Portparol UNMIK-a Neeraj Singh je Radiju Slobodna Evropa izjavio da interesovanje i znatiželja javnost za takve slučajeve stvara pogrešnu sliku da su mnoga ubistva ostala nerazjašnjena:
«Ako pogledamo stepen otkrivenog kriminala, koji je rešila policija na Kosovu, to je oko 70 odsto, što je visoka stopa prema bilo kom međunarodnom standardu.
Singh je priznao da, uporedo sa činjenicom da su neka ubistva visokog profila rešena, ima i takvih koja su ostala neotkrivena, pošto je priroda ovih dela složena i teška za otkrivanje:
«To su kriminalna dela koja su izvršena od naoružanih osoba, pokrivena tamom noći u izolovanim zonama, gde se napadaju određene ličnosti i zbog prirode takvih dela teško je da ih istražitelji rasvetle.
Portparol UNMIK-a ističe da takva ubistva ostaju nerazjašnjena duže vremena, ne samo na Kosovu već i u drugim zemljama koje imaju dužu od šestogodišnje tradicije, koju ima misija UN na Kosovu.
Nekoliko je faktora koji utiču na neotkrivanje takvih kriminalnih dela visokog profila, smatra Naim Maloku, potpredsednik Skupštine Kosova i stručnjak za pitanja bezbednosti. On pre svega smatra da UNMIK policija, imajući u vidu da je sastavljena od policajaca iz oko pedesetak zemalja, predstavlja heterogenu strukturu koja ne može da bude efikasna u sistemu koordinacije i subkordinacije, kao i zbog činjenice da je do pre izvesnog vremena mandat policajaca na Kosovu trajao samo šest meseci. To, prema Maljoku, nije dovoljno vreme za upoznavanje sa zadacima koje policija ima:
«Za šest meseci policajac ne može da se navikne, a kamo li da počne da izvršava svoje zadatke, zatim je tu nepoznavanje jezika naroda, zbog čega je uvek potreban prevodilac, što je treće lice između istražioca i svedoka, odnosno informatora. To predstavlja smetnju dobijanju podataka i njihovom čuvanju kao poverljivih, tako da prisustvo prevodioca onemogućava tajnost podataka od čega zavisi uspeh u istrazi.“
Maljoku ističe da tome doprinosi i nedostatak jedne kontraobeveštajne službe:
«Kosovo nema posebnu domaću tajnu službu koja bi bila izuzetno značajan mehanizam. Ona bi mogla umnogome da pomogne u otkrivanju teških kriminalnih dela i kriminalnih mreža.»
On ističe, istovremeno, da se na Kosovu priprema infrastruktura za ministarstvo reda i prateće službe. Prema Ranđelu Nojkiću iz Srpske liste za Kosovo i Metohiju, krivica što se ne otkrivaju takva teška kriminalna dela leži kod domaćih organa pravde i policije, koji su, prema njegovim rečima, pod političkim uticajem:
«Imamo zaista takvu situaciju da za mnoge slučajeve postoje dokazi da se ti procesi nisu sproveli do kraja i mislim da je to iz političkih razloga.»
Drugačije od njega o mogućnosti politčkog uticaja na istragu misli Naim Maljoku:
«I pravosuđe i red su u rukama UNMIK-a i nema predstavnika domaćih institucija koji bi mogao vršiti pritisak nad međunarodnim predstavnicima da se ne otkrije slučaj.“
Međutim, Nojkić ističe kako se politički uticaj oseća u praksi izbora sudija u Skupštini Kosova:
«Izbor sudija ide kako ide, preko Skupštine Kosova i političkih partija i mislimo da to nije dobro rešenje.“
Jedan od razloga koji otežava rad policije je i mentalitet građen skoro jednu deceniju da je saradnja sa policijom špijuniranje i nečastan posao, kaže Maljoku. I portparol UNMIK-a Singh smatra da je nedostatak saradnje sa policijom jedna od glavnih teškoća u otkrivanju ovakvih dela:
«U takvim slučajevima mi smo videli da postoji zid ćutanja koji policija treba da pređe, posto, čovek koji ima informacije u vezi sa tim kriminalom ne ide da sarađuje sa istragom.»
Među građanima Kosova postoji ubeđenje da su rezultati policije u otkrivanju teških krivičnih dela mali i iz razloga što policija, i kada otkrije izvršioce takvih dela, obično ne daje informacije o tome šta je urađeno i dokle se stiglo. I dok se o jednom ubistvu u medijima piše nedelju dana, dotle o rezultatima istrage, kako zbog zatvorenosti policije, takođe i zbog nedovoljne pažnje koju mediji posvećuju tome, ima vrlo malo informacija. Tipična ilustracija toga je i naš slučaj. Iako se dopisništvo Slobodne Evrope juče pismeno obratilo policiji da razgovara na ovu temu, to nije bilo moguće zbog mnogobrojnih administrativno-činovničkih prepreka.
