Dostupni linkovi

logo-print

Opsednutost vlašću ovde je jedina ideologija


RSE: Da li je moguće u ovakvom moralnom, i svakom drugom galimatijasu koji se dešava svuda oko nas, imati zdravu sumnju, ali i pokušati prekoračiti tu granicu, pa reći da je zdravo ponekada i ne sumnjati?

ČUPIĆ: Sam život uvek nađe neko rešenje. Stanje je užasno, posebno na moralnom planu, ali i na vrednosnom. Stanje je mnogo teže nego što je bilo pre 5. oktobra. Tada smo imali jednu liniju razgraničenja i ljudi su imali neko poverenje u ovu drugu liniju, opozicionu, koja je bila protiv jednog diktatorskog režima. Verovali su da su tu smeštene vrednosti i sve dobre namere, posebno kada je u pitanju razvoj društva, perspektiva i budućnost. Kada je ta brana pukla, posle 5. oktobra, mnogo toga se pomešalo. Nije se uradilo ništa na nečemu što je jako bitno, a to je da se napravi jasnoća u političkom životu, da se tačno zna ko šta radi i da svi oni koji su bili uzurpatori i štetočine, koji su počinili štete, uz dokaze, budu kažnjeni i privedeni svetoj ideji pravde, da završe tamo gde treba. To se nije desilo i odjedanput smo dobili jednu ogromnu močvaru i živo blato u kojem neki preživljavaju tako što se nalaze na ramenima onih koji su već potonuli, a faktički propadaju i jedni i drugi. Taj problem je nastao. Čovek ne može u sve da sumnja. Koliko god može da izrazi sumnju u mnoge namere koje proizilaze iz nekih dešavanja, ne može da kaže da je sada sve propalo. Postoji i ona druga strana, ali ona momentalno nije organizovana, nema dominaciju u političkom i društvenom životu. Ljudi, koji malo više stvar razumeju, se povlače.

RSE: Moja prva asocijacija na to kada mislim o institucijama koje mogu postojati u svakom društvu, a u koje se može ne sumnjati, koje mogu biti regulatori političarima, su mediji. U poslednje vreme medijska scena je uzavrela, najmanje po pitanjima esnafa koja su potpuno upletena u politiku, ili čak u nešto i mnogo gore od toga. Imamo situaciju u kojoj mediji više nisu ono što su bili pre 2000. godine. Postoji li neki segment u društvu na koji se čovek može osloniti? Da li je to Univerzitet?

ČUPIĆ: Organizovano takvu ulogu niko do sada nije preuzeo. Sve je ispodeleno, pa i Univerzitet. Potpuno su se celine institucija izdelile, naročito sa aspekta unutrašnjeg života, tako da tu više nema povezanosti. Kada bi postojala mogućnost da se sutra na nekim nastavno-naučnim većima fakulteta glasa protiv nekih ljudi, prvi bi ispali oni koji su pokazali najviše hrabrosti. Oni koji nisu potpisali ugovor su svedoci onima koji su to uradili. To je velika neprijatnost. Kada bih ja bio na toj tapeti, pošto sam bio jedan od pet koji nisu potpisali, brzo bih ispao, kada bi se ta mogućnost pružila. To vidim po prihvatanju nekih mojih predloga, sa kojima sam u manjini. Pre nekoliko meseci smo snimali sednice nastavnog veća, da bi mogao korektno da se napravi zapisnik. Kada je nova uprava došla, neko je predložio da prestanemo sa tim snimanjem. Rekao sam da je to sredstvo najboljeg uvida, da se na taj način tačno zna šta je ko rekao, pošto se ponekada tu izriču i vrlo opasni stavovi koji imaju posledice. Kada sam tražio da se to ne ukida, glasali smo. Moj predlog je propao. To je bio indikator u kakvom se stanju nalazimo. U nekim drugim situacijama se sećam da su moji predlozi uvek dobijali većinu glasova. Ne optužujem svoje kolege, ali govorim o opštem stanju koje je zavladalo u društvu jer ono što se očekivalo nije ispunjeno, a u međuvremenu su se mnoge stvari još više iskomplikovale. Ako se ne formira politička volja, a pretpostavljam da se teško može formirati u ovakvom stanju, nećemo se izvući iz ovoga stanja. Ne znamo koliko je ljudi bilo ucenjeno, a koji pripadaju demokratskom bloku, koliko je među njima bilo ljudi koji su na razne načine bili saradnici tajnih policija, ubačeni ljudi. Da su takvi postajali, i da postoje, na to najbolje ukazuje suđenje u Hagu. Ispostavilo se da je predsednik Skupštine jedne sjajne stranke, kao što je Građanska, bio po zadatku u nju ubačen i da je bio suradnik državne bezbednosti, gospodin Tanić. Zamislite koliko takvih Tanića, a i opasnijih ljudi, ima. Nije strašno što su građani ti koji hoće da rade takve usluge. Opasno je kada su ucenjeni ljudi na položajima. Četiri sistema su vrlo bitna za funkcionisanje društva. Ti su bezbedonosno-pravosudni sistem sa državnom upravom, medijski, obrazovni i zdravstveni sistem. Sve institucije u okviru toga, ako imaju takve ljude, ne mogu da funkcionišu jer ucenjeni ljudi stalno koče. Mnoge stvari se tako uništavaju jer cure informacije. O stotinama slučajeva, sa debelom dokumentacijom, lopovluka, hoštaplerskih i raznih drugih mahinacija smo čitali u novinama, bili su u tužilaštvima i policiji, a vidimo da ništa od toga nije do sada procesuirano.

