Ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije Velimir Ilić odbacio je mogućnost da se o sudbini dva aviona, koja je pre sedam godina JAT iznajmio MAT-u, izjašnjava narodna arbitraža. Avioni neće biti vraćeni makedonskom avioprevozniku, jer je paradoksalno da JAT od države traži kupovinu novih letelica, a za iznajmljivanje dva aviona ne dobija ni dinar, kaže Ilić:
“Jedna ekipa ljudi u JAT-u, rukovodilaca, skrivali su to od javnosti. Ja ću dati krivične prijave protiv njih svih, jer se radi o velikoj šteti koja je nanesena Srbiji, a posebno JAT-u. Oni su dali firmi MAT, koja nema nikakvu imovinu, nema bankarske garancije, nema ništa, dva aviona na reč, i oni meni u MAT-u tvrde da su davali deo novca ruke rukovodiocima JAT-a, i da su tako tobože završavali poslove. Dva aviona po deset sati dnevno, znači po 16.000 evra dnevno. Izračunajte koji je to novac od 1998. godine do danas. JAT-ove avione je kupio ovaj narod kreditima koje JAT još danas, odnosno država Srbija otplaćuje. Avione dobiti neće. Uzećemo i onaj drugi sigurno.”
Ilić iznajmljivanje dva JAT-ova “boinga” locira u vreme Miloševićeve vladavine i pokušaj da se eskiviraju sankcije na vazdušni saobraćaj prema Saveznoj Republici Jugoslaviji koje su tada bile na snazi:
“Onda su funkcioneri JAT-a te avione stavili, zaboravili, i pravili dilove. I svi direktori su produžavali te anekse bez reči. I ćutali, skrivali od Vlade i od ministarstava i svega. JAT traži od Vlade da nabavi četiri najmanje aviona da bi mogao da održi saobraćaj, a ne kaže Vladi da ima dva aviona koja je dao besplatno na korišćenje. Pa molim vas, dva aviona koštaju negde oko pedesetak miliona evra, a nadležni sud je u Beogradu, a nije međunarodni sud i arbitraža u Cirihu, što ovi pričaju iz JAT-a. Ja sam ugovor proučio i video.”
Stručnjak za međunarodnu ekonomiju, profesor Milan Kovačević, kaže da bi vrlo važno bilo upoznati se sa odredbama ugovora koji su pre sedam godina napravili JAT i MAT, kako bi se utvrdilo ima li u njemu nezakonitih ili štetnih odredaba:
“Ako je ugovorom o zakupu zaista dat zakup bez naknade, onda bi trebalo da neko kazni nekoga ko je ušao u štetan ugovor za davaoca u zakup. A ako to nije tako, ako je ipak predviđeno da se ugovorom naplaćuje, onda bi trebalo normalnim postupcima naplaćivati to ako može naravno, i vratiti nazad avion da se ne bi nastavio nastavak štete.”
Bez obzira što je odluku da MAT-u iznajmi dva “boinga 737” doneo JAT, a ne Ministarstvo za kapitalne investicije, i što odluka o njihovom vraćanju biva isprovocirana prevashodno političkim motivom, kakav je hapšenje arhiepiskopa ohridskog Jovana, profesora Kovačevića ne čudi ovakav sled događaja:
“Pa ovde i nema poslovne prakse, nažalost. JAT je javno preduzeće i naša javna preduzeća se samo formalno tako zovu, oni su u stvari neka vrsta poslovanja i neka vrsta zadovoljenja javnih interesa pomješana sa vlasti. I odavna se čuju od analitičara kritike da bi trebalo što prije promjeniti taj stari Zakon o javnim preduzećima, mada bi ih trebalo inkorporisati, da bi trebalo dovesti na njihov vrh profesionalce, da bi trebalo da oni posluju kao kompanije, u interesu vlasnika kapitala. Sada je situacija sasvim drukčija. Prvo što regulativa nije razdvojila to zadovoljenje javnog interesa od poslovanja preduzeća pa se, vidite, čak i političke teme mješaju sa transakcijama jednog javnog preduzeća.”
“Jedna ekipa ljudi u JAT-u, rukovodilaca, skrivali su to od javnosti. Ja ću dati krivične prijave protiv njih svih, jer se radi o velikoj šteti koja je nanesena Srbiji, a posebno JAT-u. Oni su dali firmi MAT, koja nema nikakvu imovinu, nema bankarske garancije, nema ništa, dva aviona na reč, i oni meni u MAT-u tvrde da su davali deo novca ruke rukovodiocima JAT-a, i da su tako tobože završavali poslove. Dva aviona po deset sati dnevno, znači po 16.000 evra dnevno. Izračunajte koji je to novac od 1998. godine do danas. JAT-ove avione je kupio ovaj narod kreditima koje JAT još danas, odnosno država Srbija otplaćuje. Avione dobiti neće. Uzećemo i onaj drugi sigurno.”
Ilić iznajmljivanje dva JAT-ova “boinga” locira u vreme Miloševićeve vladavine i pokušaj da se eskiviraju sankcije na vazdušni saobraćaj prema Saveznoj Republici Jugoslaviji koje su tada bile na snazi:
“Onda su funkcioneri JAT-a te avione stavili, zaboravili, i pravili dilove. I svi direktori su produžavali te anekse bez reči. I ćutali, skrivali od Vlade i od ministarstava i svega. JAT traži od Vlade da nabavi četiri najmanje aviona da bi mogao da održi saobraćaj, a ne kaže Vladi da ima dva aviona koja je dao besplatno na korišćenje. Pa molim vas, dva aviona koštaju negde oko pedesetak miliona evra, a nadležni sud je u Beogradu, a nije međunarodni sud i arbitraža u Cirihu, što ovi pričaju iz JAT-a. Ja sam ugovor proučio i video.”
Stručnjak za međunarodnu ekonomiju, profesor Milan Kovačević, kaže da bi vrlo važno bilo upoznati se sa odredbama ugovora koji su pre sedam godina napravili JAT i MAT, kako bi se utvrdilo ima li u njemu nezakonitih ili štetnih odredaba:
“Ako je ugovorom o zakupu zaista dat zakup bez naknade, onda bi trebalo da neko kazni nekoga ko je ušao u štetan ugovor za davaoca u zakup. A ako to nije tako, ako je ipak predviđeno da se ugovorom naplaćuje, onda bi trebalo normalnim postupcima naplaćivati to ako može naravno, i vratiti nazad avion da se ne bi nastavio nastavak štete.”
Bez obzira što je odluku da MAT-u iznajmi dva “boinga 737” doneo JAT, a ne Ministarstvo za kapitalne investicije, i što odluka o njihovom vraćanju biva isprovocirana prevashodno političkim motivom, kakav je hapšenje arhiepiskopa ohridskog Jovana, profesora Kovačevića ne čudi ovakav sled događaja:
“Pa ovde i nema poslovne prakse, nažalost. JAT je javno preduzeće i naša javna preduzeća se samo formalno tako zovu, oni su u stvari neka vrsta poslovanja i neka vrsta zadovoljenja javnih interesa pomješana sa vlasti. I odavna se čuju od analitičara kritike da bi trebalo što prije promjeniti taj stari Zakon o javnim preduzećima, mada bi ih trebalo inkorporisati, da bi trebalo dovesti na njihov vrh profesionalce, da bi trebalo da oni posluju kao kompanije, u interesu vlasnika kapitala. Sada je situacija sasvim drukčija. Prvo što regulativa nije razdvojila to zadovoljenje javnog interesa od poslovanja preduzeća pa se, vidite, čak i političke teme mješaju sa transakcijama jednog javnog preduzeća.”
