I dok je danas bilo nemoguće naći nekoga iz Kosovske poverilačke agencije koji bi dao izjavu u vezi sa „Feroniklom“, pravni stručnjak, profesor Riza Smaka ističe kako prilikom privatizacije „Feronikla“ nije poštivan Pravilnik o KPA:
«Na osnovu činjenica koje su objavljene, smatram da nisu na korektan način, da ne kažem, striktno, ispoštovane procedure. I naravno, tamo gde nisu ispoštovane procedure, ima i defekata koji se uspešno i osnovano mogu dovesti u pitanje.», kaže profesor Smaka, ističući kako nije ispoštovano prvo i osnovno pravilo da je za uspešnu privatizaciju potrebno imati najmanje tri ponude, što u ovom slučaju nije bilo.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini i potpredsednik Instituta za razvojna istraživanja Riinvest iz Prištine Muhamed Sadiku se slaže sa profesorom Smaka da u ovom slučaju nisu ispoštovane procedure predviđene pravilnikom KPA:
«Da bi se neka prodaja mogla nazvati kvalifikovanom, treba da imamo tri ponude, i ako to u ovom slučaju nismo imali, onda je jasno da se nisu poštivala pravila.»
Ova privatizacija je zaostrila još više pitanje javnosti u procesu privatizacije.
Profesor Riza Smaka:
«Tamo gde nema transparentnosti ima sumnji. Javnost utiče na zakonitost procedura. Ja mislim da nedostaje potrebna javnost i zato smo svi mi zabrinuti zbog načina na koji se vodi proces privatizacije.», kaže profesor Smaka, ističući da je transparentnost preduslov zakonitog i pravilnog rada i poštivanja procedura. On smatra da može biti politilčkih nejasnoća, ali sa pravnog stanovišta, kada je u pitanju procedura privatizacije, sve je jasno.
U slucaju „Feronikla“, Upravni odbor Kosovske poverilačke agencije je doneo odluku da se prvi privremeni dobitnik „Feronikla“ isključi iz procedure privatizacije zbog, kako je rečeno, nedostatka argumenata da može ispuniti uslove koje je ponudio prilikom licitacije preduzeća. Na čemu je zasnovana ovakva odluka? Profesor Muhamed Sadiku:
«Kosovska poverilačka agencija ima mandat da prodaje društvena preduzeća i u konkretnom slučaju, kada je u pitanju specijalni spin-off, on pored prodajne cene zahteva i druge uslove- investicije u novostvoreno preduzeće i obavezu zadržavanja određenog broja radnika. Ukoliko KPA proceni da privremeni kupac to ne može da ispuni, ima pravo da stavi van snage ugovor sa tom firmom i da preduzeće proda drugom ponuđaču.“
Po prvi put u procesu privatizacije došlo je do redovnih i masovnih javnih protesta radnika i opštinskih rukovodstava Glogovca i Srbice, koji su nezadovoljni promenom privremnog kupca. Imaju li radnici i rukovodstva opština pravo da utiču na proces privatizacije:
«Mandat za privatizaciju društvenih preduzeća na Kosovu ima samo KPA i nikako neka druga strana. Ja razumem napore Vlade Kosova da privatizacije bude njena ingerencija, ali dok se ne promeni pravilnik, to je ovlašćenje KPA. U konkretnom slučaju, samo KPA ima pravne kapacitete da vrši privatizaciju, tu niti opštinske, niti druge strukture, ne mogu uticati.“
Opštinska vlast može i treba da podrži proces privatizacije, drugih zakonskih mogućnosti da na njega utiče nama, kaže profesor Sadiku, ističući kako je dolaskom Joakima Rikera na čelo IV stuba UNMIK-a, zaduženog za ekonomski razvoj, proces privatizacije dobio na intenzitetu i za godinu dana je urađeno mnogo više u odnosu na prethodne tri godine:
«Ja mogu da kažem da dinamika koja vlada u privatizaciji stvarno je motivisana velikom željom gospodina Rikera da ubrza proces privatizacije i da se time da podrška strukturnim reformama na Kosovu.