RSE: Priča o ratu između RTS-a i PINK-a je jedna u nizu priča. Da li ste se opredelili u tom ratu?

ČUPIĆ: Nisam se tu opredelio. Još uvek sam u sudskom procesu sa vlasnikom PINK-a. Nemam ništa protiv privatnog medija, ali zakoni i pravila koji kažu kako se učestvuje na javnom polju, moraju se poštovati. Kada bi imali visoke standarde, taj mediji bi davno bio zatvoren. Moj linč na tom mediju je izvršen tri puta. Tada je emisija Info-top išla svakih tri ili četiri sata. Kada sam ja linčovan, prekinut je program uživo, kao da je rat, da se to pročita. Onda je svakog sata emitovana ta emisija. Znate li koja je to zloupotreba? Da je ovo normalna država, bio bi zatvoren taj medij, nezavisno od činjenica koje su tu saopštene, već načina na koji je to urađeno, to je teška zloupotreba medija. Taj sukob sada ima i lične i druge karakteristike. PINK slabo pratim. Zapanjen sam da saradnici medija koji je bio formiran u okviru JUL-a i koji je služio JUL-u, koji je uradio užasne stvari na kulturnom planu, odjedanput postaju neki ljudi koji su meni bili bliski. Zamislite da se dojučerašnji ambasador u Austriji nudi tom mediju da mu bude voditelj. Ako je to tačno, to je poražavajuće. Da ne govorim o ljudima koji sada dolaze i koji predstavljaju različite opcije. To pokazuje u kakvom je stanju naše društvo. Neko ko vodi Helsinški odbor za ljudska prava, a moje lično ljudsko pravo je bilo ugroženo na najgori mogući način, uzima taj medij kao primer gde treba da realizuje mnoge projekte. Zašto se Helsinški odbor nije zapitao šta je taj medij uradio na planu ljudskog prava, koje je najznačajnije pravo. Ako je pojedinac ugrožen u nekom društvu, to društvo je u velikoj propasti.

RSE: To je manji problem od problema novinara i novinarstva. Azra kaže – Ništa mi više nije važno, našao sam dobar bend. Njega je sve teže naći.

ČUPIĆ: Sve je to teže. Gledam kako ljude koji imaju veliki kapital sa aspekta hrabrosti, časti, namera i sa aspekta života brzo okruže lisci koji hoće da ih kompromituju. Ponekada mi je žao poneke ličnosti. Neki su dobronamerni pa računaju da poziv ipak ne treba odbiti jer može nešto da se uradi. Mnogi dolaze iz svojih ličnih interesa, svojih povređenosti, frustracija i onemogućenosti. Mislim da ljudi od integriteta treba o tome da vode računa. Pretpostavljam da kada odmakne vreme i kada se pokaže ko je ko, da će se to stanje srediti. Neki dojučerašnji ljudi iz DOS-a, koji su se žestoko kompromitovali, sada naleću na neke časne ličnosti kako bi se sa njima našli u nekom frontu u odnosu na sadašnju vlast. Ti ljudi su do jučer prelazili iz partije u partiju i našli su se u svim varijantama. Ne sme se od njih ništa očekivati. Oni su istrošeni ljudi. Oni, po pravilu, ne bi trebali da imaju nikakvog značaja.

RSE: Izgleda da je tim ljudima rok trajanja večan, a da je najgora pozicija u Srbiji koju možete imati, neutralna, ili pozicija nekoga ko ne želi da pripada nikome već pokušava da ostane svoj.

*****

Blagoje: ''Bio sam član Otpora i bio sam veliki protivnik toga da Otpor preraste u stranku. Zbog toga sam ga i napustio. Možete li otkriti nama, koji smo bili obični članovi Otpora, koji nisu znali vezu sa Amerikom, na koji način je finansiran i ko su ti ljudi? Mislim da nije fer da nekadašnji članovi Otpora idu po zemljama bivšeg SSSR-a i prave probleme našoj zemlji u kontaktima sa Rusijom. Sve nevladine organizacije su preuzeli bivši komunisti, ali ne oni obični, već oni koji su se nekada gurali za pozicije. Tako oni odjedanput postadoše Evropejci. Znam sa studija one koji su se gurali u razne komitete, ove koji sada vode nevladine organizacije. Živorad Kovačević nas vodi u Evropu, a znamo na kojim je sve funkcijama bio u komunizmu. Zbog toga me ne iznenađuje beskrupuloznost i neosećanje za druge koji nemaju. Šta učiniti protiv toga? Radio sam na VMA i svaki dan sam gledao kako raste zgrada PINK-a. Kada je DOS došao na vlast, moja je želja bila da se ta montažna zgrada lepo razšrafi i prenese u Krnjaču. Po meni je ta stanica osnovana da bi se mlada generacija odvojila od obrazovanja i školovanja. Unazadila je generacije i generacije dece jer su, gledajući PINK, mislili da i oni žive tim životom. Užasno sam razočaran koliki je broj ljudi prišao PINK-u i koliko se ljudi tamo pojavljuje. Smatram da je ta stanica uništila moral i etiku u našem narodu.''

