Dostupni linkovi

logo-print

Rezultat će biti zajednica nezavisnih država


RSE: Dolazite sa jednog prijema iz slovenačke Ambasade.

JANJIĆ: Dolazim sa prijema koji je bio održan u ime Nacionalnog dana Slovenije.

RSE: Kako je protekao prijem?

JANJIĆ: Stekao se utisak da je i Slovenija postala kao Amerika - puno ljudi, puno ambasadora. Na prijemima obično ambasadori pokušavaju neku od tema da obrade. Koliko sam shvatio, ovaj put je glavna tema bila da li će se Srbi uključiti u rad oko decentralizacije, ili neće. Druga tema je bila proveravanje koliko je Beograd spreman da ide u zatezanje odnosa sa Crnom Gorom.

RSE: I, koliko je spreman?

JANJIĆ: Prijem nije ozbiljan izvor, jer tada ambasadori uglavnom koriste priliku da čuju mišljenja drugih. Malo ko progovara. Moramo se osloniti na neke šire izvore. Na osnovu svega što do sada znamo o vlasti nakon 5. oktobra, vidimo da su oni spremni da na sitno kidaju živce građanima, ali na kraju ipak naprave kompromis. Kompromis je po diktatu međunarodna zajednice. Svi su bili ljuti na Solanu što je napravio Solaniju, a da on u jednom momentu nije promenio mišljenje, i od funkcionalne federacije prešao na državnu zajednicu, verovatno se nikada ne bi dogovorili. Opšti utisak je da srpska politika, a dobrim delom to važi i za Albance na Kosovu, igra na to da isprovocira međunarodnu zajednicu da ona kaže šta je rešenje, kako bi ovdašnji političari na kraju rekli da nisu krivi. Od njih se malo više razlikuje Đukanović, jer on nudi projekte. Kaže da će do aprila da napravi referendum pošto mu slede izbori. Nudi varijantu da se pre aprila dogovorimo o zajednici nezavisnih država. Mislim da će se Solanin kabinet, i kabinetu tomu slični, vratiti pitanju Srbije i Crne Gore na jesen. Treba izdržati do novembra. Biće raznih dogodovština poput spiskova i raznih sličnih akcija.

RSE: Među tolikim diplomatskim i učenim svetom, da li se govori nešto po kuloarima o tim spiskovima? Kako su oni odjeknuli u diplomatskim krugovima?

JANJIĆ: Kada je taj spisak odnet Oli Renu, bio sam na seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a, koji se održavao u suorganizaciji sa Skupštinom Crne Gore. Bili smo na Svetom Stefanu. Javno je to bilo objavljeno. Nije bila dobra reakcija. Koštunica nije popravio dosta loš međunarodni ugled Srbije kada je u pitanju pregovaranje. Ugled nije ni ozbiljno oštetio, ali je potvrđen jedan stereotip da Srbija ima odnos prema Crnoj Gori kao njen stariji brat koji misli da treba da maltretira mlađeg brata, iako je u međuvremenu mlađi brat napunio 25 godina, a stariji ušao u šezdesete. Međunarodna zajednica više veruje onom bratu od 25 godina. Bili su vrlo jasni komentari, od generalnog sekretara Skupštine NATO do poslanika iz Britanije, Italije i drugih zemalja, da Srbija nema pravo da utiče na to ko će i kako glasati. To mora uraditi Skupština Crne Gore koja bi pri tome trebala da poštuje sve preporuke koje će joj dati Venecijanska komisija. Kada je u pitanju pravo glasanja ljudi koji su poreklom iz Crne Gore, postoji pravilo da se može imati dva i više državljanstava, ali jedno pravo glasa. Tamo gde se plaća porez, tamo se i glasa.

RSE: Za sve je bilo neočekivano pojavljivanje tih spiskova i njihovo odnošenje od strane premijera Koštunice u Brisel. Šta mislite da je razlog jednom tako nepopularnom potezu, koga premijer mora da je bio svestan?

JANJIĆ: Taj potez nije toliko nepopularan u krugu u kojem se kreće premijer. On oko sebe ima dosta uticajnih ljudi iz Crne Gore i trpi snažan uticaj crnogorskog lobija. Poznato je da premijer ima dosta dobre odnose sa Anfilohijem Radovićem, koji na njega vrši veliki uticaj. Premijeru je bliska grupa ljudi koja se zalaže za očuvanje državne zajednice. Ne kažem da ih organizuje. To se više vezuje za Borisa Tadića preko oca. Većina ljudi koja razmišlja na stari način o odnosima u federaciji, smatra da Srbija treba da bude ta koja vodi, a ako neko neće da sluša, neka ide napolje. Takvih u Srbiji ima sigurno preko 25 posto. To je vrlo popularna mera. Koštunica je sasvim dobro znao sve mane tog poteza. Mislim da je računao na neposredni efekt u domaćoj javnosti, želeo je da pokaže kako zaista želi da očuva državnu zajednicu.

RSE: Kako je došlo do ujdurme oko spiskova i čemu sve to u ovom trenutku u kome je otvoreno toliko žarišnih pitanja u Srbiji?

JANJIĆ: Širi kontekst je da se vodi žestoka kampanja i od strane vlade Crne Gore za referendum i za nezavisnost. Takođe se priprema, mada još uvek nije dobro organizovana, kampanja protiv nezavisnosti. Kampanja se zove - Za održanje evropske državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ovo je očigledno neki doprinos toj kampanji i pojačavanju glasa ovih koji su protiv vlade Crne Gore i protiv nezavisnosti. Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom je problem samo načet. On nije rešen. Suština problema je u tome da je Crna Gora funkcionisala već u doba Miloševića, pogotovo 1997. godine, kao jedan potpuno samostalni sistem, kao država koja je nezavisno od Beograda vodila svoju politiku. Beograd je intervenisao preko pojedinih političara i pretnjom upotrebe vojske. Tada je Crna Gora bila izuzetno podržana i od Amerikanaca i od NATO-a i od Evropske unije. Crna Gora je od opozicije korišćena kao jedan kontra balans Miloševićevoj moći. Peti oktobar je imao dva segmenta: demokratski i pučistički. Onaj pučistički deo, koji je itekako uticao na sastav izvršne i zakonodavne vlasti i na izbor političara u Srbiji koji će biti na vlasti, je želeo da nastavi Miloševićevu tvorevinu SRJ i želeo je da kazni Mila Đukanovića za neverstvo. Tako smo dobili dodatno pogoršanje odnosa. Đukanović je, želeći da pomogne opoziciji, bojkotovao izbore i tako smanjio mogućnost da Milošević krade glasove u Crnoj Gori. Onda je on bio kažnjen od Koštunice koji je u svoju vladu uzeo SNP, koji je išao na izbore podržavajući Miloševića. To je dodatno destabilizovalo odnose između Đukanovića i Koštunice, Beograda i Podgorice. Ni Zoran Đinđić nije vodio do kraja otvorenu politiku. Itekako je bio podržavan, i finansijski i politički i bezbedonosno, od Crne Gore, ali očigledno nije našao dovoljno motiva da interveniše i da se napravi jedna stabilnija vlada posle 5. oktobra. Rukovodstvo Srbije ni dan danas ne želi da kaže šta je Srbija. Stalno se prebacuje priča na drugog. Te ne valjaju Albanci jer hoće odcepljenje. Prvo su loši bili Hrvati. I Mile Đukanović hoće otcepljenje. Šta je Srbija? Koja je vizija Srbije? Gde Koštunica, Tadić, ili bilo ko drugi, vodi srpsku naciju i srpsku državu? Kada bi oni to definisali, bilo bi mnogo lakše. Još od 1999. godine sam smatrao da je za demokratizaciju ovog prostora mnogo bolja opcija zajednica nezavisnih država. To je opcija koja pomaže Srbiji da se malo povuče i da se pozabavi sobom. Crna Gora nema gde da ode, ni geografski ni ekonomski. Ona je vezana za srpsko tržište. Prema Crnoj Gori i Kosovu se ide ekonomijom. Stvara se jedan širi manevarski prostor za upravljanje kosovskom krizom.

RSE: Delite li mišljenje onih teoretičara zavere koji smatraju da upravo ovo zaoštravanje odnosa Srbije i Crne Gore je jedan od smišljenih poteza koji za cilj imaju stvaranje zajednice nezavisnih država?

JANJIĆ: Rezultat će biti zajednica nezavisnih država.

RSE: S namerom ili bez?

JANJIĆ: Ako je s namerom, onda je to zakasnela pamet od šest godina. Zašto posle šest godina dolazimo na nešto što je objektivno u interesu Srbije odavno? Ono što nije u interesu Srbiju je opasnost od poteza kao što su spiskovi i stvaranje neprijateljstva. Nije u interesu Srbije da unutar Crne Gore podstakne neprijateljstvo. Potpuno je legitimno pravo političke manjine koja se bori protiv Đukanovića da traži pomoć od većeg brata. Veći brat mora da razmisli da li pružena pomoć ima šansu da dovede do pobede. Nema, jer raspored političkih snaga je takav da će Đukanovićeve pristalice, pristalice nezavisnosti Crne Gore, sve više jačati. Zajednica nezavisnih država bi omogućila SNP-u da se priključi. Đukanović se još ne izjašnjava. Priključenjem SNP-a bi referendumsko pitanje glasilo - Da li ste za nezavisnu Crnu Goru koja je u zajednici sa Srbijom? Mislim da bi ZA bilo 85 posto. To bi stvorilo jedan okvir u kome i Bulatović ima šanse da se bori za vlast. Ako se nastavi sa konfrontacijom na ovaj način, na sledećim izborima SNP neće imati nikakvu šansu. Ako je Beogradu stalo da ima uticaj u Crnoj Gori, a očigledno da jeste, i treba da bude, treba da se promeni način razmišljanja. Glavni argumenti koje Srbija može da ima i prema Kosovu i prema Crnoj Gori nisu u političkoj sferi. Mi imamo slabe političke elite, slabe institucije, ali imamo dobru ekonomiju. Kakvi god da smo, imamo bolje društvo i jaču ekonomiju nego Kosovo i Crna Gora. Doći će se do zajednice nezavisnih država jer je ovde aktivan igrač međunarodna zajednica. Oni upravljaju sukobima i znaju da im je lakše da upravljaju ako imaju više mogućnosti. Zajednica nezavisnih država može biti i trajno rešenje, kao što se pokazalo u slučaju bivšeg SSSR-a. Zajednica nezavisnih država omogućava međunarodnoj zajednici da drži pod kontrolom i kosovski problem i srpski problem. Veliki je srpski problem. On još nije ni načet. Suština je u krizi srpskog nacionalnog i državnog identiteta.

Nebojša: ''U poslednje vreme imam velike probleme sa policijom jer imam slovenačko prezime, a otac mi je Crnogorac. Može li se s tim šta uraditi?''

RSE: Mi nismo preterano moćni da možemo da zaštitimo bilo koga na bilo koji način. Možemo samo da apelujemo.

Danas je došlo do toga da je pokret za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru imao zakazan sastanak u Podgorici, ali na njega nije otišao jer je i ona druga grupacija Crnogoraca iz Srbije imala takođe zakazan sastanak. U Crnoj Gori je to protumačeno kao nedostatak političkog takta ili kapaciteta za demokratski dijalog.

