Dostupni linkovi

logo-print

Nema previše mudrosti u današnjoj politici


Gost Press kluba je Grujica Spasović, glavni i odgovorni urednik lista Danas.

RSE: Nedavno je obavljeno jedno istraživanje o medijima. Vaš list je dobio dosta komplimenata. Za šta ste najviše pozitivnih poena dobili?

SPASOVIĆ: Ta tri istraživanja, koja su upravo završena, ticala su se pisanja štampanih medija o nekim posebnim temama koje nas posebno iritiraju. Jedna tema je o evropskim integracijama i o približavanju ove zemlje Evropskoj uniji. Po tom istraživanju mi smo ubedljivo najviše pisali o tome i posvetili veliki deo prostora lista, iako to nije, na žalost, u ovoj situaciji i u ovom trenutku previše poželjna, pa i komercijalna tema. Drugo istraživanje je pokazalo da smo mi daleko najviše, od sve štampe u Srbiji, objavili tekstova o suočavanju sa prošlošću i sa zločinima, pre svega o zločinima koje je napravila naša, srpska, strana u ratovima i sukobima u Hrvatskoj, u Bosni i na Kosovu.

RSE: Da li ste dobijali pretnje zbog toga?

SPASOVIĆ: Jesmo, vrlo često. Već smo oguglali na to. Jedno smo učinili javnim, pa smo dobili po prstima. Policija je lagala i domaću, pa i svetsku, javnost, zvaničnike i ambasadore da je preduzela nešto i da se javno oglasila povodom tog slučaja, ali nije. Pretnje smo dobili kada smo objavili da je locirano mesto gde se nalazi Ratko Mladić i da su u toku pregovori oko njegove predaje. Priprećeno mi je smrću i to ma dosta bestijalan način. O tome smo obavestili ministra policije, vladu i javnost, ali nikakvih reakcija nije bilo. Do dana današnjeg policija se oko tog slučaja nije zvanično oglasila. Nisu razgovarali sa čovekom iz našeg obezbeđenja koji je primio te pretnje, kao što nisu razgovarali ni sa novinarom iz Večernjih novosti koji je prvim učinio javnim te pretnje. Ništa nije urađeno.

RSE: I sada postoji mogućnost da vam neko preti, obzirom da ste vrlo ekskluzivno, pre svih ostalih i jedini do sada, objavili da Mira Marković više nije u Moskvi, nego da je iznajmila stan u Hagu da bi bila blizu muža.

SPASOVIĆ: Na sreću još nisu stigle nove pretnje. Ima tu još jedna stvar koja je zanimljiva, a oko koje se svi prave blesavi i niko neće ništa da kaže. Socijalistička partija Srbije gotovo je ucenila vladu Srbije da ukine međunarodnu poternicu za Mirom Marković, ali i za njenim sinom, Markom Miloševićem. Po našem izvoru oni su dobili ta obećanja, ali, kako nam kažu ljudi iz vlade, nema baš mnogo razumevanja oko ukidanja poternice za Markom Miloševićem. Poternica je za Mirom Marković ukinuta i ona se, po našim izvorima, nalazi u Hagu. To i dalje proveravamo i pokušavamo da stupimo u kontakt sa ljudima koji su učestvovali u celom tom procesu i sa ljudima koji tačno znaju gde se ona nalazi u Hagu. Spor će biti nastavljen jer ako Marko ne dobije isti tretman kao i njegova majka, onda će opet doći do pojačavanja tenzija u vladi i do novih pritisaka na Koštunicu i njegov kabinet da popuste i da sa Marka skinu poternicu, kako bi se on, zajedno sa majkom, pojavio u posti ocu.

RSE: To je trampa sa Socijalistima.

SPASOVIĆ: Naravno. Ova vlada i funkcioniše na principu tih ucena i popuštanja, vrlo trulih, pa i opasnih kompromisa. To se vidi i iz poslednjih događaja oko hapšenja mitropolita Jovana u Makedoniji i neverovatnih izjava ministra Velimira Ilića, na koje vlada ćuti. Iako privatno dobijamo uveravanja da to nije Koštuničin stav i stav vlade, niko ne sme javno da se zameri gospodinu Iliću, da on ne bi on počeo da uslovljava svoju podršku vladi.

RSE: Crkvena pitanja su bila u prvom planu proteklih desetak dana, počevši od metalne crkvice na Rumiji, do arhiepiskopa Jovana.

