Dostupni linkovi

logo-print

Majmunski referendum i secesionističke težnje manjina


Sa jučerašnjih tribina u Nikšiću i Podgorici pod nazivom «Crna Gora na početku XI vijeka između stabilnosti i rizika» čelnici beogradskog i podgoričkog Pokreta za zajedničku državu i njihovi inostrani gosti upozorili su da bi u slučaju izdvajanja iz zajedničke države Crna Gora bila rasparčana, a kao glavna prijetnja označeni su manjinski narodi Albanci i muslimani Bošnjaci i njihove, kako je rečeno, secesionističke težnje. Oni su pozvali Srbiju da «pokaže zube» prema Crnoj Gori, kako bi dodatno skrenuli pažnju Evrope i Amerike na procese u Crnoj Gori. Na današnjem nastavku tribine u Podgorici čulo se i da treba spriječiti: «Majmunski referendum u Crnoj Gori».

Pojašnjavajući jučerašnju tvrdnju da bi Srbija trebalo da „pokaže zube Crnoj Gori“, kako bi Evropska unija i Amerika dodatno obratile pažnju na planirani referendum, bivši kanadski ambasador u Jugoslaviji Džejms Biset je na današnjoj tribini Pokreta za zajedničku državu rekao da Srbiju već dugo bez razloga okrivljuju za sve što se dešava na Balkanu i da je strana štampa uporno satanizuje:

«To je uticalo na vladu u Beogradu da ona postane na neki način neodlučna u zaštiti svojih elementarnih osnovnih prava i zahtjeva i zato sam ja rekao da mislim da Srbija nije još sve uradila što bi trebalo da uradi. Srbiju okrivljuju za svo narušavanje takozvanih ljudskih prava, Srbiju okrivljuju za sva etnička čišćenja i veoma mnogo od tih optužbi se javljaju apsolutno lažnih.“

Novinarsko pitanje koje je uslijedilo nakon Bisetovog izlaganja izazvalo je uznemirenje i protest učesnika skupa i ljudi pristunih na tribini, koji su novinaru dobacivali i pitali ga: da li ga za takva naručena pitanja plaćaju albanski lideri u Crnoj Gori? Novinarsko pitanje pročitao je funkcioner Pokreta Slavenko Terzić koji je vodio današnju tribinu:

«PITANJE: 'Da li pod legitimnim pravom Srbije podrazumijevate i nasilne pokušaje da se spriječi pravo na samoopredjeljenje građana Crne Gore? Šta o «pokazivanju zuba», zapravo, kao i na Kosovu, kao i u Srebrenici, mislite? Da je i Srebrenica bila podvala i film koji je prikazan o ubistvu mladih Bošnjaka?' (negodovanje iz publike) Molim vas! Molim vas! Svako ima pravo da postavi pitanje ovde i mi smo dužni da mu odgovorimo. Prema tome, ovde smo.... Molim vas, gospodo, ja vodim ovu sednicu i ne dozvoljavam bilo kakve diskusije. Svako je došao ovde i ima pravo da postavi pitanje i treba da dobije odgovor.“

Terzić je uspio da umiri učesnike tribine koji su burno reagovali na novinarsko pitanje o ratnim zločinima i stvarnoj odgovornosti Srbije u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, ali nije uspio da ublaži komentar učesnika tribine, profesora međunarodnog prava iz Grčke Panajotisa Haritosa, koji je izrazio bojazan da bi suverena Crna Gora postala plijen albanskih i drugih manjina i mogući referendum u Crnoj Gori nazvao «majmunskim». Izjavu Panajotisa Haritosa, uprkos nemuštom prevodu, većina okupljenih dobro je razumjela:

«Ako, po Ustavu, postoji pravo po referdnumu, onda to mora biti pravi argumentovani referendum, a ne majmunski referendum.“

*****

Ključna teza za dokazivanje potrebe opstanka Crne Gore u zajednici sa Srbijom, koju promovišu ovih dana čelnici Pokreta za očuvanje zajednice i njihovi inostrani gosti, je da Crnoj Gori poslije osamostaljenja, kako kažu, prijeti secesionizam iznutra od manjinskih naroda. Kako na ove teze reaguju eksperti i pripadnici manjinskih naroda?

Komentarišući uporno ponavljanje teze da će se Crna Gora u slučaju osamostaljenja suočiti sa secesionizmom nacionalnih manjina u Crnoj Gori, profesor Šerbo Rastoder kaže da se radi o starom konceptu homogenizacije po principu izmišljanja neprijatelja. Ta matrica je poznata i ona se mogla čuti tokom prethodnih godina, kada su se referednumi održavali u drugim ex Yu republikama:

«Radi se prevashodno o činjenici koja je smišljena ka hemogenizaciji onoga što čini pravoslavan živalj u Crnoj Gori. Naravno, niko nije ponudio ni jedan ozbiljan argument u prilog toj tezi koji bi na bilo koji način i u istorijskom i političkom i bilo kojem vidu dalo osnova za takvu tvrdnju. Ja ne znam ni jedan projekat, niti ni jedan koncept, pa čak istorijski ne znam ni jednu pojavi koju su manjine ugrožavale u Crnoj Gori.“