ČUPIĆ: U Savet Otpora sam došao kao profesor Univerziteta. Otpor je bio formiran povodom onoga što je bilo vezano sa Zakonom o Univerzitetu iz 1998. godine. Kao članovi Saveta nikada nismo ulazili u to kako se Otpor finansira i ko u tome učestvuje jer smo smatrali da time ne treba mi da se bavimo jer je postojao Upravni odbor Otpora, kao i mnoga druga tela. Kasnije, kada je prerastao u narodni pokret otpora, 2000. godine, ostali smo članovi Saveta jer smo smatrali da treba da budemo sa svojim studentima. Tokom 2000. godine Otporu su počeli prilaziti mnogi ljudi, ne samo mladi. To je bio jedini pokret koji režim nije mogao da kontroliše. Zato su vršene represije nad mladim ljudima. Kada je Otpor prerastao u partiju, u nju nisam ušao. Iz Beograda nisu bili toliko zagrejani za to da Otpor postane partija, ali je bio veliki pritisak članova Otpora iz unutrašnjosti. Smatralo se da je Otpor kao nevladina organizacija završio misiju i da treba da se pojavi na političkoj sceni. Nisam ušao u tu partiju, ali su me kao čoveka koji je bio sa njima od početka nagovorili da ostanem u Savetu jer su smatrali da sam odgovoran. U ličnoj odgovornosti postoji pet vrsta odgovornosti, a jedna od njih je odgovornost prema zajednici, društvu i državi u kojoj se živi. Rekli su mi da i ja i da treba negde da se angažujem. Prihvatio sam da budem prvi na listi. Otpor kao stranka nije uspeo, a ja sam iz toga izvukao pouke. Većina Otpora je otišla u Demokratsku stranku. Neki od članova Otpora su bili i u Belorusiji i u Ukrajini. Ne može se Otpor optuživati za to što su neki njegovi članovi učestvovali u revolucijama po Belorusiji ili Ukrajini. To je lični izbor tih ljudi i na to imaju pravo.

RSE: Bili ste nosilac liste i imali ste konvenciju u Domu sindikata. Tada ste rekli da su tri osnovne vrednosti na kojima će se zasnivati političko delovanje i ponašanje Otpora: sloboda, solidarnost i pravda. Rekli ste da je pravda užasno postradala i da nema partijskog razloga i naloga zbog kojeg ćete prihvatiti da se ovi principi dovodu na bilo koji način u pitanje. Tada ste rekli da ćete otići iz Otpora ukoliko ti principi budu dovedeni u pitanje. Moja koleginica, Svetlana Lukić, je u jednom od Peščanika primetila da na toj konvenciji u Domu sindikata niste ni pomenuli rušenje zgrade PINK-a. Pustila je vaš govor i govor Ivana Marovića. Zašto tada to niste pomenuli?

ČUPIĆ: Nisam hteo da mešam Otpor sa mojim članstvom u Savetu za borbu protiv korupcije. To sam izrekao kao član Saveta za borbu protiv korupcije. Kada sam to izrekao, Otpor nije bio formiran kao partija. Oni su tada hteli da reaguju po tom pitanju, ali sam im rekao da u to ne ulaze jer je to delovanje vezano za članove Saveta za borbu protiv korupcije. Pre PINK-a sam pomenuo i pet Karića kuća koje su podignute nelegalno, od osam. Karići na to nisu reagovali, ali PINK jeste. To sam pomenuo zbog jednakosti građana pred zakonom. Tih dana se vršila legalizacija. Šokirao sam se kada sam video da se nekim nemoćnicima ruši, ali sam smatrao da je to u redu jer je to uzurpatorsko. Odjedanput primećujem da se jednima ruši, a drugima ne. To je već narušavanje principa jednakosti pred zakonom i to je selektivna primena zakona. Izvor najveće korupcije jeste selektivna primena zakona. Nisam hteo u to da uvlačim Otpor jer je to bio moj lični stav. Dok je trajala konvencija, odvijao se i moj sudski proces koji i dan danas traje. Tužio sam čoveka krivično za klevetu, a sudija donosi sudsku presudu za uvredu. To je sada otišlo na Okružni sud. To ću terati, ako bude trebalo, i do Evropskog suda za ljudska prava.

*****

Nuri iz Pančeva: ''Da li vidite razliku između vladavine Miloševića i Koštunice? Jeza me hvata od nekih ljudi u Parlamentu. Kako vidite ponašanje SPO-a? Četiri člana njihove stranke su ubijeni od strane vlasti, a oni su i dan danas sa njima. Gospodin Koštunica i ova vlada rade sve protiv naroda. Pogledajte penzione zakone. Produžava se vek rada radnika na 66 godina, a zna se da je životna dob u Srbiji tolika. Niko neće moći uživati u rezultatima svoga rada.''

RSE: Gospodin Lalović je MMF-u, na zahtev da se penzije povećavaju jedanput godišnje, odgovorio da smo svi već mrtvi, samo je vreme redosleda kada će ko biti sahranjen.

''Godinama niko nije rekao da smo svi mrtvi. Ja sam veliki opozicionar. Nisam ni u jednoj stranci. Nikada nisam verovao gospodinu Koštunici jer nije bio definisan.''

RSE: Da li ste ikome verovali?