JANJIĆ: Biće još puno takvih odmeravanja snaga. Ne znam šta se dešavalo i zašto oni nisu otišli. Ponovo se pravi jedna predstava koja je jako loša po Srbiju. Kada se kažu Crnogorci i Slovenci u Srbiji, onda se misli na separatizam. Tačno je da crnogorsko rukovodstvo dosta toga uči i dobija savete od Slovenije. Ono ponavlja neke modele koje je Slovenija koristila u borbi protiv Miloševića. Naravno da to nervira ljude koji su navikli da razmišljaju u stereotipima. Nije dobro ako policija reaguje etnički. Sadašnjeg ministra spoljnih poslova, Miću Vlahovića, krajem osamdesetih godina zvali smo Mića Slovenac jer je on tada tvrdio da Crna Gora treba da bude nezavisna. I Momir Bulatović je na Haškoj konferenciji bio za nezavisnost Crne Gore. Onda je preko noći jednim pritiskom iz Beograda on zadržan u Beogradu pod Miloševićevom kontrolom, a crnogorska Skupština je zasedala preko noći i morala je da poništi Bulatovićevo izjašnjavanje u Hagu. Veza sa Slovenijom u stereotipima postoji i nije dobra za imidž Srbije.

Pokret za državnu zajednicu nema dobru organizaciju da bi mogao da parira vrlo organizovanoj kampanji koju vode vlasti i drugi koji podržavaju nezavisnost. Imam puno rođaka koji su u pokretu za održavanje državne zajednice. Njihov problem je što govore jezikom prošlosti. Svi argumenti su iz prošlosti: prebiranje po crnogorskom srpstvu, po Njegošu, po kralju Nikoli i slično. Nema argumenata za budućnost. Ako žele nešto da urade, moraće vrlo ozbiljno, ukoliko i za to imaju kapacitet, da promene i rečnik. Oni se najviše oslanjaju na podršku srpskog javnog mijenja. Učestvovao sam u jednom razgovoru na lokalnoj televiziji Kragujevac. Dok smo razgovarali o državnoj zajednici, glasali su gledaoci na tu temu. U Šumadiji je 85 posto gledalaca bilo protiv državne zajednice. To oni moraju da uvaže. Ne mogu se oslanjati na Beograd. Moraju naći argumente koje će razumeti i Crnogorci i Evropa.

Blagoje: ''Poreklom sam Srbin iz Crne Gore i rođen sam u nesrećnom Petrovom Selu koje je sada poznato u celom svetu. U studentskom gradu sam mogao da poznam ljude iz Crne Gore, pa i to kojem plemenu pripadaju, iako nikada nisam bio u Crnoj Gori. Nije ovo običan referendum. Radi se o životnom pitanju tih ljudi. Mi smo za sada jedna država i imamo jednaka prava i u jednoj i u drugoj republici. U svakoj državi, kada su takva pitanja, glasaju državljani jer se njihova situacija menja. Albance u Crnoj Gori ne mogu da poznam jer govore isto kao i Crnogorci. Ostali Albanci kao govore hrvatski, samo da ne bi govorili srpski. Sada ispada da smo mi Srbi maltretirali Albance na Kosovu i da oni nisu imali nikakva prava. To mi je neshvatljivo. Muka mi je od napada na nas Srbe. Jedino je Srbija multietnička država od svih ovih okolo koje su se stvorile. Smatram da se nevladine organizacije nepošteno ponašaju.''

RSE: Šta vi mislite o tim spiskovima?

''To je nespretno napravljeno, pogotovo što to nije običan referendum već se radi o promeni države u kojoj ćeš da živiš. Svaki državljanin Crne Gore ima pravo da odlučuje o budućnosti. To je ključno pitanje koje treba rešavati.''

RSE: Vrlo je bitno razjasniti kako stoje stvari sa pravne strane.

JANJIĆ: Sa pravne strane Crna Gora je bila država. Ona se ujedinila sa Srbijom, a onda su Srbija i Crna Gora ušle u Kraljevinu. Nije reč o dobijanju državnosti. I u bivšoj Jugoslaviji i u Kraljevini, Republika Crna Gora je imala status nacionalne države. Preporuke Badinterove komisije su utvrdile da Crna Gora ima sve elemente državnosti. Bilo je pitanje da li će se ona na osnovu te svoje volje pridružiti Srbiji ili neće. Ona se pod pritiskom Miloševića priključila naknadno i stvorena je SRJ. Ušla je kao država u SRJ. Ne bi se mogao ovaj referendum poistovećivati sa referendumom za stvaranje SAD-a kada je zaista Dejvi Kroket išao sa 500 glasača od države do države i glasao. Tako je i počeo građanski rat. Kada je u 51. državi glasao za priključenje federaciji, iz zasede su ga napali gubitnici. To želimo da izbegnemo. U Ustavnoj povelji se kaže da svi državljani imaju jednaka prava, bez obzira gde žive, ali nemaju dva glasačka prava. Mogu glasati samo u jednoj državi. Spisak je problematičan. Ne znam kako su utvrdili da ima toliko Crnogoraca u Leposaviću i od kada Leposavić ima pravo glasa. Mislim da je stanje malo drugačije. Međunarodna zajednica je okupirala tu teritoriju. Mislim da je cela ta priča malo izmeštena. Ovaj referendum je o dovršavanju državnosti. On je rezultat kompromisa koje je pravio Đukanović. Dva puta je Đukanović bio u prilici da se nespornim odlukama izdvoji. Oba puta to nije uradio da bi podržao opoziciju, iako je imao zeleno svetlo. On plaća ceh. Ne razumem tu poziciju. S jedne strane imaju pravo, a s druge ne mogu da se odvoje. Postavlja se pitanje, a šta ako Crnogorci daju pravo svojoj dijaspori da glasa, pa glasaju i Albanci i Bošnjaci iz Crne Gore rasuti po svetu. Javilo bi se novih 300 hiljada glasača iz dijaspore poreklom iz Crne Gore. Mislim da je to priča bez kraja.

