Kampanja protiv aktivista nevladinih organizacija traje godinama, naročito prema ljudima koji se zalažu za suočavanje sa prošlošću kaže za nas program predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko. Ona, međutim, naglašava da ta kampanja u poslednjih godinu dana postaje intenzivna i agresivna:
“Početkom ove godine čak sam bila izložena i nekim fizičkim napadima žene koja je stanovala u zgradi u kojoj ja stanujem. Ona je kasnije i uklonjena iz te zgrade, ali izgledalo je kao deo neke organizirane kampanje iz određenih centara, zatim su bili brojni natpisi, provala u stan, a u poslednje vreme čak je objavljivana adresa u ‘Tabloidu’ što zapravo stvara jednu atmosferu da svako može da se obračuna, uslovno da kažem, s protivnikom kao što sam ja ili bilo ko iz te grupacije.”
Iako su laži i mržnja prema Sonji Biserko konstantno prisutni u pojedinim medijima, Savet i saradnici Helsinškog odbora za ljudska prava upozoravaju vlasti da je ovaj najnoviji preteći i da može imati veoma ozbiljne posledice, jer kako navode, objavljivanje njene privatne adrese, predstavlja poziv na linč:
“Mi smo prosto smatrali za shodnim da u ovoj fazi treba o tome govoriti mnogo otvorenije - mi do sada nismo izlazili u javnost sa tim pretnjama - da treba država da se opomene da je u njenoj nadležnosti da stvara atmosferu sigurnosti za svakog građanina bez obzira kako misli.”
Za sociologa Stjepana Gredelja ovo je samo nastavak kampanje protiv:
“...takozvanih građanističkih veštica ovde. Zna se sve ko je sve ovde na spisku, dakle, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavičević, Nataša Kandić, naravno, Sonja Biserko.”
Komentaršući optužbe “Tabloida” da je Sonja Biserko hrvatski špijun, Gredelj kaže:
“Ružno je, naravno i neočekivano, da se pojavljuju ovakve u suštini nacionalističke, čak šovinističke etikete, i u svakom slučaju to govori da demokratizacija koju smo očekivali i koja, eto, još uvek na neki način nije došla, jedino što je dozvolila ponovo cvetanje tih ružnih cvetova.”
Posebno zabrinjava činjenica da su u pomenutom tekstu objavljeni podaci o Sonji Biserko i članovima njene najuže porodice, koji, kako smatraju potpisnici apela, mogu biti u posedu samo organa državne bezbednosti. Komentaršiući ovu situaciju, bivši šef Državne bezbednosti Goran Petrović kaže da je poznato da se u poslednje vreme sadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović aktivno druži sa pojedinim novinarima:
“Direktor te agencije Rade Bulatović zloupotrebljava svoju funkciju i žargonski rečeno filuje određene tabloide ili, preko glavnih urednika koji su nekada i sada su saradnici te službe, plasira određene tekstove i određene informacije, ali one koje odgovoraju njemu, koji odgovaraju ovoj vladi i ovoj policiji. To je tužno, ali to jeste činjenica.”
Koliko su pojedini tabloidi u funkciji političkih grupacija ili organa državne bezbednosti? Miloš Vasić, vojno-policijski komentator nedeljnika Vreme:
“Ja ne znam pouzdano da li je gospodin Bulatović ili neko drugi dostavljao određenim tabloidima informacije koje bi trebalo biti službena tajna, koje povređuju privatnost, a koliko vidim i bezbednost raznih ljudi kad je o Sonji Bisreko reč. Međutum, činjenica da su se ti tabloidi nekako tih informacija domogli. Da li putem podivljalih izvora i službe koje to rade na svoju ruku, a u sklopu šire političke kampanje za diskreditovanje osobe kakava je recimo Sonja Biserko i razni drugi ljudi. U svakom slučaju, to što se događa i to što je taj tabloid takve stvari, objavio je svinjarije. To je uobičajena svinjarija na koju smo navikli i nije samo taj tabloid, ima ih još. To je jedno sredstvo prljave političke borbe protiv koje, nažalost, koliko ja vidim niko, ne preuzima ništa.”
Niko od predstavnika vlasti kojima je upućen apel Helsinškog odbora do sada nije reagovao na ovaj slučaj, a na naše uporne pokušaje nisu bili dostupni za komentar. Za one koji nemaju redovan uvid na ovu vrstu štampe, kao ilustracija može da posluži najnoviji podnaslov teksta koji govori o navodnom napadu na hrvatske navijače u Podgorici:
“Navijači Budućnosti istukli hrvatske navijače ispred dvorane ‘Morača’, i tako bar malo sačuvali čojstvo i junaštvo Crnogoraca.”
A sociolog Stjepan Gredelj zaključuje:
“To je dobrim delom zahvaljujući i medijskoj sceni koja je katastrofalna, zahvaljući čudu od tabloidizacije naših medija i, na kraju, zahvaljujući tome što nemamo dovoljno jako kritičko mnjenje, a da ne govorimo da nemamo dovljno dobre institucije koje bi takve stvari trebalo da gone po službenoj dužnosti.”
