Krajem protekle nedelje u Srbiji su istovoremeno održana dva važna rok festivala. Jedan već kultni, 39-ta po redu Zaječarska gitarijada i drugi u povoju, Beogradski Beer fest, ali s ambicijom da sledi praksu sličnih manifestacija u svetu. Ovi festivali a posebno zaječarski okupili su mnoga značajna imena sa domaćeg prostora i regiona podsetivši tako na slavne i bezbrižne dane jugoslovenskog rokenrola.
Ipak dobru atmosferu i sjajne svirke muzičara zasenio je jedan ružan događaj. Hrvatskog muzičara Darka Rundeka uz povike ‘ustašo, ustašo’ pretukla je grupa huligana u beogradskoj Knez Mihajlovoj ulici ujutro posle njegovog nastupa. Na sve ovo Rundek je rekao da se ne seća šta se tačno dogodilo te da ima mnogo više normalnih ljudi koji vole muziku od onih koji su ga napali. Istog dana njegove kolege iz Sarajeva, Zagreba, Beograda i Pule ovako reaguju na taj događaj:
”Možda se našao tamo gdje nije trebao, možda je... odeš negde u neki kafić pa fasuješ flašu u glavu. Možda su otišli u neki pogrešni kafić”, kaže Alen Islamović iz Bijelog dugmeta.
Slično razmišlja i njegov kolega iz benda Mladen Vojčić Tifa:
“Latentna opasnost je bila i prije rata da se odmah razumjemo. Prema tome ja ne volim ta grupna osuđivanja a pogotovo da se vežem za bilo koju teritoriju. A i ne samo to, nego daj da se više sa te Srbije zasite skine, pa nije Srbija zlo, čemer i bijeda.”
Milić Vukašinović, Vatreni poljubac:
“Dobro, sada je to bio Darko Rundek, mislim ti koji prebijaju ubili su navijača Rada, dečka koji je slučajno putovao na more pa su mislili da je navijač Voždovca. Prema tome te psihopate su psihopate.”
Napad na Darka Rundeka za Radio Slobodna Evropa komentariše i Bruno Langer, frontmen Atomskog skloništa:
“Ja mislim da je Runek najpametnije postupio kada je rekao da se ničega ne sjeća. To je jedna epizodica kojoj ne treba dati takav značaj bez obzira ko je šta vikao, ko je šta radio. To je moje mišljenje da je on genijalno postupio. On se zaista ničega ne sjeća jer ružne stvari treba zaboraviti.“
Upravo ovakva reagovanja legendi jugoslovenskog rokenrola na premlaćivanja njihovog kolege navodi na zaključak da pogledi nacionalno neostrašenih ljudi mogu u mnogome da pomognu u procesu boljeg razumevanja i prevazilaženju nesporazuma u regionu. Koliko oni veruju da je takva misija moguća? Alen i Tifa:
“Ja nisam ni bio vezan nešto da bi me neko mogao staviti u neki prostor pa me zatvoriti. Ja sam uvjek bio lutalica, čak lutalica i u bendovima ovim što sam radio. Da, znači mi jako puno, normalno. Rokenrol je kad postaješ javna ličnost, ne možeš reći više, ‘e, ja sam samo za ove a nisam za one’. Moraš biti pristupačan svima. Moraš otići kad te zovu ako cjeniš to što radiš. Ako ne cjeniš, onda najverovatnije možeš postati ektreman.
“Prije svega ja sa sam jugonostalgičar, ja to uvjek kažem, ali ne bi voleo sad, kad kažeš, koliko to tebi nešto kad dođeš u Srbiju. Meni je bilo gdje jako dobro, ako sam u okruženju ljudi koji normalno funkcionišu. Meni je lijepo gde su dobronamjerni ljudi a ja zaista večeras i uživam, jer vidim da ovdje niko nije zloban.”
Milić Vukašinović:
“Naša bivša domovina koja se zvala Jugoslavija se nije ni raspala po tom pitanju. Na muzičkom duhovnom planu se nije ni raspala, bar za mene, ni za ljude kojih ima dosta koji razmišljaju kao ja. Mladi ljudi koji vole dobru muziku, dobru sliku, dobru knjigu, oni se nisu ni svađali, a ni ratovali.”
Bruno Langer:
“Ja sam možda onaj poslednji hipi u duši vjerujući u mir, vjerujući u dobrotu, ali niti je čovjek svojim rođenjem sazdan od dobrote. Prvo sam mislio da čovjek, sedamdeset posto čovjeka čini zlo, čini da smo mi apsolutno svemirsko zlo i da moramo primiti neku poruku iz svemira da barem malo postanemo pozitivni. Što je najveća tragedija ima nas sve više i više na ovoj planeti, ponašamo se kao štakori u gajbi. To je tragedija ljudskog roda.”
