Dostupni linkovi

logo-print

Da li je predaja realna?


Milan Lukić se zbog težine dela za koja se tereti, kao što su ubistvo više od 60 civila bošnjačke nacionalnosti samo u jednoj kući kod Višegrada, zatim 16 Bošnjaka u Sjeverinu, smatra jednim od najtraženijih optuženika. Da li se njegovo hapšenje u dalekoj Argentini u sinhronizovanoj akciji policija više zemalja može smatrati nekom vrstom uvertire za pronalaženje i Karadžića, Mladića i Gotovine?

Ljubodrag Stojadinović, vojno politički komentator iz Beograda, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ističe da se Lukićevo hapšenje ne može posmatrati kao uvod za skorašnje hvatanje Mladića i Karadžića.

STOJADINOVIĆ: ''Lukićevo hapšenje je kontekst, ali je teško tu uspostaviti paralelu, jer se zapravo radi o različitim dimenzijama ljudi za kojima je potraga raspisana. Ipak je Lukić bio na neki način usamljeni vuk koji je otišao daleko od mesta gde je dostupan bilo kakvoj potrazi, a Karadžić i Mladić su ljudi koji su, pored ostalog, u nekom svom patriotskom bloku stekli ugled, upravo zbog moderne hajdučije. Teško je verovati da oni mogu vrlo lako od toga da odustanu, jer bi na taj način potpuno negirali neku svoju dosadašnju biografiju.''

Očekivanja da bi Radovan Karadžić mogao da se uskoro nađe u Hagu pojačana su nakon poziva njegove supruge Ljiljane krajem jula da se preda:

‘’Bolno mi je i teško da te zamolim, a ipak te molim, svim svojim srcem i dušom, da se predaš. To će biti žrtvovanje za nas i našu porodicu, u nadi da si živ i da možeš da odlučuješ svojom voljom, molim te da doneseš odluku i u činiš to radi svih nas. Iz sve svoje nemoći jedino što mogu da učinim je to, ja te molim.’’


Da li je Karadžićeva supruga, pod sve većim pritiskom na porodicu, zaista ga pozvala da se preda ili je u pitanju bio manevar da bi se upravo oslobodila pomenutog pritiska, i dalje je nejasno.

Novinar Asošijeted Presa, Radul Radovanović, koji je snimio pomenutu izjavu Ljiljane Zelen Karadžić, kaže za naš program da veruje da je poziv Karadžićeve supruge bio iskren.

RADOVANOVIĆ: ‘’Ja sam tada stekao utisak da je žena odlučila da to kaže, iz njoj poznatih razloga koje sam ja potpuno razumeo, jer sam ja tražio intervju sa njom povodom dešavanja vezanih za njenog sina, Aleksandra Sašu Karadžića. Moja je ocena tada bila da je žena očigledno pod pritiskom na porodicu odlučila to što je odlučila, da je to bilo bolno i da je pozvala svoga supruga da se preda. Ja, kada sam uzeo intervju od gospođe Vere Mihajlović, tada nisam ni pomislio da će to da mi kaže.’’

Međutim, Iv En Prentis, jedna od autora teksta u britanskom Sandej Tajmsu o tome da je Ratko Mladić u pregovorima sa vlastima u Beogradu pristao da za 5 miliona dolara ode u Hag, što je izazvalo burna reagovanja, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ističe da se poziv Karadžičeve supruge može tumačiti i kao manevar.

PRENTIS: ''Ja mislim da je Karadžićeva supruga pokušala da umanji pritisak na sina koji je bio uhapšen. Ja sam nedavno razgovarala sa njegovim bratom Lukom, i moj definitivni utisak je da će snage bezbijednosti morati da ga na silu sprovedu u Hag, a to, po mom mišljenju, neće biti u stanju.''

U međuvremenu, mediji su, pozivajući se na neimenovane izvore, pisali da Radovanu Karadžiću ponestaje novca za plaćanje mreže telohranitelja i da je to jedan od razloga da se, navodno, uskoro preda.

PRENTIS: "Mislim da mu je ponestalo novca, prema mojim informacijama, otprilike pre 8 meseci, ali kako sam saznala od svojih izvora u Crnoj Gori, u međuvremenu su mu pristigla sredstva sa raznih strana, pre svega od bogatih ljudi sa polukriminalnim pedigreom, iz regiona, ali i inostranstva. Njihovi motivi su pre svega neprihvatanje institucije Haškog tribunala, a neki od njih se pribojavaju da bi i sami mogli biti optuženi."

Beogradski analitičar Ljubodrag Stojadinović:

‘’To može da bude jedna velika operativna maska, a može da bude i poruka sponzorima, ako Karadžić zaista nema para da se krije i ako mu je upućena tako dramatična poruka iz kuće, to može da bude poruka sponzorima da mu pomognu da se i dalje krije.’’

Inače u MUP-u Republike Srpske, kako javlja naš dopisnik iz Banjaluke, Milorad Milojević, ističu da Radovan Karadžić nije na teritoriji ovog entiteta.

Portparol Radovan Pejić:

‘’Mi pouzdano znamo da se Radovan Karadžić ne nalazi na području Republike Srpske niti Bosne i Hercegovine’’

Pitali smo i predstavnike Republike Srpske i Bosne i Hercegovine o njihovim saznanjima o kretanju i hapšenju Karadžića i ostalih Haških begunaca. Njihov portparol, major Toman Rajlo, za naš radio kaže:

‘’Nemamo komentara o mjestu gde se on nalazi; zbog naše operacije ne želimo dovesti u pitanje sigurnost tih aktivnosti. Sve što možemo reći je da nastavljamo sa operacijama kako bih svim osobama optuženim za ratne zločine, pripadnicima njihove podrške i onima što ih sakrivaju, život učinili što je moguće težim.’’

Na internet stranici ‘Rat i mir’, u tekstu posvećenom hapšenju Lukića, navodi se kako bi hapšenje ključnog optuženog za ratne zločine u Istočnoj Bosni, moglo haško tužilaštvo dovesti do vitalnih informacija u vezi jataka Radovana Karadžića.

Nerma Jelačić iz sarajevske kancelarije balkanske istraživačke mreže Institut za rat i mir, kaže:

‘’Ne postoji ni jedan podatak koji bih ukazao na to da se Radovan Karadžić i Ratko Mladić nalaze van granica bivše Jugoslavije.’’

Penzionisani general vojske republike srpske Dragan Marčetić, koji tvrdi da je dobro poznavao Karadžića i Mladića ubeđen je iz svojih analiza svih informacija koje dospevaju u javnost, da su on ii dalje tu na prostorima Srbije i Crne Gore, te istočnog dela Bosne i Hercegovine.

MARČETIĆ: ‘’Radovan Karadžić, po mojim procenama, može da bude bilo gde, u bilo kojoj urbanoj sredini. A Ratko Mladić je sigurno na nekoj livadi, šumi, kako mi to kažemo u Bosni, zaostaloj teritoriji. Moram reći, iako ne smem da otkrijem izvor, da mi je jedan blizak saradnik Radovana Karadžića, koga ja lično jako dobro poznajem, pre jedno dve godine rekao: ‘’Dragane, ako se ikada bude saznalo gde se krije Radovan Karadžić, to će biti prvorazredna senzacija.’’ Oni su najbezbedniji ako se stalno kreću između Srbije i Crne Gore i Republike Srpske. Granica između Srbije i Crne Gore i Republike Srpske je izuzetno porozna, ta dva čoveka su stekli ogromno iskustvo u skrivanju i beženju od potere. Preći granice u svako doba noći, za njih je jednostavna stvar; e, sada je jedini problem reći gde se kreću, a to je uglavnom na manje prohodnom terenima između Srbije i Crne Gore, odnosno Crne Gore i Republike Srpske, a Radovan Karadžić sa tri telohranitelja može da se šeta preko tih granica koliko god puta hoće. To je taj deo granice na Limu pa do Herceg Novog, oni imaju čak i mogućnost da običnim motornim čamcem prođu kompletnu obalu Crne Gore i da se iskrcaju na onaj špic gde mi, maltene, izlazimo na more i da uđu u Republiku Srpsku.’’

Od brojnih progonitelja, Karadžić i Mladić skrili su se zahvaljujući tome što ne koriste savremena sredstva komunikacija, smatra general Marčetić.

