Dostupni linkovi

logo-print

Izlazi mi muž po kantama..


Par sati prije naše posjete stanarima su stigli prvi računi. Za sada samo za vodu, ali prilično visoki. Našeg prvog sagovornika zatekli smo u dvorištu gdje sjedi na fotelji presvučenoj žitim plišom:

STANAR 1: Moramo malo da sedimo u 'ladovinu. Nema ni pos'o, nema ni ništa. Mora da sedimo pred zgrade. Sad treba da platimo struju i vodu. Nema ni posla, ni ništa nema.

STANARKA 1: Sve da se plati. Nemamo. Ili da jedemo ili da platimo.

Stanovi su od 38 kvadrata. Zgrada je tik uz prilično prometnu cestu, pa je buka velika, ali to im ne smeta. Mlada žena živi tu sa mužem i petoro djece. Kaže da sva idu u školu.

RSE: Kako Vam se sviđa ovdje?

STANARKA 2: Pa, dobro je sve, samo što mora da se plati. Da se radi, ne radimo nigde. Fino imamo kupatilo, a oko barake morali smo da nosimo vodu.

RSE: Da li dođu rođaci i prijetelji iz naselja tu kod Vas da se okupaju?

STANARKA 2: Jeste. Jeste.

RSE: Kažete li im «Dajte, platite malo struju i vodu? A!

STANARKA 2: To ne može da kaže?

RSE: Ko radi?

STANARKA 2: Imamo jedna kola. Taksira pomalo.

Sedamnaestogodišnji mladić završio je samo prvi razred osnovne škole. Kako se njemu sviđa život u zgradi?

STANAR 2: Nikako. Trebali su da nam nabave pos'o, pa da uđeno u stanove. Jer, kako da živimo u stanu mi? Dobro, struju, vodu smo platili u Kosovu, a kiriju nismo platili u Kosovo.

STANARKA 3: Nigde ne radim. Imam supruga bolesnog, imam dete bolesno. Troje mi idu u školu. Ili da ih školujem ili da platim kiriju i da platim struju i vodu. Bolje da nam nisu dali ove stanove. Od kud? Samo da idemo da krademo ili da jedemo nešto ili da jedemo stan.

STANAR 3: Danas su došli kod mene da platimo vodu šezdesetpet eura. A od kud nam? Žena mi invalidna, nema nogu. Jedino po kantama. Sad će struja za šest meseci oko dvesta, trista eura. Mi ćemo da izađemo tu, ovde u sredinu i da uzmemo nešto. Šator i da tu sedimo. Nek' dođe i radio-televizija i bolo ko da nas snimaju. Idemo skupljamo hleba.

RSE: Zašto neko od Vas ne radi u komunalnom možda?

STANAR 3: Bio sam ja prvi. Kaže nema mesto za nas ili za vas. Mi smo živeli tamo u kampu šest godine, nismo platili.

RSE: Koliki vam je račun?

STANARKA 4: Osamdesetpet eura.

RSE: Od čega živite?

STANARKA 4: Ni od čega. Izlazi mi muž po kantama.

RSE: A vi?

STANARKA 4: Ja nigde. Kući čuvam đecu. Imam svekrvu bolesnu, srčani bolesnik mi je. Oni su prvo trebali da nam nađu posao i onda da nas stavljaju u ovu zgradu.

Iza otvorenih vrata stana na prizemlju vidi se kristalni luster. U stanu je sve izuzetno skromno, ali i izuzetno uredno:

RSE: Vaša mama čisti neku kuću?

STANAR 4: Jeste. Privatne kuće radi. Ko daje nešto stvari, luster i to ona uzme i donese ovde.

Sudeći po onome što su nam ispričali komšijski odnosi su na nivou:

RSE: Moja komšinica trči, ako joj kap vode padne na balkon njen ispod.

STANAR 4: Kod nas ne. Evo, imamo od treći sprata taj kaplje. Od treći sprata mi ne kažemo to zašto kaplja vode, treba veš da se ostavi na žice. Zašto da se svađam sa komšijom zbog vode?

Ulazi se održavaju na smjenu:

STANARKA 5: Po jednu nedelju čistimo. Ja jednu nedelju, drugu komšika.

STANAR 5: To mora da bude čisto. Sad smo u stanove, ne u barake. To se zna.

Stanovnici obližnjeg naselja, pa i zgrade «Help» žive prilično izolovano, izuzev mladih:

RSE: Idete li do grada?

STANARKA 5: Ne. Čime da idemo u grad. Hoćemo li đecu da odamo pješke. To je daleko u grad da se ide. Idemo u kamp, posjedimo i vraćamo se.

STANAR 5: Baš lepo u grad. Sedimo po kafanama, po kafića sa drugom.

RSE: Koji Vam je omiljeni kafić?

STANAR 5: Ovaj «Klub....».

RSE: «Klub umjetnika» Idete u «Klub umjetnika» Počeo je danas ramazan. Je l' pratite te običaje?

STANAR 4: Žena jes' , ja ne, jer radim po kantama i moram da se odmorim.

A za dane ramazana zna se, večera bi trebalo da je raznovrsna:

RSE: Šta ćete spremiti večeras za večeru?

STANARKA 3: Pitu sa lukom.

RSE: Imate šporet?

STANARKA 3: Imamo šporet, drva nemamo. Stavićemo je na sač.

Vatra za sač zapaliće se u dvorištu zgrade od dva koja se okolo pokupe. Sigurno je, biće i pjesme pa će se visoki računi zaboraviti barem na tren:

PJESMA:

«Ti mu reci, dušo moja, Ciganin je, al' najlepši».
XS
SM
MD
LG