Dostupni linkovi

logo-print

Konferencija o promenama na Kosovu bez rezultata


Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, Zoran Lončar ponovio je nakon međunarodnog skupa u Lucernu da se razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije moraju kretati u okviru ''više od autonomije, manje od nezavisnosti''. Reagujući na zauzimanje političkih predstavnika iz Prištine za nezavisnost Kosova, Lončar je istakao da bi to značilo Kosovo ujedinjeno sa Albanijom i Kosovo bez Srba.

''Smatram, u ovom trenutku, da bi bilo dobro da se odvoje razgovori o decentralizaciji vlasti, za koje postoje potpune pretpostavke da oni mogu da započnu razgovore oko ulaska obe kosovske institucije, zbog toga što, između ostalog, i zbog reprezentativnosti predsednika srpske zajednice koja živi na Kosovu i Metohiji.''

Kada se uzmu u obzir glavne ideje da se testira spremnost Kosova da razgovara o statusu, kakve će to regionalne implikacije imati, kao i šanse da se postigne dogovor oko decentralizacije, može se reći da je sastanak u Lucernu uspeo. Tvrdi jedan od njegovih učesnika, Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose. Tokom skupa u Lucernu delegacija zvaničnog Beograda uložila je protest zbog javnog zalaganja šefa diplomatije Švajcarske Mišlin Kalmi-Rej za neku vrstu nezavisnosti Kosova. Reč je o ne baš srećnoj reakciji, kaže Dušan Janjić:

''Čini mi se da bi bilo bolje da probamo da se ta reakcija artikuliše kroz traženje zajedničkih tačaka. Npr. sa Britanijom, Švajcarskom i sl., a ne sa reakcijom nepoželjnosti ili odbijanja stava. Srbija nema taj luksuzni prostor da na svakom sastanku dobije novog neprijatelja. Dakle, mislim pre svega, da je to pitanje jedne bolje pripreme pregovaračkog tima i, zapravo, definitivno definisanje ko je pregovarački tim.''

Direktna Janjićeva zamerka bilo je to što na konferenciji nije bilo predsednika koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojše Čovića.

Ako vama glavni koordinator tih aktivnosti neće da putuje ili ne može da putuje na tu vrstu sastanaka, onda ne može da bude koordinator. Dakle, Beograd je bio bez koordinacije. Mada, moram da kažem, kada je u pitanju druga tema, mnogo važnija, a to je razgovor o decentralizaciji i ulasku srpskih predstavnika u institucije, ukoliko dođe do napretka o decentralizaciji, beogradski tim je delovao veoma uigrano i da je ostvareno to što se želelo. Dakle, glavna je tačka da Srbi jesu za razgovore i jesu za ulazak u institucije ali, naravno da to moraju biti one institucije koje mogu da funkcionišu.''

*****

U Prištini je ocenjeno da su na Konferenciji u Lucernu predstavnici Kosova iskazali spremnost za dijalog i da je dobro utvrditi oko kojih se pitanja Beograd i Priština ne slažu, kako bi se utvrdio osnov za novi dijalog.

Značaj Konferencije «Kosovo i region se spremaju za promene", koju je organizovao Projekat za etničke odnose (PER) u Lucernu, je u činjenici da je to bila još jedna prilika da se razgovara i za Vladu Kosova je veoma značajno da se zna koja su pitanja oko kojih se sa srpskom stranom ne slažemo, kaže za naš program portparol Vlade Daut Dauti.

«Međutim, za Vladu je značajno kada se zna koja su pitanja oko kojih se ne slažemo, to može pomoći da bi znali kako treba delovati», kaže portparol Dauti i dodaje kako je za Vladu veoma značajno, jer se iz ovih susreta izvlače pouke za dalji rad i mere koje treba preduzeti iz oblasti spoljne politike.

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Prištini Enver Hasani smatra značajnim što je ovde još jednom došla do izražaja spremnost albanske strane za dijalogom, kako sa međunarodnim predstavnicima, takođe i sa srpskom stranom, dok se očekivalo da srpska strana ima rigidan stav, kaže profesor Hasani:

«Ja verujem da se tu diktira nekoliko uslova. Prvi uslov je da srpska strana ima iskustva jedne organizovane države, koja je d vodila desetogodišnje ratove na teritoriji bivše Jugoslavije i ima osećaja da oceni težinu sastanka i ja verujem da je srpska strana ovaj sastanak procenila kao probni, a ne sastanak na kojem se odlučuje i tako se ponašala.“

Nije normalno da su na sastanku izneti tako suprostavljeni stavovi oko budućnosti Kosova, smatra portparol Dauti, ističući kako će se sigurno vremenom i pod pritiskom međunarodne zajednice stavovi približavati.

«Jedna činjenica koja se primećuje u zadnje vreme je da, kada postoji međunarodni pritisak nad Beogradom, onda se uočava približavanje stavova», kaže Dauti, ističući kako to posebno dolazi do izražaja nakon konferencija u kojima su velike sile imale odlučujuću ulogu.

Sa srpske strane u javnosti se u zadnje vreme mnogo govorilo o takozvanom planu Z-4, koji je lord Karington početkom devesetih godina prošlog veka predložio kao rešenje za Srpsku krajinu u Hrvatskoj. Profesor Hasani smatra da bi se o tom planu moglo razgovarati da se u međuvremenu na Kosovu nije dogodio rat.

«To je nešto što su Kosovari imali Ustavom iz 1974 godine. To bi možda imalo smisla za diskusiju i možda bi bio privlačan da se nije dogodio rat na Kosovu. Međutim, on je sada neozbiljan i ne slaže se sa tentonskim promenama koje su se dogodile, kako na Kosovu, takođe i u širem okruženju», kaže profesor Hasani.

Među učesnicima sa Kosova na sastanku u Lucernu bili su i predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci, ministar za životnu sredinu Adrian Djini, ministar za lokalnu upravu Lutfi Haziri, savetnik predsednika Rugove, Skender Hyseni, lider opozicione Demokratske partije Kosova Hašim Tači, dok su od srpskih predstavnika konferenciji u Lucernu prisustvovali lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovic i jedan od lidera Srpskog nacionalnog veća Milan Ivanović.
XS
SM
MD
LG