''U jednom trenutku jesam. Išao sam na demonstracije. Sve stranke povedu narod, ali imaju neke članove koje su ranije izabrali i onda dolaze na vlast ljudi koji nisu uopšte sposobni. Gospodin Mihajlov uopšte ne dolazi u Pančevo. Imaju gomile savetnika. Ako sam u nekom resoru i ako sam sposoban, ne treba mi savetnik.''

RSE: Imate li alternativu?

''Nemam alternativu jer su na opštinskom nivou svi sa svima u koaliciji. Zbog velike inflacije koja je izazvana niko do danas nije snosio odgovornost. Sav pokradeni novac se vraća se u zemlju preko tajkuna.''

ČUPIĆ: To da su svi sa svima u koaliciji je najveća tragedija koja se desila i za koju sam misleo da se neće desiti posle promena 5. oktobra. Desilo se to da ako sada raspišete izbore niko neće dobiti toliko da bi mogao da formira vladu koja bi počivala na nekim principima. Zato treba veliku odgovornost da snosi DOS, ali ne onaj DOS posle odvajanja DSS-a i ostalih članica DOS-a, nego onaj DOS koji je bio na početku. Svi oni trebaju da snose odgovornost zbog toga šta su uradili sa političkim životom Srbije. Ne može se zdrav politički život graditi bez principa. Ako samo idete na golu realnost, na rela-politiku, imamo ovo što imamo. Sadašnja vlada je sastavljena od partija i od ljudi koji jedni druge ucenjuju. Svaka partija je dobila svoj resor i radi po nahođenju. Kada se nešto zakuha, toliko da mogu da se raspadnu i da se vlada dovede u pitanje, oni nađu neku vrstu kompromisa koji je užasno štetočinski. Prikrije se nešto i neke stvari koje bi trebale da se raščiste se ne raščiste. Ni jedna jedina afera koja je nastala u okviru, ne samo sadašnje vlade, nego i prethodne, nije razrešena upravo zbog toga jer se stalno moralo voditi računa da se može izgubiti vlast i da se treba ići na izbore. A šta ćete dobiti na izborima? Uvek sam za to da se izborima reše stvari, ali kako ćemo sutra dobiti novu vlast ako u toj vlasti treba da se spoje neke partije koje po svojoj prirodi ne mogu zajedno. Neprirodno je da su socijalisti ti koji su omogućili da se formira ova vlada, ne zbog toga što bih ja neke od tih ljudi kažnjavao. Oni trebaju da znaju šta je njihova politika uradila u prethodnih deset godina. Ja sam za to da se oni kojima se utvrdi njihovo štetoćenje odgovaraju, a oni koji su bili za zablude neka se povuku jer ne treba više da budu na javnoj sceni.

RSE: Nije li u momentu lustracije to propušteno? U međuvremenu se toliko toga dogodilo da se više ne zna kome su ruke prljavije? Sada više ne znam ko koga proziva i ko ima prava ikoga da proziva. Nakon svega na šta su pristale velike demokratske partije, da li stoji cela ta priča?

ČUPIĆ: Na žalost, istorijska šansa je bila je propuštena. Lustracija je trebala da proizađe iz dva procesa koja su trebala da se urade. Prvo je trebao da se donose Zakon o otvaranju dosjea saradnika i da se donese Zakon o zabrani saradnika da učestvuju u političkom životu, posebno da se nalaze u osetljivim oblastima kao što je državna uprava, mediji, javna preduzeća, javni servisi, obrazovanje i zdravstvo.

RSE: To nije urađeno i došli smo u situaciju da bi danas opet trebalo lustrirati neke nove ljude, a nisu lustrirani ni oni pre njih. Čemu onda služi priča o Socijalističkoj partiji u Srbiji kada su svi postali isti?

ČUPIĆ: Kada vidim da Vučelić govori o socijalnoj pravdi, naježim se. To je strašno. Vidite i neke ljude koji su bili u okviru DOS-a. Tu je i nova partija koja se formirala i koja hoće da postane preko jednog poslanika parlamentarna. Politički život je u jednom užasu. Ne znamo ni da li postoji Udruženje industrijalaca, nevladina organizacija. Da li je taj isti čovek predsednik i tog udruženja i predsednik partije? Donet je Zakon o radio-difuziji. U članu 42, stavu 2, stoji da partija, ili predsednik partije, ne mogu da budu vlasnik radio-difuznog sistema, a on je i dalje vlasnik jednog od njih. Zakon se ne primenjuje. To vam govori koliko je tu ucene, šta se sve dešava i koliko je to sve daleko otišlo.

RSE: Da budemo do kraja pošteni, ni ti ljudi ne mogu biti jednini predmet interesovanja. Karić, u poređenju sa mnogima, izgleda kao čistunac.

ČUPIĆ: On pokazuje u kakvom se moralnom stanju mi nalazimo i u kakvom su moralnom stanju pojedinci koji su izvojevali visoke standarde u svojoj profesiji u jednom trenutku. Mene su pet puta zvali u emisiju Nije srpski ćutati. Svaki put sam uredniku objasnio da prvo mora da se preispita gazda i da ne mogu da dođem u tu emisiju kada sam to javno govorio.

RSE: Više ne bih preispitivala gazdu, nego zaposlene.

Aleksandar iz Beograda: ''Mislim da ste u krivu jer Karić ima 17 posto podrške, po poslednjem ispitivanju javnog mijenja.''