U tom procesu, prema mišljenju profesora Sadiku, su moguće eventualne greške, ali se uz poštivanje procedura predviđenih aktima KPA, takve greške mogu uspešno prevazilaziti i izbeći.
«Na osnovu činjenica koje su objavljene, smatram da nisu na korektan način, da ne kažem, striktno, ispoštovane procedure. I naravno, tamo gde nisu ispoštovane procedure, ima i defekata koji se uspešno i osnovano mogu dovesti u pitanje.», kaže profesor Smaka, ističući kako nije ispoštovano prvo i osnovno pravilo da je za uspešnu privatizaciju potrebno imati najmanje tri ponude, što u ovom slučaju nije bilo.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Prištini i potpredsednik Instituta za razvojna istraživanja Riinvest iz Prištine Muhamed Sadiku se slaže sa profesorom Smaka da u ovom slučaju nisu ispoštovane procedure predviđene pravilnikom KPA:
«Da bi se neka prodaja mogla nazvati kvalifikovanom, treba da imamo tri ponude, i ako to u ovom slučaju nismo imali, onda je jasno da se nisu poštivala pravila.»
Ova privatizacija je zaostrila još više pitanje javnosti u procesu privatizacije.
Profesor Riza Smaka:
«Tamo gde nema transparentnosti ima sumnji. Javnost utiče na zakonitost procedura. Ja mislim da nedostaje potrebna javnost i zato smo svi mi zabrinuti zbog načina na koji se vodi proces privatizacije.», kaže profesor Smaka, ističući da je transparentnost preduslov zakonitog i pravilnog rada i poštivanja procedura. On smatra da može biti politilčkih nejasnoća, ali sa pravnog stanovišta, kada je u pitanju procedura privatizacije, sve je jasno.
U slucaju „Feronikla“, Upravni odbor Kosovske poverilačke agencije je doneo odluku da se prvi privremeni dobitnik „Feronikla“ isključi iz procedure privatizacije zbog, kako je rečeno, nedostatka argumenata da može ispuniti uslove koje je ponudio prilikom licitacije preduzeća. Na čemu je zasnovana ovakva odluka? Profesor Muhamed Sadiku:
«Kosovska poverilačka agencija ima mandat da prodaje društvena preduzeća i u konkretnom slučaju, kada je u pitanju specijalni spin-off, on pored prodajne cene zahteva i druge uslove- investicije u novostvoreno preduzeće i obavezu zadržavanja određenog broja radnika. Ukoliko KPA proceni da privremeni kupac to ne može da ispuni, ima pravo da stavi van snage ugovor sa tom firmom i da preduzeće proda drugom ponuđaču.“
Po prvi put u procesu privatizacije došlo je do redovnih i masovnih javnih protesta radnika i opštinskih rukovodstava Glogovca i Srbice, koji su nezadovoljni promenom privremnog kupca. Imaju li radnici i rukovodstva opština pravo da utiču na proces privatizacije:
«Mandat za privatizaciju društvenih preduzeća na Kosovu ima samo KPA i nikako neka druga strana. Ja razumem napore Vlade Kosova da privatizacije bude njena ingerencija, ali dok se ne promeni pravilnik, to je ovlašćenje KPA. U konkretnom slučaju, samo KPA ima pravne kapacitete da vrši privatizaciju, tu niti opštinske, niti druge strukture, ne mogu uticati.“
Opštinska vlast može i treba da podrži proces privatizacije, drugih zakonskih mogućnosti da na njega utiče nama, kaže profesor Sadiku, ističući kako je dolaskom Joakima Rikera na čelo IV stuba UNMIK-a, zaduženog za ekonomski razvoj, proces privatizacije dobio na intenzitetu i za godinu dana je urađeno mnogo više u odnosu na prethodne tri godine:
«Ja mogu da kažem da dinamika koja vlada u privatizaciji stvarno je motivisana velikom željom gospodina Rikera da ubrza proces privatizacije i da se time da podrška strukturnim reformama na Kosovu.
U tom procesu, prema mišljenju profesora Sadiku, su moguće eventualne greške, ali se uz poštivanje procedura predviđenih aktima KPA, takve greške mogu uspešno prevazilaziti i izbeći.