“Početkom ove godine čak sam bila izložena i nekim fizičkim napadima žene koja je stanovala u zgradi u kojoj ja stanujem. Ona je kasnije i uklonjena iz te zgrade, ali izgledalo je kao deo neke organizirane kampanje iz određenih centara, zatim su bili brojni natpisi, provala u stan, a u poslednje vreme čak je objavljivana adresa u ‘Tabloidu’ što zapravo stvara jednu atmosferu da svako može da se obračuna, uslovno da kažem, s protivnikom kao što sam ja ili bilo ko iz te grupacije.”
Iako su laži i mržnja prema Sonji Biserko konstantno prisutni u pojedinim medijima, Savet i saradnici Helsinškog odbora za ljudska prava upozoravaju vlasti da je ovaj najnoviji preteći i da može imati veoma ozbiljne posledice, jer kako navode, objavljivanje njene privatne adrese, predstavlja poziv na linč:
“Mi smo prosto smatrali za shodnim da u ovoj fazi treba o tome govoriti mnogo otvorenije - mi do sada nismo izlazili u javnost sa tim pretnjama - da treba država da se opomene da je u njenoj nadležnosti da stvara atmosferu sigurnosti za svakog građanina bez obzira kako misli.”
Za sociologa Stjepana Gredelja ovo je samo nastavak kampanje protiv:
“...takozvanih građanističkih veštica ovde. Zna se sve ko je sve ovde na spisku, dakle, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavičević, Nataša Kandić, naravno, Sonja Biserko.”
Komentaršući optužbe “Tabloida” da je Sonja Biserko hrvatski špijun, Gredelj kaže:
“Ružno je, naravno i neočekivano, da se pojavljuju ovakve u suštini nacionalističke, čak šovinističke etikete, i u svakom slučaju to govori da demokratizacija koju smo očekivali i koja, eto, još uvek na neki način nije došla, jedino što je dozvolila ponovo cvetanje tih ružnih cvetova.”
Posebno zabrinjava činjenica da su u pomenutom tekstu objavljeni podaci o Sonji Biserko i članovima njene najuže porodice, koji, kako smatraju potpisnici apela, mogu biti u posedu samo organa državne bezbednosti. Komentaršiući ovu situaciju, bivši šef Državne bezbednosti Goran Petrović kaže da je poznato da se u poslednje vreme sadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović aktivno druži sa pojedinim novinarima:
“Direktor te agencije Rade Bulatović zloupotrebljava svoju funkciju i žargonski rečeno filuje određene tabloide ili, preko glavnih urednika koji su nekada i sada su saradnici te službe, plasira određene tekstove i određene informacije, ali one koje odgovoraju njemu, koji odgovaraju ovoj vladi i ovoj policiji. To je tužno, ali to jeste činjenica.”
Koliko su pojedini tabloidi u funkciji političkih grupacija ili organa državne bezbednosti? Miloš Vasić, vojno-policijski komentator nedeljnika Vreme:
“Ja ne znam pouzdano da li je gospodin Bulatović ili neko drugi dostavljao određenim tabloidima informacije koje bi trebalo biti službena tajna, koje povređuju privatnost, a koliko vidim i bezbednost raznih ljudi kad je o Sonji Bisreko reč. Međutum, činjenica da su se ti tabloidi nekako tih informacija domogli. Da li putem podivljalih izvora i službe koje to rade na svoju ruku, a u sklopu šire političke kampanje za diskreditovanje osobe kakava je recimo Sonja Biserko i razni drugi ljudi. U svakom slučaju, to što se događa i to što je taj tabloid takve stvari, objavio je svinjarije. To je uobičajena svinjarija na koju smo navikli i nije samo taj tabloid, ima ih još. To je jedno sredstvo prljave političke borbe protiv koje, nažalost, koliko ja vidim niko, ne preuzima ništa.”
Niko od predstavnika vlasti kojima je upućen apel Helsinškog odbora do sada nije reagovao na ovaj slučaj, a na naše uporne pokušaje nisu bili dostupni za komentar. Za one koji nemaju redovan uvid na ovu vrstu štampe, kao ilustracija može da posluži najnoviji podnaslov teksta koji govori o navodnom napadu na hrvatske navijače u Podgorici:
“Navijači Budućnosti istukli hrvatske navijače ispred dvorane ‘Morača’, i tako bar malo sačuvali čojstvo i junaštvo Crnogoraca.”
A sociolog Stjepan Gredelj zaključuje:
“To je dobrim delom zahvaljujući i medijskoj sceni koja je katastrofalna, zahvaljući čudu od tabloidizacije naših medija i, na kraju, zahvaljujući tome što nemamo dovoljno jako kritičko mnjenje, a da ne govorimo da nemamo dovljno dobre institucije koje bi takve stvari trebalo da gone po službenoj dužnosti.”