«Ako pogledamo stepen otkrivenog kriminala, koji je rešila policija na Kosovu, to je oko 70 odsto, što je visoka stopa prema bilo kom međunarodnom standardu.
Singh je priznao da, uporedo sa činjenicom da su neka ubistva visokog profila rešena, ima i takvih koja su ostala neotkrivena, pošto je priroda ovih dela složena i teška za otkrivanje:
«To su kriminalna dela koja su izvršena od naoružanih osoba, pokrivena tamom noći u izolovanim zonama, gde se napadaju određene ličnosti i zbog prirode takvih dela teško je da ih istražitelji rasvetle.
Portparol UNMIK-a ističe da takva ubistva ostaju nerazjašnjena duže vremena, ne samo na Kosovu već i u drugim zemljama koje imaju dužu od šestogodišnje tradicije, koju ima misija UN na Kosovu.
Nekoliko je faktora koji utiču na neotkrivanje takvih kriminalnih dela visokog profila, smatra Naim Maloku, potpredsednik Skupštine Kosova i stručnjak za pitanja bezbednosti. On pre svega smatra da UNMIK policija, imajući u vidu da je sastavljena od policajaca iz oko pedesetak zemalja, predstavlja heterogenu strukturu koja ne može da bude efikasna u sistemu koordinacije i subkordinacije, kao i zbog činjenice da je do pre izvesnog vremena mandat policajaca na Kosovu trajao samo šest meseci. To, prema Maljoku, nije dovoljno vreme za upoznavanje sa zadacima koje policija ima:
«Za šest meseci policajac ne može da se navikne, a kamo li da počne da izvršava svoje zadatke, zatim je tu nepoznavanje jezika naroda, zbog čega je uvek potreban prevodilac, što je treće lice između istražioca i svedoka, odnosno informatora. To predstavlja smetnju dobijanju podataka i njihovom čuvanju kao poverljivih, tako da prisustvo prevodioca onemogućava tajnost podataka od čega zavisi uspeh u istrazi.“
Maljoku ističe da tome doprinosi i nedostatak jedne kontraobeveštajne službe:
«Kosovo nema posebnu domaću tajnu službu koja bi bila izuzetno značajan mehanizam. Ona bi mogla umnogome da pomogne u otkrivanju teških kriminalnih dela i kriminalnih mreža.»
On ističe, istovremeno, da se na Kosovu priprema infrastruktura za ministarstvo reda i prateće službe. Prema Ranđelu Nojkiću iz Srpske liste za Kosovo i Metohiju, krivica što se ne otkrivaju takva teška kriminalna dela leži kod domaćih organa pravde i policije, koji su, prema njegovim rečima, pod političkim uticajem:
«Imamo zaista takvu situaciju da za mnoge slučajeve postoje dokazi da se ti procesi nisu sproveli do kraja i mislim da je to iz političkih razloga.»
Drugačije od njega o mogućnosti politčkog uticaja na istragu misli Naim Maljoku:
«I pravosuđe i red su u rukama UNMIK-a i nema predstavnika domaćih institucija koji bi mogao vršiti pritisak nad međunarodnim predstavnicima da se ne otkrije slučaj.“
Međutim, Nojkić ističe kako se politički uticaj oseća u praksi izbora sudija u Skupštini Kosova:
«Izbor sudija ide kako ide, preko Skupštine Kosova i političkih partija i mislimo da to nije dobro rešenje.“
Jedan od razloga koji otežava rad policije je i mentalitet građen skoro jednu deceniju da je saradnja sa policijom špijuniranje i nečastan posao, kaže Maljoku. I portparol UNMIK-a Singh smatra da je nedostatak saradnje sa policijom jedna od glavnih teškoća u otkrivanju ovakvih dela:
«U takvim slučajevima mi smo videli da postoji zid ćutanja koji policija treba da pređe, posto, čovek koji ima informacije u vezi sa tim kriminalom ne ide da sarađuje sa istragom.»
Među građanima Kosova postoji ubeđenje da su rezultati policije u otkrivanju teških krivičnih dela mali i iz razloga što policija, i kada otkrije izvršioce takvih dela, obično ne daje informacije o tome šta je urađeno i dokle se stiglo. I dok se o jednom ubistvu u medijima piše nedelju dana, dotle o rezultatima istrage, kako zbog zatvorenosti policije, takođe i zbog nedovoljne pažnje koju mediji posvećuju tome, ima vrlo malo informacija. Tipična ilustracija toga je i naš slučaj. Iako se dopisništvo Slobodne Evrope juče pismeno obratilo policiji da razgovara na ovu temu, to nije bilo moguće zbog mnogobrojnih administrativno-činovničkih prepreka.