RSE: Dijaspora je izašla u veoma malom broju na glasanje kada joj je to bilo omogućeno. Zašto?

JANJIĆ: Neke države ne dozvoljavaju da njihovi državljani glasaju na dva mesta i mogu izgubiti pravo glasa u državi u kojoj žive. Tako je u Australiji. Zato je vrlo mali broj ljudi izašao na srpske izbore. To je vezano i za autoritarne režime. Glas dijaspore nije karakteristika demokratskih režima. Smatram da trebaju da se stvore jednaki uslovi za referendum. Bilo bi mnogo važnije kada bi se svi oni koji podržavaju opstanak Crne Gore u državnoj zajednici skoncentrisali da progovore jezikom koji glasači u Crnoj Gori razumeju, da bi tamo dobili većinu. Crna Gora je u sličnoj poziciji kao Kazahstan. Po popisu je oko 47 posto onih po kojima se država zove. Ako razmišljaju na etnički način, povećava se broj Srba prosrpske identifikacije, što nije sporno jer etnički koren je isti. Politički su Crnogorci postali druga nacija na osnovu toga što je Crna Gora imala državu odvojenu od Srbije. Tako je postala crnogorska nacija. Upravo to im nalaže drugi pristup. Mogli bi da obezbede još jedan prelazni period uz neki novi aranžman da bi možda u sledećem pokušaju dobili većinu. Ja to doživljavam kao unutrašnje pitanje Crne Gore i pokušavam da saberem procente. Polako se povećava onaj broj građana koji se opredeljuje za nezavisnost Crne Gore. Ranije je on jedva prelazio 50 posto. Sada je to stabilnih 56 posto.

RSE: Mislite li da je to posledica prtisaka?

JANJIĆ: To je upravo posledica zagrevanja teme, dobre organizovanosti i presije koju vrši država, kao i nespretnih poteza. Mi na Balkanu znamo da reagujemo po inatu. U tome se Srbi i Crnogorci ne razlikuju.

RSE: Neverovatno je da su se ovde sve stvari dešavale upravo na taj način da se neke teme dovedu do usijanja i da je onda jedino rešenje razlaz, za koji se nadamo da će biti na miran način.

''Prvi referendum je sproveden u Crnoj Gori 1992. godine. Pošto Milošević nije bio siguran u Momira Bulatovića, on je poslao visoke službenike Skupštine Srbije da sprovedu taj referendum u Crnoj Gori. Ti službenici su bili šefovi izbornih komisija. Tom prilikom Srbija nije imala referendum. Koliko je meni poznato, po Ustavnoj povelji obe države članice mogu da sprovedu referendum. Zašto se o tome ne priča u Srbiji da bi i Srbija imala referendum? Neću da govorim o politici naših stranaka koje sada mudro ćute. G 17 je imao parolu - Srbija na prvom mestu. Odjednom svi oni ćute. Kao građanin Srbije i kao Srpkinja, a tako sam se uvek izjašnjavala i nikada nisam imala problema, želim da znam da li me neko pita ili u moje ime donosi odluke? Odakle pravo Koštunici da ćuti o referendumu u Srbiji i da opet on odlučuje u moje ime, kao što je Milošević odlučivao za ratove u naše ime, a Srbija nije bila u ratu. Recite mi vaš stav o referendumu u Srbiji i da li imam pravo kao građanin Srbije da ga tražim?''

JANJIĆ: Bio je referendum 1992. godine koji je trebao da potvrdi odluku Skupštine Crne Gore i potpuno je bio kontrolisan od Miloševića, kao što su te večeri Skupština Crne Gore, kao i sam Momir Bulatović, bili kontrolisani od vojske. Koštuničina stranka se ne zove Srpska demokratska stranka, nego Demokratska stranka Srbije. Čitao sam u novinama da je DSS napravila svoj ogranak u Crnoj Gori, a to je apsolutno smešno. Srbija i srpska nacija je platila ceh Jugoslaviji, a to se videlo dolaskom Miloševića. Došlo je do snažnih etno centrističkih migracija. Srbija je nastanjena sa preko 450 hiljada Srba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Oni nose drugi koncept države i nacije. Sve ono što se podiglo kao politička elita u Srbiji ne želi da izgubi te glasove. Koliko je nesrećnika proterano zbog ovih ratova. Problem je što Srbija nema vodstvo koje je sposobno i koje ima viziju da kaže: ''Ovo je država Srbija. Srpska nacija je šira od države Srbije koja je multietnička''. Nesposobnost ove vlade sam testirao na vrlo konkretan način. Kada smo pravili Zakon o manjinama, bio sam u tom timu. Na kraju sam morao da ga napustim. Ni jedna ideja koja je bila iz novog korpusa nije prolazila. Pitao sam ih zašto nemamo deo u tom zakonu u kojem ćemo reći kakve su obaveze Srbije prema Srbima u susednim državama. Imamo obavezu po Dejtonskom sporazumu da se brinemo o njegovom ostvarivanju i da budemo garant Republici Srpskoj, ali kao država, a ne da koristimo etničku vezu. U tome je problem. Etno nacionalizam je još uvek snažan u glavama političara. Jedan deo njih misli da je država tamo gde su Srbi. Drugi deo je kalkulantski i ne želi da izgubi te moćne lobije koji su napravljeni i na bogatstvu iz rata, koji su dobrim delom iz Bosne i Hrvatske. Imamo i moćne lobije koji trenutno vladaju Srbijom, a koji su bazirani u Crnoj Gori. To je kapital koji je nastao iz tih transakcija sa naftom, električnom energijom i cigaretama. Politička elita Srbije nije samostalna i ne dozvoljava građanima da iskoriste svoje pravo na referendum.