RSE: Nismo govorili o tome, već sam rekla da je postalo smešno govoriti o Kariću, a ne govoriti o pola Srbije koja je zavisna od tog čoveka.

''Realnost je da će posle sledećih izbora vladu formirati DSS, DS, ako se žele izbeći Radikali i Socijalisti. Treba o tome razmišljati unapred. Nadam se da će u Parlament uleteti nekim čudom i Čeda Jovanović. Smatram da demokratska javnost u Srbiji snosi veliku odgovornost za ovo što se događa. Oni su hteli sve i odmah. Izlazite iz jednog čudovišnog režima 5. oktobra koji ulazi pravo u čeljusti jedne ajkule. Sada spočitavate i najmanju trunku novom režimu. Krajem 2002. godine i početkom 2003., Đinđić nije imao ni jedan medij uz sebe. Pljuvali ste PINK, a čini mi se da mu je jedini PINK, tu i tamo, davao neke podrške.''

RSE: Smatrate da Đinđić nije imao podršku ni jednog medija u Srbiji?

''Nije imao podršku ni jednog medija, niti demokratske javnosti. Knjigu Čede Jovanovića sam progutao za sat vremena. Oduševila me rečenica: - Zoran je postao prihvaćen i poštovan u Srbiji onoga trenutka kada je trajno izgubio. - Izvinite, ali zašto niste bili takvi dok je bio živ? Odgovorite mi na to.''

RSE: Jako je teško baviti se po hiljaditi put anatomijom celog tog slučaja koji se na kraju završio ubistvom. Ima istine u tome da sam premijer nije imao ni jedan medij, ali su imali neki drugi.

ČUPIĆ: Bojim se da su njega koristili određeni mediji.

RSE: Ne kažem da nije imala vlada.

ČUPIĆ: To je velika razlika. Sećam se novogodišnje emisije PINK-a, kada su ga trojica kolega iz njegove vlade u jednoj, kao humorističkoj, emisiji teško optužila. Čanak je bio voditelj, a gosti su bili Batić i Protić. On je njih isprovocirao oko toga ko je koliko novca dobio. Batić je hteo da izleti iz studija i rekao u odbranu – A koliko su tek oni dobili. Tu se strašno manipulisalo. Pretpostavljam da se već tada znalo da je Đinđić krenuo u jedan obračun sa kriminalom. I kada je formirao Savet za korupciju mislim da je imao tu nameru, ali to nije išlo kako sam mislio da će ići. Bio sam počastvovan jer se nalazim u grupi tih ljudi. Pretpostavljam da je namera bila iskrena. Onda su počeli razni udari i nije imao snage. Kada neko krene u obračun i izgubi zbog toga život, to ipak treba da se ceni. Nije imao okruženje koje je bilo dostojno da to obavi. Ta tragedija je za porodicu nepovratna, ali je veliki simbol toga šta nam se dešavalo.

*****

Jelena Stanković iz Kragujevca: ''Samo dve godine dok je pokojni premijer bio živ sam bila ponosna, ponovo posle vremena odrastanja u vreme Josipa Broza, kada nisam imala nikakve probleme i živela sam prilično srećno. Jako sam nezadovoljna ovim što se trenutno događa. Takođe sam nezadovoljna ljudima koji govore. Zaista je premijera tada podržavao samo PINK, ali sve ono što se posle toga dogodilo me iznenadilo. Sa gospodinom Čupićem se ne bih složila u mnogim stvarima, osim kada kritikuje ljude bivšeg režima koji su sada ponovo među nama. Ne slažem se oko njegovog učešća u Otporu kada su bili izbori. Ne slažem ni sa ovim što kaže oko nekih budućih izbora. Potpuno sam svesna da će biti vrlo problematično stanje posle izbora, ali to je želja ovoga naroda koji voli da živi onako kako je živeo u vreme Slobodana Miloševića. Neću više da ga sprečavam svojim glasanjem uvek protiv Radikala i Socijalista da ne bi oni pobedili. Tako sam glasala za gospodina Tadića, a da ne pričam o gospodinu Labusu koji je najveća prevara u mome životu. Ne želim više da glasam za ličnosti koje će da me prevare. Gospodin Čupić je Tadiću dao podršku i čini mi se da on podržava politiku DS-a. Žao mi je što je DS načisto propao.''

ČUPIĆ: Nisam ja protiv izbora. Izbor je uvek nešto što nas čeka. Pitam se samo da li će opet na tim izborima principi biti ugroženi u ime kompromisa. Kompromis je jedno veliko i moćno sredstvo političke kulture, ali i on ima jedno ograničenje. Nema kompromisa između istine i laži. Nema kompromisa između dobra i zla, između pravde i nepravde. Na žalost, kod nas ga ima, ali ne bi smeo takav kompromis da se prihvati. Zbog takvog kompromisa nam je i užasno stanje u kojem se nalazimo. Podržao sam Borisa Tadića, ali nisam član DS-a. Smatram da sam dobro uradio što sam ga podržao. Mnogi smatraju da ja sa njima imam nešto tajnovito, ali nemam. Zalažem se da u politici sve bude javno. Politički i društveni život ne trpe tajnost. Ako ima tajnosti, nema demokratije. Ovo je moj stav i moj način života i to ne mogu da izmenim.

RSE: Zanimljivo je da mnoge ličnosti u javnom životu bivaju kompromitovane od strane upravo onih koji se najviše bave tajnovitošću.