SPASOVIĆ: Vrlo veliki pritisak crkva vrši na demokratsku vlast još od promena 5. oktobra 2000. godine. Na žalost, neki sitniji ustupci koji su pravljeni crkvi nisu dovodili do toga da se ta ofanziva crkve smiri, nego je crkva tražila nova i nova popuštanja. Mislim da je prvu grešku napravio pokojni premijer Đinđić, kada je ukazom uveo veronauku u škole. Vidim da se danas njegovi najbliži saradnici kaju zbog toga jer smatraju da je to jedna vrlo ozbiljna greška. On je hteo da pacifikuje njihovo, dosta agresivno, ponašanje, ali poslednjih deset dana to je eskaliralo na razne načine. Mislim da ponašanje najviših velikodostojnika i oko slučaja Oluja i oko prikazivanja filma u aranžmanu Srpske radikalne stranke, pokazuje gde se oni nalaze. Nalaze se na krajnje ekstremno desnom nacionalističkom krilu na srpskoj političkoj sceni. Hapšenje mitropolita Jovana u Makedoniji i postavljanje jedne metalne crkve u Rumiji je civilizacijski skandal koji pokazuje da smo mi na vrlo opasnom terenu klerikalizacije društva. Objavili smo aforizam koji kaže: ''Crkva je sada korak bliže mladima. Hevi-metalci već najavljuju hodočašće na Rumiju''.

RSE: U mnogim protestantskim i katoličkim zemljama sveta, crkva se približava mladima, ali na drugi način. U Švedskoj, deca koja pevaju u crkvenom horu, ne pevaju samo bogoumilne pesme, već pevaju i džez i operske arije. Na sportske terene koji im pripadaju, crkva pokušava da privuče mlade. Ovde je jedan retrogradni proces.

SPASOVIĆ: Ne znam da li je naša crkva stigla do XX veka, ali je sigurno daleko od XXI. U pitanju su vrlo opasne retrogradne stvari. Mislim da je takav sastav najviših tela crkve i da ta krajnje konzervativna struja ima veliku prevagu. Čini mi se da će nakon odlaska patrijarha Pavla ona biti još jača. Vrlo strahujem zbog toga i smatram da će oni učiniti vrlo malo dobrog, pre svega u odnosima sa našim susedima, a posebno sa ljudima druge veroispovesti.

RSE: Kako tumačite to da je vojska pozajmila helikopter koji je tu malu metalnu crkvu, veličine kao nečiji špajz, spustio na planinu?

SPASOVIĆ: I vojska je jedna krajnje konzervativna institucija koja je demokratizacijom društva dobila vrlo ozbiljne udarce. Moraju da se reformišu i na drugi način da se postave temelji jedne moderne vojske. Ona se plaši tih promena. Sada nalazi u crkvi nekog prirodnog saveznika. Ovih dana mi je bio vrlo smešan način na koji su ljudi iz vojske opravdavali taj gest što je vojni helikopter doneo tu metalnu skalameriju na Rumiju. Objašnjavali su da je to normalno jer vojska pomaže svim onim kojima je potrebna pomoć. Oni su požar, poplavu, bolest izjednačili sa postavljanjem jedne crkve. Naravno da je bilo jasno da je to jedna politička provokacija u odnosu na aktuelnu vlast u Crnoj Gori. Naravno da su to radili i mimo znanja zvaničnika u Crnoj Gori i njihovih predstavnika u državnoj zajednici u Beogradu.

RSE: U suštini, mi stalno pogoršavamo naše odnose sa susedima sa kojima smo do juče bili u istoj državi. Sa Hrvatskom zbog Oluje. Sa Makedonijom zbog arhiepiskopa Jovana.

SPASOVIĆ: Sa Mađarskom oko položaja mađarske nacionalne manjine u Vojvodini. Pogoršavamo ih i sa Crnom Gorom. Čak nismo bili suviše pametni, niti mudri, ni oko obeležavanja desetogodišnjice Srebrenice. Mislim da od završetka ratova nikada pre nije Srbija bila u lošijim odnosima sa svojim susedima, što govori o našoj političkoj eliti, njihovim odgovornostima i kratkoročnosti jedne takve politike. Dok se to ne promeni, nema ništa ni od evropske integracije, ni od povezivanja, niti od ekonomskog oporavka. Sekulović, zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, je rekao da je Makedonija jedna od retkih zemalja sa kojom imamo suficit. Ako i tu pokvarimo ekonomske odnose, ode sve do đavola. Makedonija je bila poslednji mogući izlazak za ljude iz ove zemlje u vreme sankcija i izolacije.

RSE: Mislite li da je samo do političke elite, ili mislite da ima nečega i u našem mentalitetu?

