Dostupni linkovi

logo-print

Uz mašinu se vraća i mašinista


Andrija Mladenović, portparol DSS-a, insistira na tome da u ovoj partiji nikada ne komentarišu odluke sudova i tužilaštava, iako su itekako reagovali nakon sudske presude u Makedoniji, kojom je vladika Jovan upućen na izdržavanje zatvorske kazne:

„Postavite njima pitanje i neka vam oni daju objašnjenje za to. Mislim da su oni dužni da ga daju, jer ti organi su takvu odluku i doneli. Zaista nikakvi dilovi i ništa ne postoji. Ono što neki pokušavaju da nametnu kao temu, mislim da je to potpuno zlonamerno i to su krajnje besmislice, zaista. Stranka se nikada time nije bavila, niti će se baviti na taj način.“

Na prozivke dela političke javnosti da je reč o ustupku Vlade Socijalističkoj partiji Srbije za parlamentarnu podršku, odgovorio je ministar pravde Zoran Stojković, inače kadar DSS-a, rekavši da Vlada nema uticaj na sudove. „Kamo sreće da ima, da ih nateramo da rade“, rekao je Stojković.

I u Socijalističkoj partiji Srbije, koja je podeljena oko zahteva dela članstva, koje želi da se distancira od predsednika partije Slobodana Miloševića, negiraju da su imali zahteve prema Vladi oko članova porodice Milošević. Žarko Obradović, visoki funkcioner SPS-a, kaže da ta priča nema veze sa ovom partijom:

„To je stvar pravosuđa i samo pravosuđa.“

Upravo na sudstvo upire prstom Čedomir Antić, funkcioner G17 plus, jedan od nekadašnjih lidera studentskih demonstracija:

„To što se dogodilo ne pokazuje da je Demokratska stranka Srbije bila u nekom sporazumu sa SPS-om, pošto mislim da Socijalistička partija Srbije većinski danas želi da se što pre zaboravi da je postojao Slobodan Milošević, da ne govorim o njegovoj porodici. Već to govori o tome koliko treba da se odlučne reforme uvedu u našem sudstvu. Gospodin Koštunica mora da zna da ako se gospodin Marko Milošević pokaže kao osoba iznad zakona, time će prosto prestati svaki razlog da Demokratska stranka Srbije i njegova stranka budu računate kao demokratske. Ne zato što su one trebale da utiču na pravosuđe, što je protivzakonito i protivustavno, već zato što su one trebale da pročiste pravosuđe od ljudi koji na taj način razmišljaju o pravdi.“

Prethodno su naišle na negodovanje u delu javnosti sudske presude za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove i dva pokušaja ubistva lidera stranke – Vuka Draškovića. SPO je protestovao zbog niskih kazni za izvršioce u jednom slučaju i zbog oslobađanja nalogodavaca i organizatora. Sanja Čeković, potpredsednik SPO-a, kaže da ukoliko Vlada ne napravi otklon od ove situacije i ako premijer ne odgovori da li su u pitanju ucene i politički dogovori, da će SPO morati da donese odluku da li može više da podržava tu Vladu:

„Mene ovakve odluke pravosuđa i sva ova dešavanja jako vređaju i vređaju sve ljude u Srpskom pokretu obnove koji su se borili protiv režima Slobodana Miloševića. Ne zaboravimo da je bahatost sina nekadašnjeg predsednika Srbije i predsednika Socijalističke partije Srbije upravo proistekla iz ponašanja njegovog oca i njegovog apsolutističkog režima.“

Za Nikolu Samardžića, profesora na beogradskom univerzitetu i člana takozvane Liberalno-demokratske frakcije, okupljene oko Čedomira Jovanovića, dešavanja vezana za članove porodice Milošević, nasuprot obračunu sa nosiocima akcije „Sablja“, sprovedene nakon ubistva premijera Đinđića, pa i ne retkih optužbi i privođenja i samog Jovanovića, predstavlja epizodu u dramaturgiji obnove vrednosti koje je porodica Milošević vrlo uspešno nametnula ovom društvu u jednom trenutku:

„Mnoge stranke, i pojedinci naravno, koji su učestvovali u petooktobarskom prevratu, neposredno su proistekli iz Miloševićevog režima, kao Vojislav Koštunica. Međutim, nešto nije u redu sa društvom u celini, očigledno nešto nije u redu ni sa našim pravosuđem. Događaj na Pravnom fakultetu, gde su se pozdravili ratni zločini, ukazuje na činjenicu da je taj fakultet zapravo prestao da postoji kao ustanova na kojoj bi trebalo da se bazira naš, ne samo pravni sistem, nego i čitav sistem vrednosti. I pretpostavka da se sve odigralo u krugu tužilaštava i sudova koji nisu počišćeni posle 5. oktobra gvozdenom metlom, ukazuje na činjenicu da su se tu odigrali mnogostruki dilovi.“

Veruju li građani Srbije da nema političkih motiva u odluci o povlačenju optužnice protiv Marka Miloševića:

„Sve ono što smo do sada i do tada čuli o njemu, ako je delić toga tačno, on bi trebao da bude žestoko osuđen.“

„Građani bi trebali da budu jednaki u ovoj državi, da važi jedan zakon za sve. Ne može sad – pošto je sin ovoga ili onoga, onda ništa. To je van okvira pravne države kojoj teži ovaj narod, van i tog puta u Evropu…“

A šta znači odustajanje od sudskih procesa i povlačenje poternica protiv članova porodice Slobodana Miloševića, na slikovit način objašnjava profesor beogradskog univerziteta i jedan od učesnika protesta protiv Miloševićevog režima Ljubiša Rajić:

„Vraćaju moge stvari iz devedesetih, ovo je samo neki dodatak. Uz mašinu se vraća i mašinista.“
XS
SM
MD
LG