Pozive Pokreta za očuvanje državne zajednice Srbiji da «pokaže zube», kako bi Evropska unija i Amerika uzele u obzir pitanje razdvajanje Srbije i Crne Gore, profesor Rastoder tumači kao pokušaj održavanja u životu ideje velike Srbije koja će biti aktuelna sve dok Crna Gora bude bila u zajednici sa Srbijom:

«Ake se misli na one 'zube' koji su sad na neki način sofisticirana 'vještačka vilica', onda to je nešto sasvim drugo, ali ono što treba shvatiti to je, i ja mislim da to međunarodna zajednica razumije, proces disolucije Jugoslavije nije završen dok se ne dovede do kraja, što znači Srbija i Crna Gora, kao posebne države. I druga stvar, koncept velike Srbije će uvijek živjeti dok Crna Gora bude dio te države.“

Lider Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori Mehmet Bardhi takođe kaže da je priča o secesionizmu stara, te da pojedine političke strukture nazivaju secesionizmom kako pravo Crne Gore za definisanjem državnog statusa, tako i pravo manjinskih naroda za definisanjem njihovog statusa u Crnoj Gori:

«Ništa to nije novo, jer isto tako iz Beograda razne političke profilacije tako kažu i za Crnu Goru da treba da se secesioniše, a ustvari, to pravo pripada Crnoj Gori barem prema onim univerzalnim principima i prema tim principima prema kojima je već Crna Gora bila dio SFRJ. Traženje respektovanja, traženje unapređivanja, traženje sređivanja, traženje definisanja statusa manjina u Crnoj Gori, isto je to važno kao što je sada najvažnije definisanje statusa između, dakle, tih odnosa između Crne Gore i Srbije.“

I poslanik Demokratske partije socijalista Nikola Gegaj odbacuje tezu o secesionizmu Albanaca u Crnoj Gori nakon osamostaljenja Crne Gore, ocjenjujući je neprihvatljivom:

«Kao i uvijek, i danas je opredjeljenje Albanaca u Crnoj Gori da žive u miru, u slobodi, jedni sa drugima u slozi. Za Albance Crna Gora je njihova država, za nas nema druge alternative u pogledu sadašnjeg i budućeg razvoja.“

Konstatujući da je teza o secesionizmu manjinskih naroda nastavak kontinuirane akcije koju je pokrenula Vlada Srbije, popisujući svoje građane koji po raznim osnovama imaju crnogorsko državljanstvo, predsjednik Helsinškog komiteta za ljudska prava Slobodan Franović kaže da napad na manjinske narode predstavlja napad na vrijednosti Crne Gore, protiv čega treba pokrenuti široku društvenu akciju:

«Vidim da je to cilj da se što više destabilizuju prilike u Crnoj Gori. Niz akcija je već i vrlo konkretnih preduzeto u tom pravcu, a ovo je zaista jedna drastična situacija koja ne bi bila predmetom rada različitih državnih organa, posebno iz okvira pravosudnog sistema. U bilo kojoj demokratskoj zemlji smatramo to jednom vrlo opasnom situacijom imajući u vidu kako su se stvari odvijale prije petnaest godina. Slični scenario je i sada. Mislim da je ovdje potrebna jedna vrlo široka akcija, uključujući i akcije onih institucija unutar pravosudnog sistema Crne Gore.“

Doktor Srđa Trifković, jedan od učesnika serijala tribina po Crnoj Gori, inače komentator američkog časopisa «Kronikls», na detaljnoj tribini u Beogradu govorio je o Srebrenici, upozoravajući Srbe što ih čeka ukoliko krenu u proces evropskih integracija:

«A stanje današnjeg Nemca nam ukazuje šta će da se i nama desi ukoliko se priklonimo i pripojimo Briselu. Nemac je danas amorfni i postnacionalni žitelj Evropske unije, koji telom živi između Rajne i Odre, a duhovno pripada globalnom selu interneta, Holivuda i raznih vanevropskih uzora. U prestonici Bizmarkovog, Vilhelmovog i Hitlerovog 'Rajha', danas se više rađa turskih beba nego nemačkih. Proverite podatak. Duhovno kastrirani, otuđeni od predaka, nije ni čudo što mladi Nemci traže izlaz u raznim oblicima samoubistava, od droge do prelaska u islam. Srbima se sprema potpuno isto. Naravno, denacifikacija je barem bila zaslužena zločinima Nemačke, a Srbima će biti nametnuta na bazi izmišljene jedne postmoderne priče o kojoj bi trebalo prvo oni sami da poveruju, a potom da se u skladu sa njom i ponašaju. Ukoliko pobedi psihologija evropeizacije, koja se sprovodi u Briselu danas, nemajte nikakve sumnje da će i Srbi u doglednom roku podići na Terazijama ili, umesto Knjaza Mihajla, spomenik srebreničkim žrtvama. A da ne govorimo o tome da će cena plaćanja odštete udovicama srebreničkih mudžahedina na duge staze koštati mnogo više nego što bi u materijalnom smislu Srbija mogla od te Evrope da dobije.“ (arhivska izjava Srđe Trifkovića)
XS
SM
MD
LG