Dostupni linkovi

logo-print

Izjava Vuka Draškovića je za žaljenje


Izjava Vuka Draškovića o povezanosti rešavanja kosovskog pitanja i pozicije Republike Srpske je za žaljenje i pripada vremenu vladavine Slobodana Miloševića, rekla je za Radio Slobodna Evropa Gergana Nočeva (Gergana Noutcheva), analitičar Centra za studije evropske politike u Briselu. Ona smatra da ne postoji univerzalno pravilo - ko ima pravo da glasa na referendumu, dali samo građani sa prebivalištem u zemlji ili njeni državljani ma gde žive.

RSE: Kakve su perspektive balkanskih zemalja da postanu članice Evropske unije, nakon francuskog i holandskog "ne" na nedavnom referendumu o novom Evropskom ustavu?

NOUTCHEVA: U političkom smislu, to će otežati proceduru. Naravno, postoje razlike od zemlje do zemlje. Bugarska i Rumunija su na neki način zaštićene, jer im je Evropska unija već obećala da će ih primiti. Već su potpisale akt o prijemu i odlaganje punopravnog članstva jedino je moguće ako ne budu ispunile preostale uslove, ali najviše na godinu dana. Mnogo je, međutim, neizvesnija pozicija ostalih zemalja. Pojedini evropski lideri tumače francusko i holandsko "ne" i kao protivljenje proširenju Unije. Smatram da je ta tvrdnja malo nategnuta. Istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj i Holandiji pokazuju da oni generalno nisu protiv proširenja. Sigurno je, međutim, da će Evropska unija poošrtriti uslove prijema.

RSE: Mislite na nove, još strožije uslove?

NOUTCHEVA: Ne, neće biti novih uslova, ali će postojeći biti striktnije primenjivani, kao što su demokratija, tržišna ekonomija. Na primer, za Hrvatsku i ostale zemlje koje dolaze posle nje, neće biti moguće nikakvo pogađanje u smislu da ne znaju gde se kriju odbegli haški optuženici. Moraju da dokažu da su izvan zemlje, ako to već tvrde. Podsetila bih da je u Francuskoj uoči referednuma usvojen amandman na Ustav, kojim se predviđa da prijem svih novih članica od Hrvatske i nakon toga, uključujući i Tursku, mora biti verifikovan na referendumu. Od pojedinih francuskih zvaničnika sam čula da oni nastoje da ovu odredbu interpretiraju liberalno, tako da izuzmu Hrvatsku, tačnije da se o njenom prijemu Francuzi ne izjašnjavaju na referendumu, ali to će se svakako odnositi na ostale balkanske zemlje i Tursku. Jasno je da se imalo na umu pre svega Turska kada je menjan francuski Ustav, ali to će imati uticaja i na balkanske zemlje.

RSE: Kakve su perspektive unije Srbija i Crna Gora? Da li će Brisel i dalje davati prednost njihovom zajedničkom ulasku ili će podržati i odvojeni put ove dve republike?

NOUTCHEVA: Evropska unija još uvek u priličnoj meri podržava državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Brisel je uložio dosta diplomatske energije, raznih sredstava, da bi ovaj projekat profunkcionisao. Stav Evropske komisije je da, ako bi Srbija i Crna Gora uložile iskren napor, onda bi zajednica mogla da funkcioniše. U Briselu se, međutim, smatra da Beograd i Podgorica nisu uložile dovoljno energije kako bi učinile državnu zajednicu efikasnom i zato se ovde oseća izvesna gorčina zbog takvog odnosa srpskih i crnogorskih vlasti. Međutim, ako se jedna od strana odluči da raspiše referendum, kao što je to predviđeno Ustavnom poveljom, i sprovede uz poštivanje demokratskih standarda, onda Evropska unija ne može da ospori rezultat.

RSE: Nedavno je, međutim, Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila preporuke da na izborima generalno mogu da učestvuju, ne samo građani sa prebivalištem u određenoj zemlji, već i oni koji poseduju državljanstvo bez obzira gde žive. Taj stav vlast i opozicija u Crnoj Gori, kao i vlasti u Beogradu, tumače na različite načine.

NOUTCHEVA: Problem je u tome što ne postoji univerzalno pravilo. Čak i u demokratskim zemljama to pitanje je različito regulisano. U nekima na referendumu mogu učestvovati samo građani sa trajnim boravkom, u drugima pak i oni koji imaju državljanstvo, bez obzira gde žive. Zbog toga, Evropska unija, niti bilo ko drugi sa strane, nije u situaciji da propiše rešenje za slučaj Crne Gore. Odluku o uslovima za održavanje eventualnog referenduma doneće crnogorske institucije. Postavlja se, međutim, pitanje prihvatanja njegove legitimnosti. Ako se pokaže da rezultat referednuma nedvosmisleno izražava volju građana, niko se neće tome suprostaviti. Međutim, ako strani posmatrači zaključe da je bilo manipulacije, da je ishod referenduma rezultat borbe za vlast, političkog nadgornjavanja u zemlji, da političari koriste izjašnjavanje naroda da bi ostvarili sopstvene interese - onda međunarodna zajednica ne može da prihvati rezultat takvog referenduma kao ozbiljan i legitiman.

RSE: Pre neki dan su Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun i portparol Havijera Solane Kristina Galjak žestoko kritikovali izjavu šefa diplomatije Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića o povezanosti rešavanja statusa Kosova i položaja Republike Srpske.

NOUTCHEVA: Smatram da je ta Draškovićeva izjava žalosna. Takvi stavovi pripadaju prošlosti. Nadam se da on izražava manjinsko mišljenje u Srbiji. Argumentacija o povezanosti kosovskog pitanja sa pozicijom Bosne liči na Miloševićev pristup i ne bi trebalo da bude deo imidža demokratske Srbije. Ja mislim da čak ni bosanski Srbi ne bi želeli da se ujedine sa Srbijom, jer su uložili mnogo da bi obezbedili specijalni status u okviru Bosne.

RSE: To je, međutim, pozicija većine političara u Srbiji, kao i naroda. To znači, ako kosovski Albanci imaju pravo na samoopredeljenje, što bi vodilo njihovoj nezavisnosti, zašto to isto pravo ne bi imali i Srbi u Bosni? S druge strane, ako međunarodna zajednica želi da očuva teritoriajlni integritet Bosne i Hercegovine, onda bi isti pristup trebalo da ima i u obezbeđivanju teritorijalnog integriteta Srbije.

NOUTCHEVA: Ja mislim da je to opasan put. Reč je o sasvim dva različita pitanja. Ne može se pokretati pitanje pozicije Bosne dok se razgovara o odnosima Srbije i Kosova. Nije politički korektno povezivati ova dva slučaja na način da, ako se na jednoj strani izgubi, da se dobiju koncesije na drugoj strani.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG