Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo i Republiku Srpsku ne treba povezivati


Veoma je neodgovorno povezivati rešavanje statusa Kosova i poziciju Republike Srpske, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Džejms Dobins (James Dobbins), bivši američki izaslanik za Balkan a sada analitičar u RAND Corporation u Vašingotnu, povodom stava Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore.

Dobins smatra da će SAD podržati samo ono rešenje za Kosovo za koji se zalaže većina njegovih građana, a to je nezavisnost uz specijalne garancije za zaštitu manjina. Po njegovim rečima, SAD se ne zalažu za promenu Dejtonskog sporazuma.

RSE: Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je pre neki dan Rezoluciju povodom desete godišnjice masakra u Srebrenici. U ovom dokumentu se između ostalog ističe da agresiju i etničko čišćenje koju su sprovodili bosanski Srbi uz direktnu podršku vlasti u Beogradu, treba tretirati kao genocid. Postoji strah u Beogradu da ova Rezolucija može podupreti tužbu Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za agresiju.

DOBINS: Tužba BiH u ovom trenutku se razmatra pred sudom u Hagu i mislim da bi bilo bolje zatražiti ocenu od ove institucije.

RSE: Nekako u isto vreme, SAD su ukinule i poslednje sankcije protiv Srbije i Crne Gore uvedene 1992. godine. Da li je taj potez na neki način u suprotnosti sa Rezolucijom Kongresa.

DOBINS: Kongres i Stejt departmnet su često u raskoraku. Nije neobično za njih da im potezi nisu usaglašeni. Rezolucija izražava generalno raspoloženje u Kongresu i ne nalaže donošenje konkretnog zakonskog akta, koji bi dakle imao obavezujuće dejstvo. Kao što sam rekao, time se izražava stav i odnos Kongresa prema srebreničkom masakru i pomenutim dokumentom se to stavlja do znanja vlastima u Beogradu.
S druge strane, potezi administracije izražavaju američku spoljnu politiku i stav da vlasti u Srbiji nisu još učinile sve što je neophodno, ali da su postigle veliki napredak u ispunjavaju međunarodnih obaveza.

RSE: Istovremeno, predsednik Buš je produžio na još jednu godinu važenje odredbe da Balkan predstavlja potencijalni izvor nestabilnosti koja preti nacionalnim interesima SAD. Da li je to na neki način u suprotnosti sa prethodnom odlukom o ukidanju poslednjih sankcija Srbiji i Crnoj Gori.

DOBINS: Mislim da je primerena odluka administracije da Balkan i dalje predstavlja potencijalni izvor nestabilnosti. Kako inače opravdati držanje američkih trupa na Kosovu. Mislim da je dobro i za sam Balkan da će SAD i dalje ostati angažovane i da su zainteresovane da spreče evenutalnu destabilizaciju.

RSE: Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković je nedavno izjavio da postoji veza između rešavanja kosovskog pitanja i pozicije Republike Srpske. Visoki predstavnik u BiH i pojedini zvaničnici u Briselu žestoko su kritikovali ovaj stav.

DOBINS: To je veoma neodgovoran stav. Smatram da Beograd treba pažljivo da razmisli pre nego što eventualno pokuša da promoviše nestabilnost u bilo kojoj susednoj zemlji. Smatram da nije u interesu ni same Srbije da destabilizuje Bosnu. Sasvim obrnuto, mislim da je u državnom interesu Srbije da ima za suseda miroljubivu, demokratsku modernizovanu državu Bosnu koja se kreće ka članstvu u Evropskoj Uniji i koja ima pozitivne, snažne odnose sa Srbijom. Zato predlozi o prekrajanju Bosne su krajnje neodgovorni i u potpunoj suprotnosti sa interesima Beograda.

RSE: Drašković i ostali zvaničnici u Srbiji koji podupriju ovaj stav ističu da ako Albanci na Kosovu dobiju pravo na samopredeljenje, koje bi neminovno vodilo njihovoj nezavisosti, onda bi slilčnim pravom trebalo da raspolažu i bosanski Srbi. Ako pak međunarodna zajednica insistira na teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine onda bi isti princip trebalo primeniti i na očuvanju suvereniteta Srbije.

DOBINS: Ako neko želi da primeni pravo na samoopredeljenje bez uzimanja u obzir svih ostalih činjenica, onda bi i sama teritorija Srbija mogla biti prekrojena. Postoje delovi u kojima su Mađari u većini, ili Albanci na jugu Srbije. Da li to Vuk Drašković sugeriše da se i delovi Srbije otcepe ako to žele? Naravno da to ne podržava. Dakle, kao što sam rekao treba imati u vidu sve okolnosti, a jedna od tih činjenica je da je ovako ustrojena Bosna mnogo stabilnija nego kada bi se prekrajala, a Srbija ima izražen interes u očuvanju te stabilnosti.
Istovremeno, evidentno je da Srbija ne može upravljati Kosovom, što svaki razumni zvaničnik u Beogradu to shvata, i svako će vam privatno reći da je za Srbiju nemoguće da povrati kontrolu nad Kosovom. To bi mnogo koštalo, zatim bi bila ugrožena njena bezbednost. Zato smatram da zahtev za primenom prava na samoopredeljenje bez uvažavanja svih elemenata je krajnje neodgovoran.

RSE: Predviđeno je da pregovori o finalnom statusu Kosova počnu tokom ove godine, a američki podsekretar Nikolas Berns je izjavio da bi se okončali krajem 2006. Da li je to realno.