ČUPIĆ: Posle podrške Tadiću u jednoj televizijskoj emisiji, u septembru 2004. godine, odmah sam ga kritikovao jer je primio Bogoljuba Karića tajno. To ne može. Ne može predsednik države nikoga tajno da primi. Mislim da je iz toga izvukao pouku i nikada poslije nisam čuo da je tako nešto ponovio.

*****

Kapetan Lukšić: ''U Crnoj Gori ima puno partija i njihove vođe zbunjivaju ovaj narod. Narod više ne zna koga da sluša, a koga ne. Trebao bi uvaženi gospodin Čupić da ugovori sastanak sa mudrim glavama i da ugase sve partije, da umjesto toga formiraju par jakih partija koje će donjeti blagodet ovome narodu. Te partije bi trebale biti usaglašene sa evropskim zemljama.''

ČUPIĆ: Dobre su namere kapetana Lukšića, ali se to ne sme na takav način uraditi. Upravo su izbori ti koji profiltriraju partijski život. Što bude češći izborni ciklus, to će se i partijski život reducirati. Mnogo tih partija ništa ne znači, pa čak i podeli biračko telo. Tako ulazimo u ove koalicije i kompromise koji nemaju nikakvih principa. Morate da pravite nešto gde sutra ne možete ništa da uradite na normalan način. Ostajete zarobljenici raznih ucena i dolazi do propasti političkog života. I poslednji izbori su dosta toga profiltrirali. Mislim da će naredni doneti još jedan korak. Podele su i ideološke i svakog drugog karaktera.

RSE: Šta je za vas ideološko u ovome trenutku? Kakve ideološke podele vidite, kada se više ne zna ni u jednoj partiji šta ona zastupa? Možda su ideologije izumrle?

ČUPIĆ: Treba ih držati za onu ideologiju za koju se zalažu i meriti da li je se drže, ili ne.

RSE: Ako se neko predstavlja kao osnivač i hoće da prikupi sve leve stranke, a pri tome mesecima u medijima kolaju afere o njegovom neizmernom bogatstvu, šta je onda taj čovek?

ČUPIĆ: Takvi ljudi kompromituju tu ideologiju. Ovde postoji jedina ideologija - opsednutost vlašću. Iza toga je novac jer vlast ne možete održavati bez novca. Vlast je šansa da se dokopate novca.

RSE: Vlast, novac i moć su ideologija koja je najdominantnija.

ČUPIĆ: Moramo govoriti o ideologijama, jer postoji članstvo i iskreni ljudi koji pripadaju nekoj levici ili desnici. Ako mi to ne uradimo, uradiće standardi Evropske unije, kojima težimo.

RSE: Verovatno razvoj apsolutne ideje ide ka tome da sve ideologije izumru?

ČUPIĆ: To je već pitanje.

RSE: A gde u svetu vidite tako jasne ideološke podele?

ČUPIĆ: Ono što mi označavamo desnicom i desnica u Evropi, su dve različite stvari. Razlika između konzervativnih parija i partija centra nije toliko velika u sadašnjoj Evropi. Mi još razmišljamo ideološki, a tamo se razmišlja o ideologijama u mnogo prefinjenijem smislu. Opasno je govoriti o kraju ideologije jer onda sužavate razlike i bogatstvo sadržaja. Kapitalizam Švedske je različit od kapitalizma Amerike.

RSE: Mi nismo ni došli u fazu da pričamo o kraju ideologije jer mi imamo ideologije pod maskom demagogije. Tek kada prestane demagogija, ulazimo u ideologiju, a zatim u kraj ideologije.

Kamarade!
Ti si prijatelj mi bio, Kamarade,
Jednom gradili smo skupa barikade,
Ja i danas živim k'o u dane mlade,
moj Kamarade.

Jedne nedjelje te vidim isred parade,
Ti otpozdravljaš mi kratko sa estrade,
Danas važniji se položaji grade,
moj Kamarade.

Ja sam i sad dio one stare garde,
Naše postelje su svake noći hladne,
S malo izgleda da spasićemo gladne,
moj Kamarade.

Kroz moj prozor samo dio neba kradem,
Četiri iste sive ledene fasade,
Iz tog kruga više izaći se ne dade,
moj Kamarade.

Kad je jutro lijep je život sred brigade,
Sad je podne, to je vrijeme promenade,
Nekad sanjamo o bijegu iz blokade,
moj Kamarade.

Bombe padaju na grad, na ambasade,
Usred noći mene bude kanonade,
Kad se popneš svaki put, ja niže padnem,
moj Kamarade.

Sad je dosta, već na kraju sam balade
Moj si drugar, iz moje si dekade,
Još potpisujem se isto k'o i tad,
Tvoj Kamarad.

ČUPIĆ: Ideje ponekada u svojim čistotama završavaju na različite načine. Neko iskoristi tu ideju i napravi nešto sasvim drugo od onoga što su bili ideali. To je tragedija mnogih revolucija.