SPASOVIĆ: Naravno da ima i toga, ali ipak riba smrdi od glave. To sve se raspiruje sa vrha vlasti, direktno ili indirektno. Oni imaju, direktan ili indirektan, odlučujući uticaj na sve značajnije medije, pre svega elektronske, ali i štampane. Mislim da je vrlo lako manipulisati ljudima.

RSE: Mislite li da je moguća indoktrinacija kakva je bila za vreme Miloševića?

SPASOVIĆ: Naravno. Mislim da se sve to radi kao i u ono vreme, samo mnogo sufisticiranije i ne na prvi pogled. Za nacionalnu televizija Srbije stalno imamo obećanja da će prerasti u javni servis, ali nikako da se to dogodi. Prvi put kada smo slavili dan našeg lista i kada smo dobijali jednu vrlo značajnu i prestižnu nagradu, Stanislav Staša Marinković, koja je među novinarima vrlo cenjena, pojavile su se sve televizije, sem nacionalne. To bi možda mogao da bude neki incident ili nesporazum. Ali, ako imate u vidu da se u Jutarnjem programu čitaju sve novine koje izlaze, sa naglaskom na dva tabloida, Srpski nacional i Kurir, a da je zabranjeno da se čita bilo šta iz lista Danas, onda to govori da nismo u mnogo čemu odmakli od Miloševićeve ere.

RSE: To isto se dešava i na BK televiziji. Ni oni ne čitaju Danas.

SPASOVIĆ: To je tačno, ali oni to rade iz nekih drugih razloga. Kod njih nema pravila i ne čitaju se svi listovi. Tamo se poneki list i preskoči. Nekada se dogodi da i nas pročitaju. BK je privatna televizija i nije tako gledana kao nacionalna. Na nacionalnoj televiziji čitaju sve, sem lista Danas.

RSE: Kako tumačite smenu u Politici?

SPASOVIĆ: Mislim da je očigledno da je Vojislav Koštunica naučio lekciju od Slobodana Miloševića. On ima potpunu kontrolu i čvrsto drži nacionalnu televiziju. Ostalo mu je da još osvoji i glavni nacionalni štampani medij, a to je Politika. Približavaju se izbori i biće dosta turbulencije, tako da smatram da je očigledno da želi da je potpuno ovlada. Politika je po svojoj uređivačkoj politici mnogo manje tvrda nego mi i mnogo je spremnija na kompromise sa vlastima. Oni su tako i opstali tih stotinjak godina. Čak i to malo kompromisa i onoga što ne prija očima današnje vlasti, žele da uguše. Dva-tri komentatora, pre svih Ivan Torov, smetaju aktuelnoj vladi jer oni ne mogu da podnesu da se pojavi u Politici ni taj jedan komentar nedeljno. Zbog toga je potrebno da se promeni i direktor i glavni urednik da bi bila kontrola potpuna.

RSE: Obično se u tim komentarima kritikuje i druga strana.

SPASOVIĆ: Svi mi koji znamo i cenimo gospodina Torova, znamo da je on čovek na koga ne možete tek tako lako da utičete. Siguran sam da svi ljudi u Politici, kada su pregovarali da gospodin Torov napusti Danas i pređe u Politiku, su bili svesni kakav prtljag nosi sa sobom.

RSE: Šta kažete na ovu masu tabloida?

SPASOVIĆ: Istraživanja pokazuju da je Bild najtiražniji u Nemačkoj, San je najtiražniji u Engleskoj. Uglavnom tabloidi vladaju tržištima štampe, što je samo delimično tačno. U mnogim zrelim demokratijama nisu tabloidi najtiražniji. U Francuskoj su najtiražniji neki regionalni listovi. U Poljskoj je najtiražniji jedan ozbiljan list. U celoj Skandinaviji su najtiražniji najozbiljniji listovi. Koji list je najtiražniji, u velikoj meri zavisi i od politike države prema medijima i koliko se favorizuje ozbiljna štampa. U mnogo čemu su ozbiljni listovi daleko iza tabloida jer ne idu na prvu loptu i na najkomercijalnije stvari, na polu istine, na lake teme kao što su seks, kriminal, estrada. Naši tabloidi su daleko od onih koji postoje na Zapadu. Kod nas su tabloidi u funkciji nekih političkih, a možda i ekonomskih, interesa. To pokazuje činjenica da je jako puno tabloida propalo. Trebali su da obave neke zadatke, ili da operu prljav novac. Mislim da se to i dan danas radi. U našim tabloidima ima nepodnošljivo puno politike, čime oni postaju krajnje antievropski orjentisani tabloidi. Politički gledano, uglavnom pripadaju ekstremnoj desnici.