DOBINS: To je važno učiniti. Najrpe treba prihvatiti da razgovori ne moraju nužno da se okončaju i krajnjim sporazumom. Znači, pregovaraće se i na osnovu toga Savet bezbednosti doneće odluku. Bilo bi veoma dobro kada bi pregovaračke strane sa Balkana uspele da se dogovore, dakle Beograd, Priština i ostali zainteresovani učesnici. No, na kraju će Savet bezbednosti utvrditi status Kosova donošenjem nove Rezolucije kojom će se zameniti postojeća.

RSE: Imajući u vidu stav generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana da nijedan od ključnih standarda na Kosovu nije u potpunosti ispunjen, da li očekujete da pregovori počnu najesen.

DOBINS: Očekujem da će međunarodna zajednica utvrditi da su standardi adekvatno primenjeni što bi omogućilo početak pregovora tokom ove godine.

RSE: Kažete da će odluku doneti Savet bezbednosti. Imajući međutim u vidu različite pozicije i stavove zapadnih članova kao što su pre svega SAD, sa jedne strane, i Rusije i Kine, sa druge, da li će biti lako da se donese odluka.

DOBINS: Ne, ne mislim da će to biti laka odluka. Smatram, međutim, da će međunarodni pregovarački proces koji će početi do kraja ove godine, omogućiti svim zainteresovanim stranama da učestvuju u debati, da iskažu svoj stav. SAD, Evropska Unija i ostali treba da uvaže sve stavove, ali na kraju treba da donesu zaključak kakav bi status Kosova trebalo da bude i predlože Rezoluciju Savetu bezbednosti. Nadajmo se da će sve involvirane strane postići sporazum. Ali izostanak dogovora neće blokirati Rezoluciju o finalnom statusu Kosova.

RSE: Kakav ishod pregovora o finalnom statusu Kosova očekujete?

DOBINS: Smatram da rešenje mora da bude prihvatljivo za većinu građana na Kosovu. Svaka opcija koju ne odobri većina na Kosovu nije prihvatiljiva ni za Sjedinjene Države. To svakako ograničava listu mogućih rešenja, imajući u vidu za kakvu se soluciju zalaže većina na Kosovu. Istovremeno, neophodno je obezbediti da manjine žive u miru i dostojanstveno. Zato svako finalno rešenje za Kosovo mora da uključi i specijalne aranžmane o zaštiti manjina, pre svega Srba.

RSE: Da li to znači neminovno nezavisnost Kosova kao rešenje?

DOBINS: To znači nezavisnost uz ispunjavanje uslova o kojima sam govorio.

RSE: Približava se deseta godišnjica masakra u Srebrenici, a najtraženiji haški begunci Radovan Karadžič i Ratko Mladić su i dalje na slobodi. Vlasti u Beogradu i Banjaluci u nastojanju da prokrče put ka evropskim integracijama pokušavaju, mada nedragovoljno, da ih pronađu. Kakva je verovatnoća da se Karadžić i Mladić nađu u Hagu pre 11. jula, ili će to biti uzaludna potraga kao i dosada. Prema nezvaničnim informacijama, vlasti u Beogradu pregovaraju o Mladićevoj predaji.

DOBINS: Ja mislim da će biti uhapšeni ili će se predati. Na kraju krajeva, niko ne želi da živi doveka skrivajući se. Ja mislim da su se oni umorili od života u stalnom bekstvu. Kao što znate mnogo je haških optuženika u međuvremenu odlučilo da se dobrovoljno preda.

RSE: Skupštine Srbije i Bosne i Hercegovine nisu nedavno usvojile Rezolucije kojima bi se osudio masakr u Srebrenici, tražeći da svi zločini budu pomenuti. Da li to znači da se Srbi u Srbiji i Bosni još uvek nisu u dovoljnoj meri distancirali od nedavne prošlosti, odnosno politike koja je dovela do stradanja mnogih.

DOBINS: Mislim da se u Srbiji sada više prihvata nego pre nekoliko godina kakva je bila priroda ovih zločina i veća je spremnost da se suoči sa odgovornošću. Srbija nije naravno jedino društvo na Balkanu koje je odgovorno za ratne zločine. Postoje optuženi za ratne zločine i iz drugih nacija kojima se sudi pred Haškim tribunalom. Smatram ipak da se Srbija još uvek nije u potpunosti suočila sa nedavnom prošlošću i odgovornošću, što je slučaj i sa njenim susedima.

RSE: Da se vratimo na početak ovog razgovora. Kao što smo rekli u Rezoluciji američkog Kongresa snage bosanskih Srba se optužuju za ratne zločine, tačnije genocid, uz podrušku vlasti iz Srbije. U pojedinim krugovima u Beogradu i Banjaluci postoji bojazan da bi to mogao biti prvi korak koji bi vodio promeni Dejtonskog sporazuma i ukidanju Republike Srpske.

DOBINS: SAD ne podržavaju promenu Dejtonskog sporazuma.

RSE: Da, ali čak pojedini međunarodni zvaničnici, uključujući i zapadne, smatraju da se moraju ojačati centralne vlasti ako Bosna želi da bude efikasnija, da uđe u Evropsku Uniju. U suprotnom ostaće blokirana kao što je sada.

DOBINS: Iz Vašingtona neće doći inicijativa za promenu Dejtonskog sporazuma. U redu je ako se o tome dogovore zainteresovane strane u Bosni, ali SAD neće inicirati takve izmene.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG