Dostupni linkovi

logo-print

U pripremi pozorišni projekat o Titu


Nakon inicijalne ideje Branka Brezovca da svoj rad u hamburškom “Kampnagel” obeleži nizom pozorišnih predstava koji će se iz različitih aspekata baviti likom i delom Josipa Broza, za tu zamisao se zainteresovao ljubljanski festival “Eč ponto”. Posle toga više nije bilo teško nagovoriti poznatog istoričara Ivu Banjca da bude dramaturg na ovom poslu, dok je scenografija poverena Dejanu Dunkovskom. No više o samoj zamisli ovog nesvakidašnjeg poduhvata saznajemo od reditelja Branka Brezovca:

“To je projekt koji je inače nastao na ideju hamburškog ‘Kampnagela’ koji se bavi recimo tako životom i idejama Josipa Broza Tita ne samo njegovom biografijom nego i sudbinom njegovih ideja pa i sudbinom nekakvih začetaka tih ideja koje traju recimo tako i okrenuti su prema budućnosti. Biće jedno pet-šest možda i više predstava koje će nastati jedna u Sloveniji, jedna ogromna i najveća u Makedoniji, jedna će nastati u Rusiji, jedna u Indiji i jedna u Egiptu. Ovako kad pogledate doista izgleda vrlo ambiociozno. Gotovo da svaka od tih zemalja obrađuje jedan period njegovog života, jedan period - jedan aspekt ideje koje su se pojavljivale u tom periodu.”

RSE: Na koji način ćete vi pokušati da prikažete jednu ličnost poput Josipa Broza čija se percepcija kretala čini se od mitologizacije prethodnih godina do sadašnjeg bacanja pod noge?

BREZOVAC: Da ne budemo neskromni baviće se svim tim aspektima, dakle umažavaće sve te aspekte. Prema nekim od tih aspekata će pokušat zauzeti neki kritički stav ili aspektima života Titovim prema kojima se možemo kritički ponašati, možemo ih na određeni način afirmirati je li, ali u svakom slučaju uvažavaćemo sve te stavke pa velim i one koje su nekako publici najdraže a meni baš i nisu posebno scenski zanimljive, a to su ovaj aspekt nostalgije, aspekt mitomanije koja je ostala i koja nam se nekako čini da nije bila tako grozna, da je imala stanovite šaljive i ironične prizvuke a nisu nam tako djelovale u godinama kad su sa nam rasli.

RSE: Da li je moguće uopšte izbeći tu nekakvu jeftinu nostalgiju prema bivšoj državnoj zajednici koja je, čini se, prisutna na čitavom prostoru nekadašnje Jugoslavije?

BREZOVAC: Pa ako pravo uzmete to je najvažniji aspekt ove predstave, upravo se radi o tome da pokušamo ukazati da se može izbjeći ta jeftina nostalgija, da se može izbeći taj aspekt da je sve bilo lijepo i da nam se čini ko nas je posvadio i šta se to sve dešavalo, da vidimo šta je od tih ideja ostalo i onim nekim vrlo lošim aspektima od tih ideja možemo dati stanovito pravo života i neku mogućnost da se na pragu tih ideja razvijamo. Ali najmanje će zapravo biti ono čini se najefektnije, taj nostalgični prizvuk neke zaboravljene ljepote.

RSE: I da li se zna ko će tumačiti maršalski par?

BREZOVAC: Ja bi voleo da to bude Šerberdžija, čini mi se da on ima neku težinu, čovek koje se isto tako sam različito odnosio prema različitim aspektima ove drame ili kako god hoćete ironije koja nam se dešava poslednjih 20 godina. Ja bi voleo da to bude i neki ljudi kao Milena Dravić u ulozi Jovanke Broz, ali mi smo još u pregovorima s tim ljudima. Dakle, nije da se radi o koketiranju nego se radi o velikim umetničkim imenima koja ja mislim se mogu nositi sa tim a ne moraju biti fizički slični i tako da izbjegnemo te nekakve direktne asocijacije ili neke usporedbe i bar pokušamo da vidimo da ti ljudi glumački mogu razvijati ideje a ne samo mislim puku fenomenalogiju.
XS
SM
MD
LG