Ipak dobru atmosferu i sjajne svirke muzičara zasenio je jedan ružan događaj. Hrvatskog muzičara Darka Rundeka uz povike ‘ustašo, ustašo’ pretukla je grupa huligana u beogradskoj Knez Mihajlovoj ulici ujutro posle njegovog nastupa. Na sve ovo Rundek je rekao da se ne seća šta se tačno dogodilo te da ima mnogo više normalnih ljudi koji vole muziku od onih koji su ga napali. Istog dana njegove kolege iz Sarajeva, Zagreba, Beograda i Pule ovako reaguju na taj događaj:
”Možda se našao tamo gdje nije trebao, možda je... odeš negde u neki kafić pa fasuješ flašu u glavu. Možda su otišli u neki pogrešni kafić”, kaže Alen Islamović iz Bijelog dugmeta.
Slično razmišlja i njegov kolega iz benda Mladen Vojčić Tifa:
“Latentna opasnost je bila i prije rata da se odmah razumjemo. Prema tome ja ne volim ta grupna osuđivanja a pogotovo da se vežem za bilo koju teritoriju. A i ne samo to, nego daj da se više sa te Srbije zasite skine, pa nije Srbija zlo, čemer i bijeda.”
Milić Vukašinović, Vatreni poljubac:
“Dobro, sada je to bio Darko Rundek, mislim ti koji prebijaju ubili su navijača Rada, dečka koji je slučajno putovao na more pa su mislili da je navijač Voždovca. Prema tome te psihopate su psihopate.”
Napad na Darka Rundeka za Radio Slobodna Evropa komentariše i Bruno Langer, frontmen Atomskog skloništa:
“Ja mislim da je Runek najpametnije postupio kada je rekao da se ničega ne sjeća. To je jedna epizodica kojoj ne treba dati takav značaj bez obzira ko je šta vikao, ko je šta radio. To je moje mišljenje da je on genijalno postupio. On se zaista ničega ne sjeća jer ružne stvari treba zaboraviti.“
Upravo ovakva reagovanja legendi jugoslovenskog rokenrola na premlaćivanja njihovog kolege navodi na zaključak da pogledi nacionalno neostrašenih ljudi mogu u mnogome da pomognu u procesu boljeg razumevanja i prevazilaženju nesporazuma u regionu. Koliko oni veruju da je takva misija moguća? Alen i Tifa:
“Ja nisam ni bio vezan nešto da bi me neko mogao staviti u neki prostor pa me zatvoriti. Ja sam uvjek bio lutalica, čak lutalica i u bendovima ovim što sam radio. Da, znači mi jako puno, normalno. Rokenrol je kad postaješ javna ličnost, ne možeš reći više, ‘e, ja sam samo za ove a nisam za one’. Moraš biti pristupačan svima. Moraš otići kad te zovu ako cjeniš to što radiš. Ako ne cjeniš, onda najverovatnije možeš postati ektreman.
“Prije svega ja sa sam jugonostalgičar, ja to uvjek kažem, ali ne bi voleo sad, kad kažeš, koliko to tebi nešto kad dođeš u Srbiju. Meni je bilo gdje jako dobro, ako sam u okruženju ljudi koji normalno funkcionišu. Meni je lijepo gde su dobronamjerni ljudi a ja zaista večeras i uživam, jer vidim da ovdje niko nije zloban.”
Milić Vukašinović:
“Naša bivša domovina koja se zvala Jugoslavija se nije ni raspala po tom pitanju. Na muzičkom duhovnom planu se nije ni raspala, bar za mene, ni za ljude kojih ima dosta koji razmišljaju kao ja. Mladi ljudi koji vole dobru muziku, dobru sliku, dobru knjigu, oni se nisu ni svađali, a ni ratovali.”
Bruno Langer:
“Ja sam možda onaj poslednji hipi u duši vjerujući u mir, vjerujući u dobrotu, ali niti je čovjek svojim rođenjem sazdan od dobrote. Prvo sam mislio da čovjek, sedamdeset posto čovjeka čini zlo, čini da smo mi apsolutno svemirsko zlo i da moramo primiti neku poruku iz svemira da barem malo postanemo pozitivni. Što je najveća tragedija ima nas sve više i više na ovoj planeti, ponašamo se kao štakori u gajbi. To je tragedija ljudskog roda.”