MARČETIĆ: ‘’Predpostavljam da su onemogućili NATO i ostale koji vrše poteru za njima, tako što su isključili iz upotrebe sva tehničko-tehnološka sredstva za komunikaciju, mislim na obične telefone, satelitske, mobitele itd. Ja sam u toku prošlog rata večito govorio mojim podčinjenima: nemojte mi se javljati glasom, pošaljite mi poruku u koverti. Znači vratili su se unazad, na period razvoja komunikacija, negde između prvog i drugog svetskog rata. Termovizijska osmatranja u toku noći kompletne granice Srbije i Crne Gore i Republike Srpske je nefunkcionalno i veoma je teško uhvatiti takve ljude.’’

Bio je to penzionisani general vojske RS, Dragan Marčetić. Sličan je i stav britanske novinarke Iv En Prentis:

PRENTIS: "Lično, bila bih iznenađena ako se ikada preda. On je u gotovo stalnom pokretu od sela do sela, u nepristupačnim predelima severne Crne Gore i južne Bosne i Hercegovine. Oko njega je veoma razgranata mreža u kojoj je mnogo ljudi koji ga štite. Mislim da se međunarodne snage u Bosni uzdržavaju od nekog radikalnijeg poteza, tačnije pokušaja njegovog hapšenja, pribojavajući se da bi time još više uzdrmali ionako rovitu političku situaciju u Republici Srpskoj. U tome je razlika između Karadžićevog i Mladićevog slučaja, i dok, prema mojih saznanjima, Mladić uveliko pregovara o predaji, Karadžić to definitivno ne želi. Takođe, za Karadžića se veruje da raspolaže ogromnim svotama novca, mnogo većim nego Mladić. I dok Mladić pregovara navodno o pet miliona dolara, za Karadžića je to sitnica, nedovoljno čak ni da se počnu razgovori o njegovoj predaji. Osim novca, kao što sam rekla, raspolaže i veoma razgranatom mrežom ljudi koji ga štite i zato bih bila veoma iznenađena ako se uopšte nađe u Hagu u nekom doglednom vremenu, a ja mislim da nikada neće. Kao što znate, bilo je više neuspešnih potera u selima za koja se verovalo da se u njima krije Karadžić. Ja mislim da je to dodatno pokazalo međunarodnim snagama, čak i ako ga uhvate, sa kakvim će se problemima suočiti u Republici Srpskoj. Dakle, u međunarodnoj zajednici se pribojavaju velikih žrtava na svojoj strani u slučaju pokušaja hapšenja Karadžića, ali još više od političkih posledica. Kada razgovarate nezvanično sa nekim članovima međunarodne misije u Bosni, oni će vam reći da postoji opasnost da Republika Srpska bude još nestabilnija u slučaju hapšenja Radovana Karadžića. Zapanjujuće je kako sam Karadžić i ljudi oko njega uspevaju da kriju njegovo skrovište. Ja znam lično veoma dobro Radovana Karadžića. Razgovarala sam nekoliko sati sa njim praveći intervjue, uključujući i konferenciju u Ženevi. Kao i mnogi novinari na planeti, pokušala sam da kasnije, kada je podignuta optužnica, ustanovim gde se nalazi. Međutim, čak iako generalno utvrdite u kom kraju se nalazi, najviše što možete da uradite jeste da pokušate da pošaljete poruku na koju nikada ne dobijete odgovor. "


Osim Bosne i Hercegovine, Crna Gora se najčešće pominjala kao moguće Karadžićevo skrovište. U potrazi za pričom o mestu skrivanja i eventualnom hapšenju najtraženijeg haškog optuženika Radovana Karadžića, Jovan Do, u blizini Ostroga, manastira Srpske pravoslavne crkve, proteklih dana bio je stjecište novinara vodećih svjetskih medija, uključujući Njujork Tajms, londonski Tajms, BBC....

Zašto je Karadžićevo skrivanje locirano za objekat Srpske pravoslavne crkve, i to baš u Crnoj Gori, koja godinama, i po riječima glavne tužiteljice Karle del Ponte, u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, u prilogu Slavice Brajović:

RSE: ‘’Šaki Radončić, novinar nedeljnika ‘Monitor’ koji je prvi objavio informaciju da su se brojni strani novinari, čekajući spektakularno hapšenje Karadžića, locirali u blizini Nikšića, objašnjava šta je ukazalo na manastire Srpske pravoslavne crkve, konkretno Ostroga i Jovan Dola, kao mogućih mesta boravka Karadžića:

RADONČIĆ: “Ja moram reći da je pre dva mjeseca Karla Del Ponte crnogorskom rukovodstvu skrenula pažnju da ona ima podatke da se Radovan Karadžić skriva u Crnoj Gori, u Ostrogu, baš u Jovan Dolu. Nakon toga je crnogorska vlast petljala, vršen je pretres Radovanove kuće u Nikšiću.