Belić Miodrag: ''Srpskim političarima i onima koji se preko raznih nevladinih organizacija grebu o njih, uopšte nije stalo da se bilo šta reši, od KOSMET-a pa do državne zajednice. Briga njih što na stotine hiljada izbeglica i interno raseljenih lica lagano umiru. Svi oni žele da zadrže svoje fotelje, da putuju po svetu i da se time fale. Razni Jakšići, Trajkovići, pa i Ćović, misle da su Bogom dani, a svi znamo kako su došli do tih pozicija. U situaciji kada smo mogli da osvojimo i preko 30 mesta u kosovskom Parlamentu, nisu se libili da sačuvaju te svoje pozicije. Prozivam gospodina Janjića, koji mi se činio kao čovek koji mnogo zna, što kratkovidno nije podržao Tadića i Vuka. Oni koji su izašli na izbore su hteli da sruše albanske separatiste i teroriste. Da li je to iz razloga što je poslednji put hteo da se dodvori Koštunici u nameri da ipak on bude na čelu Koordinacionog odbora za Kosovo i Metohiju? Svi su očekivali, makar od njega, da nas podrži u nameri da izađemo na izbore.''

RSE: Da li ste vi izašli?

''Hteo sam, ali nas je sačekao sveštenik ispred izbornog mesta. Mi nemamo nikakva prava.''

JANJIĆ: Radim u Institutu društvenih nauka i vodim nevladinu organizaciju o kojoj se sam brinem. Nemam nikakvu poziciju i ne spadam u nabrojana imena i likove. Podsetio bih da je izlazak na izbore problem koji je bio vrlo jasan. Izbori su bili organizovani kao da se 17. mart nije dogodio. Moj stav je bio drugačiji od ovoga kako ga slušalac predstavlja. Sugerisao sam, da kakav god bude odgovor, treba da bude zajednički, bio on negativan ili pozitivan. Upravo na moju konferenciju je Vuk Drašković pozvan. Sedeo sam s leve strane kao predsedavajući. I tada sam rekao Vuku Draškoviću, koga izuzetno cenim, da nije dobro što stav nije jedinstven. Zalagao sam se za drugo rešenje, da se organizuju dodatni izbori za garantovana mesta srpskoj zajednici. Nisam bio protiv izbora. Samo sam bio za to da se stvore uslovi za slobodne izbore. U julu mesecu je moj predlog odbačen, da bi se u septembru ipak pokušalo naći neko novo rešenje, ali je bilo kasno.

RSE: Takvo jedno krupno pitanje, kakvo je pitanje Kosova i izlaska ili ne građana srpske nacionalnosti na izbore, se u Srbiji personalizuje, kao i sva moguća pitanja. Vi ste ovde i pokušavate da objašnjavate stvari. Vi ste personifikacija čoveka koji se u jednom trenutku borio sa Nebojšem Čovićem oko toga ko će biti šef Koordinacionog centra. Možda i jeste, jer ne znam šta rade političari. Kako je do toga došlo da je od svih državnih pitanja značajnija personalizacija? To ne vodi rešenju ni jednog pitanja, a ljudi se radije bave time, nego što se bave uzrocima i posledicama.

JANJIĆ: Mislim da je prvi razlog za to neinformisanost. Ljudi rasuđuju o onome što im se plasira.

RSE: Ne plasira im se slučajno?

JANJIĆ: Naravno.

RSE: Upravo zato da se ne bi došlo do istine.

JANJIĆ: Nikada nisam želeo da vodim Koordinacioni centra. To je bilo jasno iz svih mojih nastupa. Već godinu i po pre nego što je došlo do smene vlasti, tvrdio sam da je Koordinacioni centar nefunkcionalan. Onog časa kada je došlo do sukoba u DOS-u između Đinđića i Koštunice, jedno telo koje je radilo upravo na njihovom konsenzusu postalo je kontraproduktivno. To telo je raspolagalo milionima eura. Tražio sam ukidanje centra. U jednom momentu me je tadašnji, i sadašnji, predsednik Koordinacionog centra javno proglasio za kandidata. To je bila njegova igra. Namerno sam to prihvatio da vidim zašto je to urađeno. Na kraju sam i shvatio. Dva-tri meseca sam glumio kandidata. Dolazili su mi najneverovatniji ljudi.

Oliver Bogović: ''Vrlo je interesantna intencija Radija slobodna Evropa da kada god je u pitanju neki srpski nacionalni interes on svojim uređivačkim stavom, gostima i ostalim radnjama nikada ne podrži taj pokušaj Srbije da zaštiti neki svoj nacionalni interes. Da li postoji ijedan srpski nacionalni interes koji je Radiju slobodna Evropa prihvatljiv? Mislim da se uvaženi gospodin Janjić večeras diskvalifikovao što se tiče eksperta za neka naša pitanja, samim tim što je neumesno rekao da bi sada svi Albanci i Muslimani crnogorskog porekla mogli da glasaju na referendumu o nezavisnosti Crne Gore. U međunarodnom pravu, za koji se nadam da ga se makar jednom rukom držimo, se zna šta je državljanin i zna se ko može da glasa na svim referendumima. Vrlo je čudno da se sada jedna demokratska tekovina, kakvo je pravo da budete birani i da birate, na takav dekadentan način nipodaštava. Ako je neko državljanin, ima pravo da glasa. To je demokratska tekovina. Ne može vazda na Srbiju da se primenjuju dupli standardi ili da za Srbiju nešto i ne važi, da za srpske nacionalne interese nešto ne važi i ne postoji.''

RSE: Prava o izlasku na referendum smo objašnjavali na drugi način, a ne tako kako vi sada govorite. Gospodin Janjić je pričao o Beogradskom sporazumu i o Ustavnoj povelji i šta ona omogućava.

''Ona omogućava baš ovo što vam govorim. Gospodin Janjić može da je interpretira kako želi, ali imam Ustavnu povelju ispred sebe i znam šta u njoj piše. Znam i šta su demokratske tekovine. Biti borac za nacionalne interese znači biti pomalo i nacionalista. Ali to ne znači da automatski možete toj osobi, grupaciji, partiji ili političaru odmah prilepiti etiketu da je ksenofobista, rasista, šovinista.''

RSE: Floskula, srpski nacionalni interes, najviše je upotrebljavana u vreme Slobodana Miloševića. Da li mislite da je Slobodan Milošević bio zaštitnik srpskog nacionalnog interesa, za razliku od Radija slobodna Evropa koji to nije, po vašem mišljenju?

''Gospodina Slobodana Miloševića uvek prozovete kada vas neko sabija u korner argumentima. Slobodan Milošević je ratni zarobljenik i od 2000. godine je u zatvoru, a to znači van političke scene. Ne vidim nikakve veze između Slobodana Miloševića i spiska koji je gospodin Koštunica odneo u Brisel. Gospodin Koštunica nije Milošević. U onoj meri u kolikoj je Čerčil, kada je bombardovao Drezden, i da vam ne nabrajam sve katastrofe koje su se dogodile u ime pobede zla, toliko je i Milošević bio zaštitnik nacionalnih interesa. Kažete da nas je vodio u rat ne pitajući nas. Naprotiv, pitao nas je da li želimo strane trupe na KOSMET-u. Bio je referendum u Srbiji i preko 90 odsto ljudi je reklo NE. Bili smo pitani. Ne može sada odjedanputa - mi nismo ništa znali, mi nismo ništa hteli. To možda i jeste bila Miloševića politička igra da otkloni deo odgovornosti sa sebe. Mi smo u taj rat ušli svesno, ali to nema nikakve veze sa današnjom temom. Današnja tema je vrlo čvrsta. Odgovorite mi iskreno, da li se zalažete za otcepljenje Crne Gore, za rasturanje državne zajednice?''

JANJIĆ: Iskreno, ne. Da ste pažljivo slušali čuli bi ste tri ključna elementa. Samo sam doneo vest međunarodnih eksperata. Crnogorsko državljanstvo znači imati pasoš, bilo Srbije i Crne Gore, bilo bivše SRJ, a opredeliti se za republičko državljanstvo Crne Gore. Tih ljudi u dijaspori ima. Nije demokratska tekovina da jedan državljanin ima pravo, a da drugi nema. Ne može da bude da onaj koji je poreklom državljanin Crne Gore, a živi u Americi ili Francuskoj, nema pravo, a da onaj koji živi u Srbiji ima pravo. To je prvi problem i to se zovu dupli standardi. Pokušavao sam da objasnim da je srpski državni i nacionalni interes da sa Crnom Gorom nemamo sukobe. Pokušao sam da kažem da na neki način Crna Gora nema gde da ode. Govorio sam da je u interesu Srbije zajednica nezavisnih država samo da Crna Gora potpune ne ode. Ako neko misi da su Rusi manji patrioti od Srba, onda oni jako greše. Zajednica nazavisnih ruskih država je prihvaćena u momentu kada je bio slab Jelcinj, ali je dovoljno znao šta je ruski nacionalni interes. Sada postoji već jaki Putin, u smislu jake Rusije čija se ekonomija obnovila zato što je neke troškove skinula sa vrata. Tome služi zajednica nezavisnih država. Pojačala je ekonomske veze. Videli ste koliko je jaka Rusija da je bila kontra teg Evropskoj uniji i Americi u Ukrajini. Državni interes Srbije razlikujem od srpskog nacionalnog interesa. Problem je što postoje ljudi koji ne prave razliku između srpskog nacionalnog interesa i državnog interesa. Mislim da je trenutni srpski nacionalni interes da se ojača država Srbija, da se maksimalno sačuvaju veze sa Crnom Gorom. U Ustavnoj povelji piše da nema dva glasanja. Upravo je u interesu onih koji vide Crnu Goru zajedno sa Srbijom da ne idu na referendum jer će ga izgubiti. Smatram da Srbija nema pravo da diže ruke ni od Kosova. Više šansi imamo da utičemo na rešavanje kosovskog problema ako smo u zajednici sa Crnom Gorom. Upravo ovaj način vođenja politike služi za to da oni posle kažu da nisu krivi jer su probali, ako Crna Gora ode.

RSE: Nadam se da će doći vreme da se srpski nacionalni interes, ili državni interes Srbije, oslobodi konotata Miloševića i da će moći o tome da se govori, a da ne osećamo potrebu da se ograđujemo. Pričamo toliko dugo o odnosima Crne Gore i Srbije i sada se postavlja pitanje da li ovde vodimo razgovor koji je protiv srpskog nacionalnog interesa? Upravo ovi ljudi koji se zalažu za očuvanje zajednice i koji su najradikalniji u tome, govore kako crnogorska nacija ne postoji i kako su oni Srbi. To je onda paradoks. Šta su onda Crnogorci po mišljenju ovih ljudi koji brane srpski nacionalni interes?

''Javljam se iz Zagreba. Znam neke javne istupe gospodina Janjića u medijima i uvijek istupa politički korektno, promišljeno i naučno ispravno. Svakome tko zna politički promišljati je jasno da je Crna Gora već jednom nogom izašla iz te zajednice. Pitanje je ovih nekoliko mjeseci kada će stvar biti završena. Po mom mišljenju, i mišljenju mnogih u Hrvatskoj, spisak za Brisel se tretira kao još jedna bahatost i još jedno silništvo Beograda nad nekim tko nije Srbin, tko je nemoćniji i manji. Samo oni koji žive, rade i izgrađuju Crnu Goru i plaćaju porez njoj, imaju pravo sudjelovati u referendumu. Kada bi se pozivali na referendum Crnogorci koji žive u Srbiji, onda se postavlja pitanje šta bi bilo kada bi se pozivali i Albanci i drugi koji su porijeklom iz Crne Gore a sada žive u Francuskoj, Bosni ili Hrvatskoj. Šta mislite, kakav će biti rezultat referenduma za neovisnu Crnu Goru?''