*****

Jovanović iz Gračanice: ''Ugovor između Vojske Srbije i Crne Gore i Mile Dragića vredan 300 miliona eura me muči. Mi smo ovde preplaveni informacijama o toj aferi. Mislim da je to samo zamajavanje javnosti. Ranije je televizijski Dnevnik RTS-a počinjao obično vestima sa Kosova i Metohije, a u zadnjih 15 dana počinje ovom aferom. To znači da polako počinju nas sa Kosova da zaboravljaju. Kažu da je ta afera počela još 2004. godine i još tada su to mogli da spreče. Možda zvuči malo paranoično, ali meni to tako deluje. Žele da stave Kosovu i Metohiju u drugi plan i da se narod Srbije polako pripremi za ono što je, ne daj bože, neminovno.''

ČUPIĆ: To je jedna od afera. Ako bi se ta afera do kraja istražila, smatrao bih da je ozbiljno pokrenuta. Ako se i ona završi kao dosadašnje, onda to znači da se trebalo nešto da zamagli. Kada god insistiraju na formiranju Anketnog odbora, znam da ništa neće biti. Tu nema šta da obavlja Anketni odbor, već državni. Tu je policija, tužilaštvo, finansijska i poreska policija. Kada je u pitanju vojska, tu je i Zakon o civilnoj kontroli vojske. Čuli smo da je mnogo toga stavljeno pod vojnu tajnu, pa čak i neke kupovine koje su vezane za ishranu.

RSE: Kažu da ako ne želite da se neki problem reši, osnujte Anketne komisije, koje niču kao pečurke, a problemi se ne rešavaju.

*****

Slušalac iz Norveške: ''Večeras i ovih dana na medijima je objavljena anketa o popularnosti političkih stranaka i političara u Srbiji. Otkud sada u rejtingu popularnosti političara u Srbiji i bivši političar koji se nalazi u Hagu? Mogao se onda pojaviti i prestolonasljednik. Sa kojim ciljem se prave liste sa aktuelnim i neaktulenim političarima na sceni? Riječ je o Slobodanu Miloševiću. U svim evropskim zemljama ministar finansija je ministar kao i svi drugi ministri. U svim srpskim medijima najčešće se pojavljuje on. Da li on u Srbiji vodi sve i kreira politiku, ili je nešto drugo u pitanju?''

ČUPIĆ: To je pitanje toga kako vlada funkcioniše i kako premijer vidi ulogu određenih ministara. Pretpostavljam da se daje velikog značaja ministru finansija i verovatno je to razlog što se on češće pojavljuje. Drugi moment može da bude vezan za to da u toj vladi premijer nema moć da kaže ko će kako i na koji način istupati, već se ministri prema nahođenju pojavljuju. To nije značajno. Značajnije je šta oni govore. Finansije su ovde jako važne, jer je veliko siromaštvo. Pitanje je da li ministar finansija to iskoristi za neke svoje političke uske interese vezane za svoju partiju.

Istraživanja prave agencije za to zadužene i to je njihova stvar. Tamo gde postoji visoka svest i razvijena politička kultura, verovatno se ne meri popularnost ljudi koji se nalaze pod istragama. Ne bi trebala da se meri njihova popularnost dok se ne završi istraga. To kod nas nije slučaj, niti je slučajno. Neko računa na određene ljude i hoće da istestira u kakvom je stanju naše društvo.

RSE: Ostali smo dužni gospodinu Jovanoviću odgovor na pitanje da li je ova nova afera pokušaj da politička elita Srbije zataška problem Kosova? Da li se zaista afere produkuju da bi se glavni problemi u svim sferama zataškali?

ČUPIĆ: Dosadašnje afere su nagoveštavale baš to. Smatram da svaku aferu treba razrešiti. Ako se afere razrešavaju, onda su namere onih koji su ih pokrenuli da se to raščisti. Ako se afera ne raščisti, onda stoji da se ipak nameću javnosti da se time bavi jer se rešavaju neki drugi problemi.

RSE: Da li mislite da je afera državna televizija - PINK smišljena da bi se nešto drugo sakrilo, recimo medijska politička sfera, ili je to stvarni rat?

ČUPIĆ: Mislim da je to izazvano dodelom nacionalnih frekvencija. Bitka je ko će ostati na nivou nacionalnih medijskih kuća. Drugi je moment sama transformacija Radio-televizije u javni servis. Ona konačno treba da postane javni servis. Ta napetost koja postoji, s jedne strane oko frekvencija, i s druge strane oko javnog servisa, dovela je do tih sukoba kojih su pune novine.

RSE: Kako vam se čini da je podeljena javnost?

ČUPIĆ: Trebalo bi napraviti neko istraživanje kada je u pitanju javnost. Ovo što se priča i piše za mene nije kraj. Piše se da su neki ljudi počeli da prelaze iz nacionalne televizije u PINK. Ako je to tačno, onda se tu nešto dešava i počela je bitka u profesionalnoj javnosti. Tu su verovatno u pitanju neke koristi.

RSE: Da li se nekada zapitate kako to da se jedna te ista javna ličnost u jednom trenutku nalazi na BK televiziji, u drugom na RTS-u, a onda na PINK-u? Ko upravlja tim koncima? Mora biti da postoji neko ko smatra da će neka xy persona u jednom trenutku mnogo više doprineti ako bude na PINK-u, nego na BK, pa je povuče sa BK na PINK, a onda pošalje na RTS. To tako ide u krug.

