U kontekstu odnosa između dve članice državne zajednice, odluka Crne Gore da sa tržište povuče flaširane vode pet proizvođača iz Srbije zbog bakteriološke neispravnosti, pokrenula je priču o mogućem početku trgovinskog rata, te političkim motivima crnogorskih vlasti. Podsetimo da je odluka usledila ubrzo nakon što je premijer Srbije u Brisel odneo spisak crnogorskih državljana koji žive u Srbiji, zahtevajući da im bude omogućeno učešće na eventualnom referendumu o nezavisnosti Crne Gore. Međutim, ministar finansija Mlađan Dinkić, smatra da je u ovom trenutku prerano davati bilo kakve političke ocene, te da treba sačekati rezultate provere.
“Mislim da se suviše pregrejala atmosfera oko toga, niko ne kaže zapravo koja je količina vode u pitanju, šta je u pitanju, zašto je povučeno, da vidimo da li ima stvarnih razloga, pa tek ako ih nema možemo govoriti o politici.”
Jedan od proizvođača, čija je voda akva viva povučena sa crnogorskog trižišta, fabrika mineralna vode “Knjaz Miloš” još nije dobila od crnogorskih vlasti zvanično saopštenje zbog kakve neispravnosti je njihov proizvod povučen sa tržišta. PR “Knjaz Miloša” Rade Pribićević kaže da menadžment ove industrije ima indicije koje upućuju da nije reč o problemima nekoliko proizvođača flaširane vode, već o kampanji protiv konkurentskih proizvoda iz Srbije.
“Veoma je indikativno što se ovakva odluka donosi u sam susret turističkoj sezoni. Mi osim u Crnoj Gori, na drugim tržištima na koja izalazimo, nismo se sreli sa ovakvim problemom, a kontrola naših proizvoda se vrši u našoj, sopstvenoj akreditovanoj labaratoriji, na bukvalno dnevnoj osnovi. Mi verujemo da bi država apsolutno trebalo da se uključi u ovu priču i da proizvođače iz Srbije podrži i pomogne da budu zaštićeni njihovi interesi.”
Bez obzira na ove kvalifikacije, ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić, poziva na oprez pre nego što se olako daju kvalifikacije.
“Znate šta, prvo pitanje zašto se to nije desilo sa svim vodama iz Srbije nego samo sa par njih. Mi smo puno puta ratovali trgovinski, ekonomski, fizički, dosta nam je bilo ratovanja, malo da uključimo mozak da vidimo da li tu ima elemenata za ratovanje pa da ratujemo ako treba, ili nema.”
Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede Srbije utvrdilo neispravnost kod pet domaćih mineralnih voda od kojih se dve pominju u crnogorskom izveštaju a to su akva viva i rosa. Međutim, u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja Beograd, tvrde da bakterije nađene u mineralnoj vodi proizvodenoj u Srbiji nisu štetne po zdravlje, već da je problem u pravilniku kojim se njihov broj određuje a koji je nedorečen i neusklađen sa evropskim i svetskim standardima. Smatra se da su nađene bakterije verovatno rezultat neodgovarajućeg skladištenja, a da se broj bakterija u tim vodama, iako ih nema odmah posle punjenja, povećava ako se čuvaju u neadekvatnim uslovima, i da naročito raste ako su izložene suncu. Saradnik Instituta za evropske studije, ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević, kaže za naš program da i pored toga što postoji nalaz o bakteriološkoj neispravnosti vode, ima se utisak da to nije centralno.
“Nego da je ovo neka vrsta odgovora na odnošenja spiska u Brisel, i u tom pogledu to je povlačenje noge za koju zavisi kako će se nastaviti, zavisno od toga kako će druga strana odgovoriti. Znači obično su ovakvi potezi uvod u trgovinska prepucavanja ili čak trgovinski rat. Naravno oni mogu da imaju političku korist jer neko ko ne može da skupi dovoljno glasova na neki način unutar zemlje, ovako može da izvrši homogenizaciju svoje populacije i birača.”
“Mislim da se suviše pregrejala atmosfera oko toga, niko ne kaže zapravo koja je količina vode u pitanju, šta je u pitanju, zašto je povučeno, da vidimo da li ima stvarnih razloga, pa tek ako ih nema možemo govoriti o politici.”
Jedan od proizvođača, čija je voda akva viva povučena sa crnogorskog trižišta, fabrika mineralna vode “Knjaz Miloš” još nije dobila od crnogorskih vlasti zvanično saopštenje zbog kakve neispravnosti je njihov proizvod povučen sa tržišta. PR “Knjaz Miloša” Rade Pribićević kaže da menadžment ove industrije ima indicije koje upućuju da nije reč o problemima nekoliko proizvođača flaširane vode, već o kampanji protiv konkurentskih proizvoda iz Srbije.
“Veoma je indikativno što se ovakva odluka donosi u sam susret turističkoj sezoni. Mi osim u Crnoj Gori, na drugim tržištima na koja izalazimo, nismo se sreli sa ovakvim problemom, a kontrola naših proizvoda se vrši u našoj, sopstvenoj akreditovanoj labaratoriji, na bukvalno dnevnoj osnovi. Mi verujemo da bi država apsolutno trebalo da se uključi u ovu priču i da proizvođače iz Srbije podrži i pomogne da budu zaštićeni njihovi interesi.”
Bez obzira na ove kvalifikacije, ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić, poziva na oprez pre nego što se olako daju kvalifikacije.
“Znate šta, prvo pitanje zašto se to nije desilo sa svim vodama iz Srbije nego samo sa par njih. Mi smo puno puta ratovali trgovinski, ekonomski, fizički, dosta nam je bilo ratovanja, malo da uključimo mozak da vidimo da li tu ima elemenata za ratovanje pa da ratujemo ako treba, ili nema.”
Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede Srbije utvrdilo neispravnost kod pet domaćih mineralnih voda od kojih se dve pominju u crnogorskom izveštaju a to su akva viva i rosa. Međutim, u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja Beograd, tvrde da bakterije nađene u mineralnoj vodi proizvodenoj u Srbiji nisu štetne po zdravlje, već da je problem u pravilniku kojim se njihov broj određuje a koji je nedorečen i neusklađen sa evropskim i svetskim standardima. Smatra se da su nađene bakterije verovatno rezultat neodgovarajućeg skladištenja, a da se broj bakterija u tim vodama, iako ih nema odmah posle punjenja, povećava ako se čuvaju u neadekvatnim uslovima, i da naročito raste ako su izložene suncu. Saradnik Instituta za evropske studije, ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević, kaže za naš program da i pored toga što postoji nalaz o bakteriološkoj neispravnosti vode, ima se utisak da to nije centralno.
“Nego da je ovo neka vrsta odgovora na odnošenja spiska u Brisel, i u tom pogledu to je povlačenje noge za koju zavisi kako će se nastaviti, zavisno od toga kako će druga strana odgovoriti. Znači obično su ovakvi potezi uvod u trgovinska prepucavanja ili čak trgovinski rat. Naravno oni mogu da imaju političku korist jer neko ko ne može da skupi dovoljno glasova na neki način unutar zemlje, ovako može da izvrši homogenizaciju svoje populacije i birača.”