JANJIĆ: Teško je baviti se prognozom i jako će zavisiti od pregovora koji će se na jesen voditi. Čini mi se da će biti ZA više od 60 posto, ali tako što će se SNP priključiti i što će biti pitanje - Da li ste za nezavisnu Crnu Goru u zajednici sa Srbijom?

''Po pitanju odnosa Srbije i Crne Gore, ne bih rekao da je gospodin Janjić dovoljno jak. Prihvatam onu sugestiju da promjenimo rječnik, ali bi ga trebali promijeniti svi. Ja sam jedan od tih koji je životno zainteresovan za odnose Srbije i Crne Gore, jer sam tamo rođen a ovdje živim od svoje sedme godine. Stalno odlazim u svoj rodni kraj i njima pomažem. Hoću da kažem da sam aktualni Crnogorac. U mom kraju, a vjerujem i u cijeloj Crnoj Gori, nema porodice koja nema nekoga svog u Srbiji. Svako ima nekoga na koga se ovdje oslanja da dođe ljekaru, da odavde dobije ekonomsku pomoć. Nije to za nas neko akademsko pitanje. Da li je odvajanje Crne Gore od Srbije interes naroda ili je to interes političara? Tvrdim da je to interes političara i to Mila Đukanovića i grupe oko njega, onih koji nemaju naš jezik i našu vjeru. Mi u Crnoj Gori govorimo srpskim jezikom, mada oni sada pokušavaju da izmisle neka nova slova i da taj jezik nazovu drugačijim. To je isto kao kada bi Amerikanci i Australijanci proglasili svoj jezik. Nikome to ne pada na pamet jer je to engleski jezik. Predsjednik države Srbije je Crnogorac. Teoretski gledano, mogu da se izjasnim kao Holanđanin i niko mi ništa ne može. Neuki ljudi u Crnoj Gori nikada ne kažu Srbi i Crnogorci nego Srbijanci i Crnogorci jer se kod nas podrazumjeva da smo mi svi Srbi. To je istorijski lako dokazati. Srbijanci su Srbi koji žive u Srbiji. Crnogorci su Srbi koji žive u Crnoj Gori. U pitanju je samo geografsko opredjeljenje. U vrijeme kralja Nikole je važilo - državljanstvo Crnogorac, nacija srpska. Vlahović je rođen na Kosovu a kaže da ga ne zanima Kosovo. Kod nas ima strašnih apsurda. Ljudi koji se dočepaju neke funkcije zaborave odakle su i samo ih zanima njihova lična korist. Zato i pitam čiji je interes da se Crna Gora odvoji od Srbije? Možda će se Mile sutra proglasiti za kralja Crne Gore.''

JANJIĆ: Mogu da se složim da je to volja političara koju građani podržavaju ili ne. Ima važnija tema koja je ovde načeta, a koja je zaista ozbiljna. To je strah ljudi šta će biti ako Crna Gora bude nezavisna sa njihovim socijalnim, ekonomskim i porodičnim vezama. Kada se sve to poveže sa članovima porodica, zaista je puno veza. Spadam među one prve naučnike koji su ukazivali na taj fenomen. Na žalost, kod nas nije napravljena ni jedna studija šta mogu ti ljudi da dožive u slučaju odvajanja. Potpuno mi je razumnjiva briga ovih ljudi šta će biti s njihovim vezama i da li će se nešto promeniti u njihovom statusu. Ja sam nekim davnim poreklom iz Hercegovine, ali sam čitao Gorski venac. Tamo se govori o srpskom ogledalu, ali to je pred nacionalni period. Njegoš začinje političku misao i političku naciju. Naši ljudi brkaju pojmove. Postavlja se pitanje da li treba ostatak Srbije da plaća ceh strahova ovih 200 hiljada Crnogoraca iz Srbije koji misle da će sa nezavisnošću Crne Gore prestati i njihove veze sa članovima porodice. Upravo zbog toga govorim da svađe nisu potrebne jer one mogu ove strahove da učine realnim i da izazovu veliku nepotrebnu distancu. I u unutrašnjim dokumentima Crne Gore i Ustavnom poveljom su im sva prava zagarantovana kao da su i građani i državljani. Nije ni Janjić, ni Koštunica, ni Đukanović odvojio Crnu Goru, nego je ona nastala u doba Miloševića. Od 1997. godine Crna Gora je na putu odvajanja. Da li će ona biti potpuno nezavisna država i međunarodno priznata je veliko pitanje. Ljudi stalno zaboravljaju da balkanizacija i balkansko pitanje zavisi od velikih sila. Biće onako kako odluče u Vašingtonu i Brislu. Strahovi su vrlo relevantni i naši političari bi zaista trebali voditi brigu o građanima. Oni bi trebali da promene rečnik. Koštunica sa legitimnim pravom premijera i Tadić kao predsednik Srbije bi trebali voditi razgovore i tražiti garancije da ni jedno ljudsko, imovinsko i ostalo pravo nikoga neće biti oštećeno ukoliko bude Crna Gora nezavisna. Nisam prebrojavao predsednike da li su Crnogorci ili Srbi. Bio je i Milošević Crnogorac. Mislim da je Beograd retko kada imao Beograđanina gradonačelnika, pa se ipak razvijao. Snaga jedne demokratije je upravo u tome da ne prebira ljude po etničkoj osnovi. Boris Tadić je predsednik države Srbije. Njega su izabrali građani Srbije. Mislim da bi trebali i građani Crne Gore da odluče ko im je premijer, ko im je predsednik i kakav im je status.