RSE: Odgovor na pitanje zašto vlasti nijesu obznanile sumnje Karle Del Ponte i time dobile legitimitet za potragu na navedenim lokacijama, možda treba potražiti u činjenici da crnogorska vlast, odnosno policija, ne kontroliše objekte Srpske pravoslavne crkve. Bez efekta bili su i pozivi na više instance crnogorskog MUP-a, čiji nas je portparol Branko Bulatović, uz opasku da oni ne mogu stalno ponavljati isto, uputio na ranije izjave ministra policije Dragana Đurovića, koji je nedavno izjavio:

ĐUROVIĆ: Mi u okviru naših redovnih operativnih aktivnosti, a u saradnji sa Haškim tribunalom, imamo potpunu kontrolu naše teritorije i nemamo informacije da su boravili u crkvenim objektima odnosno manastirima.

RSE: Povodom pisanja medija da Karadžića krije Srpska pravoslavna crkva po nalogu mitropolita Amfilohija, oglasio se šef njegovog kabineta, Radomir Nikčević, rekavši: ’Mitropolijan ne čuva haške begunce, niti u tome učestvuje ni na koji način’’. No, šta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi misle o predaji Radovana Karadžića iskazao je metropolitan Amfilohije maja ove godine, govoreći na sahrani majke Radovana Karadžića, citirajući pritom šta mu je starica rekla o svom sinu:

AMFILOHIJE: Rekla je ono što je rekla svome sinu, svojim sinovima: ‘Ja bih bila srećna majka da mi donesu sina mrtvoga, u mrtvo čelo da ga poljubim, ali da ostane vjeran vjeri pravoj Hristovoj i narodu svome. A bila bih nesrećna majka da mi ga živa dovedu, ali da izda Boga i svoj narod.’’

Bio je to mitropolit crnogorski Amfilohije na sahrani Karadžićeve majke u maju.

I dok se Radovan Karadžić, kako se pretpostavlja, uglavnom nalazi u Bosni, za Ratka Mladića se veruje da većinu vremena provodi u Srbiji. Do 2002. godine pojavljivao se povremeno i na javnim mestima.

Goran Petrović, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, kaže za naš program da predsednik Vlade Vojislav Koštunica ima kontakt sa Ratkom Mladićem.

‘’Ja sam ubeđen da on ili jedan njegov najbliži saradnik, ne verujem da je to neki Jočić ili Stojković, ili ne znam ko, ili neki posrednik, ali verujem da Koštunica lično ima nekakvu konekciju, ili barem preko nekog svog bliskog saradnika, sa Mladićem i Karadžićem, i da je pitanje trenutka na koji će se način i kada izvesti predaja. Moje lično ubeđenje je da on ima komunikaciju, ali da je sada, zbog osetljivosti, ta komunikacija dignuta strašno visoko.’’

U pomenutom tekstu britanskog Sandej Tajmsa tvrdi se da Ratko Mladić uveliko pregovara sa vlastima u Beogradu da za novac ode u Hag.

Jedan od autora pomenutog članka, Iv En Prentis:

"Ja sam sigurna, na osnovu razgovora sa pojedinim ljudima iz vlasti kao i drugim izvorima pre nekoliko sedmica, kada sam bila u Beogradu, da je Vlada Srbije duboko involvirana u pregovore sa Haškim tribunalom i, istovremeno, porodicama ključnih haških optuženika o njihovom odlasku u Međunarodni sud. Ja i moj kolega iz "Sandej tajmsa" razgovarali smo nedavno sa veoma visokim vladinim zvaničnicima i oni su nam potvrdili da se od decembra prošle godine pregovara sa Ratkom Mladićem. On je u osnovi pristao da se preda, ali je ostalo pitanje novca. Pare su date i ostalim haškim optuženicima koji su već dobrovoljno otišli u Hag. Novac za izručenje Mladića pripao bi njegovoj porodici i njegovim saradnicima, pre svega obezbeđenju. Iznos je utvrđen, međutim, kako mi je rečeno, trenutno se pregovara kako transferisati novac a da to ne izgleda kao klasično podmićivanje. Prema mojim informacijama od pre mesec dana, čitava procedura može potrajati od nekoliko sedmica do nekoliko meseci."