RSE: Obeležena je Oluja. U Hrvatskoj su bili hvalospevi, a ovde tuga onih koji su izbegli u Srbiju i mnogih drugih koji nisu očekivali da će Srbi, koji su nastanjivali te krajeve Hrvatske skoro 400 godina, morati da odu iz svojih domova. Mislite li da je bilo manipulacije oko Oluje i kod nas i u Zagrebu i Kninu?

SPASOVIĆ: Mislim da jeste. Kod nas znam sigurno, ali mi se čini da je bilo i na drugoj strani. Do odlaska u Evropu neće doći sve dok se ne normalizuje i taj prokleti 4. avgust. Ne može na jednoj strani da bude slavlje, a na drugoj suze i tuga. Naravno da treba imati razumevanja za ono što je Hrvatska uradila pre deset godina jer je morala da sredi situaciju u delu svoje države. Taj živalj je bio užasno izmanipulisan lošom i pogrešnom politikom iz Beograda, koju je raspirivao i na perfidan način prebacivao žarište krize u Hrvatsku, Slobodan Milošević. Tu je bilo i vrlo ozbiljnih zločina. Najnoviji podaci govore da je taj zločin bio pripremljen i da je vrlo svesno predsednik Tuđman davao naloge ljudima da treba smanjiti broj Srba u Hrvatskoj, što je drugim rečima značilo da treba da dođe do etničkog čišćenja. Ovde se uopšte ne govori o tragičnoj posledici takve Miloševićeve politike koja je dovela do te pobune i do balvan revolucije, do pokušaja stvaranja Republike Srpske Krajine. Ne govori se čak ni o zločinima koje su pobunjeni Srbi pravili za to vreme nad Hrvatima, koje su proterivali iz Krajine. Samo se govori o onome što je uradila Hrvatska vojska. Mislim da i Srbija i Hrvatska treba da se ugledaju na ono što se dogodilo prošle godine u Normandiji, kada se obeležavalo 60 godina iskrcavanja. Zaista je učinjen ogroman napor da se nikako krivica ne svali na nemački narod, nego da se obeleži jedan dobar kraj jedne velike, vrlo važne, vojne intervencije koja je ubrzala završetak Drugog svetskog rata.

RSE: Povodom godišnjice Oluje, samozvana vlada Republike Srpske Krajine, održala je sednicu u Beogradu. Zvuči li vam neobično da postoji takva vlada koja ima svoga ministra inostranih poslova?

SPASOVIĆ: To je bio skup Srpske radikalne stranke. To su bili ljudi koji su se u velikoj meri ovde asimilovali, politički gledano, i to pre svega u Srpsku radikalnu stranku. To na kraju pokazuje i ikonografija tog skupa. Veliki broj ljudi je došao sa majicama Obraza, sa likovima Karadžića i Mladića. Najveći broj ljudi je i skandirao njim. Najradosnije su pozdravljeni lideri Srpske radikalne stranke koji su se tu pojavili, kao i brat Radovana Karadžića. To je još jedna provokacija Srpske radikalne stranke. Niko njih ne uzima ozbiljno. Čak se ih užasava i najveći broj izbeglica jer smatraju da se na taj način samo još više zatežu odnosi sa Zagrebom i smanjuje mogućnost njihovog povratka u Krajinu.

RSE: Pre tri ili četiri meseca survao se autobus u reku Tisu direktno sa mosta. Puno ljudi je tada nestalo u vodama Tise. Još uvek traje potraga za onima koji nisu odmah pronađeni. Vest koju sam kod vas u novinama pročitala glasi da se obustavlja potraga jer više nema novca za gorivo u motornim čamcima.

SPASOVIĆ: To samo govori o haosu u kome živimo i o veličini naše propasti. S jedne strane imamo jedan tako bizaran slučaj koji je samo metafora mnogo ozbiljnijih stvari. S duge strane imamo vest da je porodica generala Krstića, koji je osuđen na 35 godina zatvora u Haškom tribunalu, dobila ogroman stan, dok hiljade časnih oficira žive kao podstanari, ili čak u kasarnama. To pokazuje koliko nema previše mudrosti u ovoj današnjoj politici.

RSE: Kada će biti mudrosti?

SPASOVIĆ: Mislim da ćemo još dugo, dugo morati da čekamo. Plašim se da ćemo morati da idemo još niže, bar neko vreme. To pokazuju analize i činjenica koliko se koje stranke i opcije održavaju na političkoj sceni. Tek nakon novih udaraca možemo početi sa ozdravljenjem. Mislim da će biti bolje tek onda kada dođe do smene bar najvećeg dela te naše političke elite.
XS
SM
MD
LG