RSE: Očigledno da to tako ne može. Vidite koliko ima podgrupa Crnogoraca i Srba.

Dragan: ''Dokle će Srbija da se ponaša prema onima za koje mislimo da su slabiji od nas kao što se ponašaju neke velike sile prema nama? Da li ćemo opet da šaljemo svoje akademsko-crkvene delegacije u Crnu Goru, kao što smo ih slali u Hrvatsku i Bosnu? Kao što imamo izbeglice iz Hrvatske i Bosne, da li ćemo sada imati izbeglice i sa Kosova i iz Crne Gore? Da li ćemo opet imati nekog predsednika koji se sprema za Hag, a koji će biti predsednik neke srpske Crne Gore? Da li prepoznajete te relacije koje se već polako kristališu? Isti ti ljudi koji su to radili i pre 15 godina, sada, pod nekim drugim vidom, to ponavljaju i prema Crnoj Gori?''

JANJIĆ: Ne smatram da je stanje tako drastično. Drugačije se vodi ova politika posle Miloševića. Ne očekujem nikakve izbeglice iz Crne Gore. Mislim da bi bilo jako dobro kada bi vladari Srbije malo porazgovarali s novinarima. Počinju da se pojavljuju neki tekstovi i karikature koje asociraju na Ivandanski ustanak. Upravo u jednom momentu je Kraljevina Srbija htela da se oslobodi uticaja Srba iz Crne Gore. Iscenirala je zaveru i par stotina viđenih Crnogoraca je iselila nasilno kamionima iz Beograda. Danas sam primetio nekoliko tekstova u dnevnim novinama koji pokušavaju malo da podignu neku vrstu mržnje prema Crnoj Gori i prema Crnogorcima koji su ovde. Mislim da to nije dobro. Druga je stvar Kosovo. Na žalost, čini mi se da deo rukovodstva vodi takvu politiku kao da priželjkuje izbeglice sa Kosova. Tamo se ipak vodi malo drugačija politika. Nadam se da će i to uskoro da se završi. Imaćemo neku vrstu izvrnutih pitanja sve dok se rukovodstvo Srbije ne suoči s tim šta je Srbija i srpska nacija. To je ključno pitanje koje postoji od Titove smrti. Ne može se ono rešiti time što ćemo reći da je Srbija ono što ostane kada drugi odu. To je trenutni odgovor srpskog rukovodstva koji nije dobar. To govori da nemamo državnike i da imamo puno udaranja u patriotske grudi, da nemamo ljude koji imaju nacionalnu viziju.

RSE: Zato imamo pesnike koji na to pitanje odgovaraju: Srbija je velika tajna.

Jovanović: ''Ako Đukanović smatra da je toliko jak i da ga narod voli, onda treba tom narodu dati šansu da glasaju. Zbog čega mi, i u Srbiji i u Crnoj Gori, politizujemo oko toga ko je za koju stranu. To mora da odlučuje narod, a ne političari. Svejedno je kakvo će rešenje biti. Bitno je da narod donese tu odluku, a ne jedna grupacija. Đukanović se odrekao Crnogoraca sa Kosova, pa sada hoće i u Srbiji. Bar neka svom narodu da pravo da glasaju. Đukanović hoće nešto što je hteo Tuđman. Zbog čega Zapadna i Istočna Nemačka nisu sprovele referendum? Nemačka je demokratska zemlja.''

Pavle iz Rume: ''Šta u finansijskom smislu znači održavanje državne zajednice Srbije i Crne Gore? Koliko me to košta? Crnogorci nikako ne mogu da shvate da Srbima u Srbiji ovakva državna zajednica ne treba. Šta oni hoće?''

JANJIĆ: Puno nas košta. Šta je u stvari to što radi državna zajednica? Od jula meseca postoje dva paralelna koloseka za Evropsku uniju. Sve ono što se tiče ekonomije i usaglašavanja s evropskim standardima je prešlo na nivo republika. Državna zajednica upravlja vojskom, tako da u jednom momentu vojska nije mogla da pokrene ni jedan avion, ni jedan tenk jer nema novca. Državna zajednica ima diplomatiju koja relativno funkcioniše, ali puno košta. Košta pre svega kašnjenje ulaska u Evropsku uniju.

Miloš: ''Slušaocima preporučujem, ukoliko se interesuju za istoriju, da počnu da čitaju tekstove iz Politike, a ne samo istorijske udžbenike i zabavnike. Ukoliko ikada dođe do referenduma, i ako se na njemu desi odvajanje, a koliko poznajem Mila to se neće desiti, kakve su perspektive Crne Gore, obzirom na njeno ekonomsko stanje i na poziciju između Albanije, Srbije i Hrvatske? Ja sam ona generacija Crnogoraca koja je rođena u Beogradu i interesuje me kako bi bilo živjeti mojoj familiji tamo i meni u Beogradu?''

JANJIĆ: Ako bude odvajanja, perspektive su onakve kakve se već sada vide. Crna Gora se opredelila za koncept mikro države. Verovatno će pitanje rešavanja statusa smanjiti rizike investiranja. To što se nalazi između Bosne, Hrvatske, Kosova, Srbije i Albanije, Crna Gora pokušava da pretvori u svoju prednost, da bude neka zona trgovine i komunikacija. U svakom slučaju, Crnoj Gori, sa ili bez odvajanja, kao i Srbiji, predstoji vrlo ozbiljnih pet do deset godina ekonomskog oporavka. Mogu da je zamislim kao vrlo naprednu. Ima ona potencijale. To je malo tržište sa malo građana. Ima šansu da bude samoizdrživa.
XS
SM
MD
LG