijer Srbije rekao je da država za koju su se radnici borili danas deo sveta i Balkana što dokazuje odluka Saveta ministra Evropske unije da započne pregovore o pridruživanju:
“Peti oktobar i Kolubara su bili simbol volje naroda. Za peti oktobar i ovih pet godina i manje od pet godina dovoljno je da kažemo da predstavlja istorijski događaj u razvoju Srbije. To je datum koji nas podseća na sve ono što je tada rečeno, na one koji su tada bili sa nama naša je dužnost da se setimo njih, i naša je obaveza da ono što su oni započeli, nastavimo. Mislim i u ovom trenutku na Zorana koji nije sa nama. Naravno, Kolubara i peti oktobar su otvorili mogućnost promena u Srbiji. Stvaranje nečega što Srbija, ne deset godina, nego pola veka nije imala: demokratski uređene države, uljuđene države, pravne države, slobodne tržišne privredne, u kojoj će se živeti bolje, u kojoj će se živeti u skladu sa svetom a ne u sukobu sa svetom.”
Predsednik Srbije Boris Tadić na skupu “Srbija pet godina posle”održanom u Sava centru rekao je da se ponovo bije bitka za Srbiju koja je petog oktobra 2000. godine rekla kuda želi da ide. Međutim, prema Tadićevim rečima, u Srbiji posle petog oktobra nema strateškog viđenja države, kasni se u ekonomskim reformama a novi ustav i pored obećanja nije donet:
“Ono što je još teži podatak to je da nema starategijskog vođenja zemlje i sagledavanja ciljeva osim onih koji se novode pomalo već i lakonski, članstvo u Evropskoj uniji i evroatlanske intergracije. Ali šta to u svom sadržaju jeste, kojim putem, kojom dinamikom, kojim sredstvima, na koji način, apsolutno nije definisano ni danas, pet godina nakon petog oktobra.”
Jedan od lidera Pokreta “5. oktobar” Vesna Pešić, tvrdi da se nakon pet godina od petog oktobra može reći da Srbija još uvek nije raskrstila sa prošlošću:
“To je u startu moralo da se kaže, sve što je radio taj režim u pogledu nacionalne politike bilo je pogrešno. Međutim to nikad nije izgovoreno tako da se ta vrsta blokade i dalje ovde širi, ko je patriota, ko je izdajnik. Mi tu šemu nismo uspeli da integrišemo, naš narod, građane na jednoj normalnoj proevropskoj ideji države.”
“Peti oktobar i Kolubara su bili simbol volje naroda. Za peti oktobar i ovih pet godina i manje od pet godina dovoljno je da kažemo da predstavlja istorijski događaj u razvoju Srbije. To je datum koji nas podseća na sve ono što je tada rečeno, na one koji su tada bili sa nama naša je dužnost da se setimo njih, i naša je obaveza da ono što su oni započeli, nastavimo. Mislim i u ovom trenutku na Zorana koji nije sa nama. Naravno, Kolubara i peti oktobar su otvorili mogućnost promena u Srbiji. Stvaranje nečega što Srbija, ne deset godina, nego pola veka nije imala: demokratski uređene države, uljuđene države, pravne države, slobodne tržišne privredne, u kojoj će se živeti bolje, u kojoj će se živeti u skladu sa svetom a ne u sukobu sa svetom.”
Predsednik Srbije Boris Tadić na skupu “Srbija pet godina posle”održanom u Sava centru rekao je da se ponovo bije bitka za Srbiju koja je petog oktobra 2000. godine rekla kuda želi da ide. Međutim, prema Tadićevim rečima, u Srbiji posle petog oktobra nema strateškog viđenja države, kasni se u ekonomskim reformama a novi ustav i pored obećanja nije donet:
“Ono što je još teži podatak to je da nema starategijskog vođenja zemlje i sagledavanja ciljeva osim onih koji se novode pomalo već i lakonski, članstvo u Evropskoj uniji i evroatlanske intergracije. Ali šta to u svom sadržaju jeste, kojim putem, kojom dinamikom, kojim sredstvima, na koji način, apsolutno nije definisano ni danas, pet godina nakon petog oktobra.”
Jedan od lidera Pokreta “5. oktobar” Vesna Pešić, tvrdi da se nakon pet godina od petog oktobra može reći da Srbija još uvek nije raskrstila sa prošlošću:
“To je u startu moralo da se kaže, sve što je radio taj režim u pogledu nacionalne politike bilo je pogrešno. Međutim to nikad nije izgovoreno tako da se ta vrsta blokade i dalje ovde širi, ko je patriota, ko je izdajnik. Mi tu šemu nismo uspeli da integrišemo, naš narod, građane na jednoj normalnoj proevropskoj ideji države.”
