Dostupni linkovi

logo-print

Ima napretka, ali izazovi ostaju


Međunarodna administracija na Kosovu ocenila je kako su sloboda kretanja manjina, povratak raseljenih lica i decentralizacija vlasti glavni izazovi sa kojima treba da se suoče institucije Kosova. Ove tri oblasti su prioritetni standardi koje treba ispuniti pre početka razgovora o konačnom statusu. Uoči dolaska specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za procenu standarda, Kai Eidea, predstavnici kosovskih Srba ističu kako nema nikakvog poboljšanja stanja na terenu. Objašnjavajući zašto nema napretka u procesu povratka, Vlada Kosova kaže kako je najveći problem nedostatak finansijskih sredstava.

Administracija UNMIK-a je ocenila kako je u mnogim oblastima na Kosovu napravljen značajan napredak, ali je istovremeno potrebno još raditi u cilju poboljšanja slobode kretanja i kako bi se unapredili procesi povratka i decentralizacije.

Podsećajući na poslednji izveštaj generalnog sekretara UN i šefa UNMIK-a, koji je krajem maja predstavljen Savetu bezbednosti, portparol UNMIK-a Marsija Pul (Marcia Poole) izjavila je za naš radio:

“Može se reći da je bilo napretka u mnogim oblastima, ali je potrebno postići napredak na polju slobode kretanja, u procesu povratka i decentralizacije.”

S druge strane, predstavnici srpske zajednice na Kosovu ocenili su da standardi, čije ispunjenje pretpostavlja izgradnju demokratskog društva, nisu ispunjeni. Dragiša Krstović, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže za naš radio:

“Ja mislim da standardi nisu uopšte ispunjeni, znači nikakav napredak nije napravljen. Nije ništa učinjeno, ni u pogledu povratka, ni u pogledu bezbednosti i slobode kretanja, ni u pogledu decentralizacije. To su osnovni standardi o kojima može biti reči, a nisu ispunjeni.”

Koordinator za standarde u kosovskoj Vladi, Avni Arifi, kaže da je povratak raseljenih jedan od glavnih prioriteta Vlade, jer je ona trenutno najveći donator. Istovremeno on ističe da su glavni problemi u tom procesu nedostatak finansijskih sredstava i nesaradnja srpskih vlasti.

“Mnogo toga utiče na loše rezultate, kao prvo, povratak je individualno pravo, ali mnogi ljudi ne žele da se vrate, mnogi su prodali svoju imovinu ili im nedostaju finansijska sredstva”, kaže Arifi.

On ističe kako je za proces povratka potrebno izdvojiti još 22 miliona evra, i pored činjenice da Vlada u ovom trenutku sredstvima iz svog budžeta finansira projekte povratka.

Kosovski zvaničnici kažu da će Vlada nastaviti sa aktivnostima kojima će se ispuniti kriterijumi za definisanje političkog statusa Kosova. Inače, sloboda kretanja, povratak i decentralizacija su prioritetni standardi koje treba ispuniti pre početka razgovora o statusu.

Izveštaj o tome koliko je urađeno na dostizanju standarda treba da sačini specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kai Eide, koji u nedelju, 14. avgusta, dolazi na Kosovo. Prema najavama, Eide će svoj izveštaj predstaviti pred Savetom bezbednosti u septembru. U slučaju da se proces pozitivno oceni, time će se dati osnova za pokretanje razgovora o budućem statusu.
XS
SM
MD
LG