Dostupni linkovi

logo-print

Prioritet je povratak u gradove


Proces povratka raseljenih lica u kosovske gradove je još uvek spor, a njegova realizacija, što je prioritet Ministarstva za povratak i zajednice, zavisi od rešenja brojnih problema. Sekretar u Ministarstvu za povratak i zajednice Mihajlo Šćepanović kaže za Radio Slobodna Evropa kako Ministarstvo planira da realizuje 15 projekata povratka u gradske sredine:

“Ministarstvo za povratak i zajednice koje, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, odnosno UNDP-om, radi na projektima povratka raseljenih i prognanih, ima u planu povratak u gradske sredine. Znači, to su 32 porodice u sam grad Peć, 17 porodica u Gnjilane. To su dva projekta u okviru 15 projekata, koji bi trebalo da se realizuju do kraja ove godine za organizovani povratak u same gradove. Mi snažno verujemo da je osnova pravog povratka ostanak u gradskim sredinama i tome dajemo primat”.

Direktor kosovskog Instituta za demokratiju i međuetničke odnose (IDERK), sociolog Fadilj
Maljoku ocenjuje kako je povratak raseljenih u gradove neophodnost:

“U cilju izgradnje tolerantnog društva i koegzistencije svih etničkih grupa na Kosovu, neophodno je da počne proces povratka raseljenih lica u urbane sredine.”

Međutim, prema rečima Šćepanovića, taj proces je još uvek spor, zbog brojnih problema, kao što su dokazivanje vlasništva nad imovinom, zapošljavanje povratnika, školstvo i zdravstvo:

“Znači, nije dovoljno dovesti ljude da žive u gradovima, nego im treba obezbediti da imaju i normalan život, da mogu da decu ostave u vrtiće, da mogu decu da pošalju u školu, da oni mogu da rade, kako bi sasvim normalno u 21. veku mogli da žive”.

Ističući kako se radi o dugom procesu, sekretar u kosovskom Ministarstvu za povratak kaže da svi treba da rade na stvaranju uslova za povratak raseljenih lica u gradove. Šćepanović ocenjuje da je potrebno poboljšati saradnju kosovskih institucija i agencije Ujedinjenih nacija za imovinska pitanja, HPD. Ostala pitanja treba da reši Vlada Kosova:

“Ti problemi se rešavaju na nivou Vlade. Vlada je obavezna da odredi par zgrada, osnovnih i srednjih škola, gde će i deca nealbanske nacionalnosti moći da pohađaju školu, da odredimo par predškolskih ustanova, da se odrede ljudi koji će to raditi. Nadam se da ćemo poboljšati saradnju i sa samim HPD-om, gde i oni imaju veliki broj nerešenih slučajeva zbog nepotpune dokumentacije, da ćemo uspeti da povećamo broj povratnika u gradove. To su stvari koje ćemo pokušati da rešimo ove godine, kako bi stvorili preduslove za povratak svih koji žele da se vrate u gradske sredine”.

Sociolog Maljoku ocenjuje kako uspeh ovog procesa zavisi i od toga koliko će većinski Albanci prihvatiti svoje komšije Srbe. On ističe da takva spremnost postoji:

“Postoji visok stepen spremnosti Albanaca da prihvate svoje komšije Srbe. To znači da Kosovo ima dobru perspektivu izgradnje tolerantnog odnosa između različitih etničkih grupa.“

Maljoku ističe da i politika utiče na međuetničke odnose, koji, u slučaju Kosova, zavise od statusa:

“Definisanje političkog statusa Kosova, bez sumnje, dovešće do relaksacije međuetničkih odnosa.“
XS
SM
MD
LG