Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj “Testera”


Sve ovo proističe iz medijskog burnog nadgornjavanja političkih stranaka, u kojoj se sve međusobno teško optužuju. Tužilaštvo na ta optuživanja ne reaguje, a slučaj Marka Miloševića i požarevačke pravne ujdurme, sam po sebi manje bitan, zapravo je eklatantan slučaj po važnosti, zbog onoga što mu prethodi, i okolnosti i načina na koji se danas odvija.

Ako je Marko Milošević kriv samo zbog motorne testere za koju se sada ispostavlja da je nije ni bilo, prema mišljenju mnogih razočaranih bivših DOS-ovi birača, onda ga i ne i trebalo goniti. Međutim, šta je u pozadini priče o rehabilitaciji porodice Milošević, niko ne zna. U ceo slučaj od nedavno je, medijski bar, umešan i ministar u Vladi Srbije Velimir Ilić, a Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije o slučaju Požarevac-testera-Vlada i ministar, na konferenciji za novinare bio je od strane medija bombardovan nizom nimalo ugodnih pitanja. Prvo se odnosilo na moguću umešanost ministra Velimira Ilića:

“Ja zaista ne mogu da se složim s vama da je bilo ko uticao na bilo kog svedoka jer ne vidim u tome nikakav niti pritisak, niti uticaj, niti nešto što može tako da se nazove.”

Ne pokazuje li povlačenje optužnice upravo na neki dogovor između vas i SPS?

“Ja sam rekao da nikakav dogovor u tom pravcu nije postojao niti će postojati. ”

Naša dopisinica iz Požarevca, Radosavka Despotović, podseća na nove detalje, ali i kratak siže pravno-političke ujdurme oko slučaja ‘testera’:

“Najviši funkcioneri stranaka koji čine vladajuću koaliciju zahtevali su smenu tužioca koji je Milovanovićev iskaz uzeo van glavnog pretresa i bez prisustva svedoka. Zamenik okružnog tužioca u Požarevcu, Dmitar Krstev, 5. oktobra 2000. godine učlanio se u Otpor. Samo mesec dana pre toga, 4. septembra u ime Kolegijuma Okružnog tužilaštva u Požarevcu, Savezu žena Jugoslavije Krstev je poslao pismeni predlog da se za ženu decenije proglasi profesor dr. Mirjana Marković. Prilikom izbora na pravosudne funkcije, pored stručnih kvaliteta, pretpostavljamo da bi trebalo da se uzima u obzir i moralna podobnost osobe koja se na pravosudnu funkciju bira. Ispostavilo se da je Milovanović u iskazu datom Krstevu rekao da ga Marko nije prinuđivao na bilo šta, te da je Krstev na osnovu toga povukao optužnicu. Milovanović je pre toga rekao da iskaz nije menjao.

“Iskaz koji sam dao pred Okružnim sudom odnosio se na isti iskaz koji sam dao i pred Opštinskim sudom u Požarevcu.

“Pored činjenice da Milovanović kao oštećeni, u svojstvu svedoka daje iskaz o tome šta se desilo 7. marta 2000. godine, Krstev zanemaruje i činjenicu da postoje svedoci koji su na glavnom pretresu ispričali na šta im se Milovanović žalio kobne večeri. Živadinu Jotiću, Milovanović je, na primer, ispričao iste noći da mu je Marko Milošević pretio da će ga na komade iseći motornom testerom.

“Milovanović se zbog trauma zadobijenih 7. marta leči od posttraumatskog stresnog sindroma o čemu svedoči psihijatar Vojin Kuzmanović:

“Mogu da kažem da je Zoran Milovanović lečen kod mene zbog simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja koje je trajalo duže vreme po kritičnom događaju o kome se radi ovde.

“Ukoliko elemenata za gonjenje Marka Miloševića za izvršeno prinudno delo zaista nema, normalna procedura bi podrazumevala da se oštećeni Milovanović o tome izjasni na glavnom pretresu, a ne van očiju javnosti. Postavlja se i pitanje šta bi kao svedoci na pretresu ispričali ostali optuženi, saradnici Marka Miloševića, nakon što se protiv Marka optužnica povukla, a protiv njih ne. Kako god, tužiočevu odluku nemoguće je povući zahvaljujući čemu Marko može slobodno da putuje po svetu, ali i da se vrati u zemlju. Ukoliko se u zemlju vrati, nije sigurno da bi u kući u Požarevcu imao struje. Naime, u javnom preduzeću “Elektromorava” su nam najavili da će pod uslovom da Miloševići ne plate makar 200.000 od ukupno 600.000 dinara duga do utorka posle podne, nekada vladajućoj porodici u Srbiji, struja biti isključena.”

Istoričar Čedomir Antić, savetnik vicepremijera srpske vlade Miroljuba Labusa, analizirajući čitav slučaj, kaže:

“To nije poraz jedne vlade niti jednog sudstva koje kod nas, mi znamo, nije nezavisno, već je to poraz pre svega jednog društva koje je živelo u konclogoru, čiji je kapo bio Slobodan Milošević, a pomoćnici su mu bili članovi njegove porodice i njegove kriminalne organizacije. I suštinski, ovo što se dogodilo sa povlačenjem optužnice protiv Marka Miloševića iskoristili su minorni političari da kritikuju onaj deo Vlade koji sprovodi reforme na način na koji su sprovođeni od 2001. na dalje. Tako da se mi suočavamo sa višestrukim problemom koji je vrlo teško rešiti. Pre svega pre donošenja novog ustava mora da bude pročišćeno sudstvo, moraju neki ljudi u sudstvu da budu oterani u zatvor, na višegodišnje, višedecenijske kazne robije, zatim moraju više stotina sudija i tužilaca da budu otpušteni i to nečasno otpušteni. Ne da im bude dozvoljeno da se u Bujanovcu i Preševu dižu ponovo u advokatski stalež i da sa prljavim novcem uđu u advokaturu.”

Mediji su prepuni nagađanja ko je napravi ‘dil’ sa kim i oko čega, zasad bez valjanih odgovora. I površnim gledanjem na ovu priču jasno je da bi većini aktera najviše odgovarao zaborav. Zašto da ne? U Srbiji je pamćenje odavno deficitarna roba.
XS
SM
MD
LG