Beograd ne može biti izključen iz procesa, ali on ne može da odlučuje o sudbini Kosova istaknuto je na okruglom stolu, ocenjujući kako samo rješavanje statusa Kosova u skladu sa voljom građana Kosova može biti jedini put izlaska iz začaranog kruga.
Premijer Kosova Bajram Kosumi je rekao da se rešavanje konačnog stausa ne sme dalje odlagati i da će pregovori o statusu započeti početkom septembra ove godine i završiće se u junu sledeće godine.
«Rešavanje konačnog statusa Kosova je demokratsko pravo naroda Kosova. Ono što smo u poslednih šest godina ostvarili na Kosovu je delo naroda Kosova i međunarodne zajednice i to delo treba okončati, u prvom redu, voljom naroda Kosova i uz pomoć međunarodne zajednice.»
Što brže utvrđivanje statusa Kosova će pomoći jačanju poverenja naroda Kosova na demokratsko pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini, rekao je premijer Kosumi:
«Nije Beograd onaj koji može da i dalje odlučuje o Kosovu. Ne verujem da možemo da isključimo Beograd iz ovog procesa, u nekim pitanjima nemamo ni interesa da ga isključujemo. Mi ćemo biti susedi sa Beogradom i mi treba da imamo dobre odnose, ali da odlučuje o budućnosti Kosova, Beograd nema više pravo i narod Kosova treba sam da do kraja ostvaruje to pravo.“
Rešavanje konačnog statusa Kosova će započeti vrlo brzo, rekao je prvi zamenik šefa UNMIK-a Lari Rosin, ali je ocenio da će to zavisiti od specijalnog emisara generalnog sekretara UN za procenu standarda, ambasadora Kai Aide.
On je istovremeno zatražio od lidera da preduzmu konkretne korake na dinamiziranju procesa, uključujući i unutrašnji međunacionalni dijalog na Kosovu:
«Istina je da je podrška za nezavisnost većinska na Kosovu, ali nema opšteg konsenzusa o tome među svim narodima Kosova», rekao je Rosin, dodajući da će međunarodna zajednica podržati konstruktivan dialog između svih zajednica.
Izlazak iz sadašnjeg začaranog kruga je status, smatra profesor na pariškom univerzitetu Muhamedin Kullashi:
«To je jedan začaran krug, pošto, ukoliko nema investicija, teško je ostvariti standarde, u najmanju ruku za ekonomski razvoj, jer bez jake komunikacije kosovskih institucija sa međunarodnim, to je teško ostvariti», kaže profesor Kullashi, ističući da se iz ovog kruga može izaći jedino utvrđivanjem statusa Kosova.
Pravni savetnik predsednika Kosova Ibrahim Rugove, Muharrem Haliti, smatra da ima dovoljno argumenata da se nezavisnost Kosova neposredno prizna:
«U suštini radi se o opredelenju naroda Kosova za nezavisnu i suverenu državu, o zahtevu za priznavanje nove političke, ustavno-pravne realnosti na Kosovu i Kosovu treba neposredno međunarodno priznanje kao nezavisne i suverene zemlje.“
U zaključcima okruglog stola se ističe da bi nezavisnost otvorila puteve za ekonomski i socijalni razvoj, kao i integraciju Kosova u evropske i evroatlanske integracije. Svako drugo rešenje, kaže se u zaključcima, ostavilo bi otvorenim mogućnost nestabilnosti. Stručnjaci su istakli da istraživanja pokazuju da skoro 100 odsto Albanaca i nesrba smatra nezavisnost jedinim rešenjem statusa Kosova, dok kosovski Srbi smatraju da je to autonomija Kosova unutar Srbije ili podela Koso
Premijer Kosova Bajram Kosumi je rekao da se rešavanje konačnog stausa ne sme dalje odlagati i da će pregovori o statusu započeti početkom septembra ove godine i završiće se u junu sledeće godine.
«Rešavanje konačnog statusa Kosova je demokratsko pravo naroda Kosova. Ono što smo u poslednih šest godina ostvarili na Kosovu je delo naroda Kosova i međunarodne zajednice i to delo treba okončati, u prvom redu, voljom naroda Kosova i uz pomoć međunarodne zajednice.»
Što brže utvrđivanje statusa Kosova će pomoći jačanju poverenja naroda Kosova na demokratsko pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini, rekao je premijer Kosumi:
«Nije Beograd onaj koji može da i dalje odlučuje o Kosovu. Ne verujem da možemo da isključimo Beograd iz ovog procesa, u nekim pitanjima nemamo ni interesa da ga isključujemo. Mi ćemo biti susedi sa Beogradom i mi treba da imamo dobre odnose, ali da odlučuje o budućnosti Kosova, Beograd nema više pravo i narod Kosova treba sam da do kraja ostvaruje to pravo.“
Rešavanje konačnog statusa Kosova će započeti vrlo brzo, rekao je prvi zamenik šefa UNMIK-a Lari Rosin, ali je ocenio da će to zavisiti od specijalnog emisara generalnog sekretara UN za procenu standarda, ambasadora Kai Aide.
On je istovremeno zatražio od lidera da preduzmu konkretne korake na dinamiziranju procesa, uključujući i unutrašnji međunacionalni dijalog na Kosovu:
«Istina je da je podrška za nezavisnost većinska na Kosovu, ali nema opšteg konsenzusa o tome među svim narodima Kosova», rekao je Rosin, dodajući da će međunarodna zajednica podržati konstruktivan dialog između svih zajednica.
Izlazak iz sadašnjeg začaranog kruga je status, smatra profesor na pariškom univerzitetu Muhamedin Kullashi:
«To je jedan začaran krug, pošto, ukoliko nema investicija, teško je ostvariti standarde, u najmanju ruku za ekonomski razvoj, jer bez jake komunikacije kosovskih institucija sa međunarodnim, to je teško ostvariti», kaže profesor Kullashi, ističući da se iz ovog kruga može izaći jedino utvrđivanjem statusa Kosova.
Pravni savetnik predsednika Kosova Ibrahim Rugove, Muharrem Haliti, smatra da ima dovoljno argumenata da se nezavisnost Kosova neposredno prizna:
«U suštini radi se o opredelenju naroda Kosova za nezavisnu i suverenu državu, o zahtevu za priznavanje nove političke, ustavno-pravne realnosti na Kosovu i Kosovu treba neposredno međunarodno priznanje kao nezavisne i suverene zemlje.“
U zaključcima okruglog stola se ističe da bi nezavisnost otvorila puteve za ekonomski i socijalni razvoj, kao i integraciju Kosova u evropske i evroatlanske integracije. Svako drugo rešenje, kaže se u zaključcima, ostavilo bi otvorenim mogućnost nestabilnosti. Stručnjaci su istakli da istraživanja pokazuju da skoro 100 odsto Albanaca i nesrba smatra nezavisnost jedinim rešenjem statusa Kosova, dok kosovski Srbi smatraju da je to autonomija Kosova unutar Srbije ili podela Koso