Međutim, vojno-politički komentator iz Beograda, Ljubodrag Stojadinović smatra da je Mladić takva ličnost koja neće da se preda niti mu je toliko važan novac.

‘’Ja mislim da su to sve parametri koji potvrđuju da pregovora nije ni bilo, jer prvo, Ratko nije čovek koji bih se predao, kada je u pitanju odnos prema materijalnim dobrima - on ne pripada onoj grupi ratnih krijumčara i nije se obogatio u ratu. Prema tome, ne verujem da bi za njega novac bio motiv. Bilo kakva predaja bi potpuno negirala njegovu dosadašnju biografiju.’’

Penzionisani general Vojske Republike Srpske, Dragan Marčetić, poredeći Radovana Karadžića i Ratka Mladića takođe je sumnjičav da će bivši komandant vojske bosanskih Srba zbog novca otići u Hag.

MARČETIĆ: ‘’Radovan Karadžić voli kocku, što znači da je sklon kombinacijama, mahinacijama, obmanama i prevarama, i sa njim se možda i sklopi neki pregovor da se on preda Haškom tribunalu. Sa Ratkom Mladićem ne, i ne treba verovati pričama i špekulacijama da je pokušao da se nagodi oko novca jer to nije njegov stil. Apsolutno sam siguran, ukoliko bude doveden u bezizlaznu situaciju, da će izvršiti samoubistvo. On živ u Hag neće i to treba prihvatiti prema onome što ja znam, a moje su procene apsolutno pouzdane i tačne.’’

Pri kraju tematskog bloka Radija Slobodna Evropa, o slučaju trećeg najtraženijeg haškog optuženika, Ante Gotovine.
Zbog Ante Gotovine koji je i dalje u begstvu, Evropska unija je u martu odložila pristupne pregovore sa Hrvatskom, a u najnovijem izveštaju iz Brisela, u julu, ističu da vlasti u Zagrebu nisu napravile pomak u pronalaženju Gotovine. Ante Nobilo, zagrebački advokat i branilac nekolicine haških optuženika, smatra da je ključno za hapšenje najtraženijih begunaca politička volja, a ne sposobnost policije da to učini. On kaže za Radio Slobodna Evropa da u ovom trenutku postoji spremnost hrvatskog vrha da se Ante Gotovina uhapsi. Razgovarao Enis Zebić.

NOBILO: ‘’Na to pitanje ne bih možda odgovorio prije pola godine, godinu. Naime kada kažem ‘hrvatski vrh’, onda mislim: predsjednik države i predsjednik Parlamenta i predsjednik Vlade. Takva mogućnost ne postoji u drugom i trećem političkom ešalonu, a pogotovo ne u određenim lokalnim sredinama, a sa druge strane, postoji jedna specifična situacija u Bosni i Hercegovini koja je uvijek rezervna pozicija za svakog begunca iz Hrvatske.

RSE: Mi govorimo o slučaju Gotovina. Da li ste vi slučajno spomenuli Bosnu i Hercegovinu u tom kontekstu?

NOBILO: ‘’Nisam slučajno. Kada je u Hrvatskoj sazrila ideja da se Gotovina uhapsi i kada su u tom pravcu napravljeni određeni rezovi i obavještajne službe i kada je sam državni vrh dao određene upute, dakle od tog momenta, Hrvatska je postala vruća za svakog bjegunca, pa onda i za Gotovinu. Međutim, kako odlučnost nije zabilježena u Bosni i Hercegovini, ja ne vjerujem u skrivanje po Evropi itd. Za efikasno skrivanje i za život u podzemlju, potrebna je ogromna količina novca, i opet postoji opasnost, zbog istog tog novca jer je raspisana nagrada za Gotovinom, da se određene informacije prodaju. Ja smatram da efikasni bjeg može biti postignut samo ako postoji politička zaštita, a Gotovina je imao političku zaštitu u Hrvatskoj, a zasigurno je još uvjek ima u Bosni i Hercegovini. Činjenica je da su tamo i dalje na vlasti one stranke koje su vodile rat i isti krugovi koji su i ušli u rat, faktički su i danas na vlasti.’’
XS
SM
MD
LG