ČUPIĆ: Pretpostavljam da postoje ljudi koji se time bave i igraju na karakter određene ličnosti. Tačno znaju za određenu ličnost kakve ona ima karakterne osobine. Ako su one poželjne, oni uspevaju. Emisije nekih ljudi, koji su bili istaknuti novinari u opozicionarstvu, odjednom prelaze iz jedne televizije u drugu, a sećam se šta su izjavljivali o tim televizijama u koje prelaze. Kada je jedna opoziciona novinarka svoju emisiju prenela na drugu televiziju, zvala me da budem njen gost. Rekao sam joj da nikada u toj emisiji neću učestvovati. Iako je to njena emisija, to više nije to. To je pitanje profesionalnih standarda i karakternih osobina ljudi u profesiji. Tu sam strog. Smatram da se profesionalni standard mora poštovati i da ljudi karakterno moraju da nose svoju profesiju.

RSE: Ta čitava priča je toliko komplikovana da mi nikako ne možemo shvatiti ko povlači sve te konce. Ne postoji niti jedan medij koji se time bavi na kritičan način, već te osobe, upravo preko nekih medija, bivaju pozivane da arbitriraju o najbitnijim stvarima koje se tiču našega društva.

ČUPIĆ: Sada smo u stanju sa aspekta vrednosti da je sve izmešano, a to je najopasnije stanje. Izmešani su žrtva i dželat, istina i pravda, dobro i zlo. Za to su naročiti majstori bili ljudi iz tajnih službi i policija. Oni su sada raspoređeni po raznoraznim mestima i to vrlo organizovano.

RSE: Rekli smo jako malo o medijskoj situaciji, a opet smo rekli mnogo jer se o tome ćuti. Umesto toga se pričaju priče kolike su novinarske plate. Priča se o svemu, samo se ne priča o krupnim stvarima koje su medije i tu čitavu medijsku scenu pretvorile u čisto tržište. Neka bude tržište, ali onda neka se kaže da je tržište i neka se ne arbitrira od strane ljudi koji su direktni učesnici u kupoprodaji.

ČUPIĆ: Ovde vlada predstava da na tržištu možete da radite šta god hoćete, da je tržište haos. Tržište u razvijenim zemljama nije haos. Tržište u svakoj profesiji podrazumeva visoke profesionalne standarde, inače bi te zemlje brzo propale. Ako javno nekoga oklevetate u jednoj ozbiljnoj zemlji ćete zbog tog otići na robiju od tri do pet godina. Tu sud i zakon preventivno deluju. Ako imate zakone koji po tom pitanju ništa ne urade, onda će ljudi da koriste mogućnost da vas kleveću. To nije tržište. Tržište ima određena pravila. I demokratija podrazumeva određena pravila, ali ovde neće niko pravila da se drži. Tako razni pojedinci upadaju u raznorazne smicalice. Zbog toga je trebalo videti ko je gde ubačen i ko je ko. Tajne policije to vešto rade. To je jedno polje gde je mnogo tog nepoznatog. Zato smatram da se 2000. godine propustilo da se ta scena razjasni, da bi se tačno znalo ko je ko. Da je to učinjeno, ne bi smo imali ovo što imamo.

RSE: Bila je tolika silna graja oko Velimira Ilića, koji je po stoti put ponovio jedne te iste stvari koje su nedopustive, pa ipak se o tome govorilo više nego i o jednom problemu. Da li je ta afera sa Veljom Ilićem jedna od afera koje su urađene na neki način namerno, ili je to zaista fenomen o kome treba toliko raspravljati?

ČUPIĆ: Vrlo je odgovorno biti ministar. To je velika čast. To je čovek koji uvek treba da odgovori i da bude učtiv. On treba da bude stručnjak u toj oblasti. Velja Ilić kao skandal je pokazao kakva je vlada i kakvo je stanje u toj vladi. To je moglo da bude razrešeno za dva dana. Mogao je on sam doći do toga šta je uradio, pa da podnese ostavku, ili da ga vlada na prvoj sednici zbog toga smeni. Međutim, niti on podnosi ostavku, niti vlada ima snage da ga smeni. Novinari se tu opredeluju, jedni ga brane, a drugi napadaju. U političkom životu jednako treba posvetiti pažnju i krupnim stvarima i sitnicama. Ti skandali su samo vrh ledenog brega koji će sutra pokazati šta se iza toga krije. Na BK-u se povaljuju ljudi za koje sam mislio da se više nikada neće usuditi da se pojave. Sada odjedanput evo ga Goran Matić, Željko Simić, Borka Vučić i niz takvih ličnosti. To ne sme da se previdi. Treba da shvatimo kako se jedna partija ovde formirala. JUL je formiran jer je rečeno da je u njega ušlo 2.500 direktora. Ovde se već stvaraju neke predizborne koalicije. Voleo bih da znam ko je Velja Ilić. Neki centri moći, koji su nam sada nevidljivi, možda vrše poteze za koje mi i ne znamo. Odjedanput imate Mrkonjića koji hvali Velju Ilića i kaže da je jedini ministar koji nešto radi.

RSE: Hvali ga i Dinkić.

ČUPIĆ: Jeste, ali ga je Dinkić prvo napao i rekao da to nije u redu, a onda u jednom momentu, kada može da padne vlada, to izgovara. Ne znam šta on to radi. Hiljade ljudi ostaje bez posla i postaju tehnološki viškovi.

RSE: Neozbiljno je samo se baviti ispadima Velje Ilića dok je zemlja u ovakvom stanju. Naravno da se moramo baviti i sitnim i krupnim stvarima.
XS
SM
MD
LG